Da li je naš život rezultat unapred predodređene sudbine ili naša slobodna volja utiče na događaje od kojih nam se život sastoji?
Šta zapravo znači sudbina ili karma?
Svaka želja koju imamo tokom života, proizvod je naše karme. Rađamo se sa određenim inklinacijama, sklonostima, prema nekim stvarima, pojavama i ljudima. Ta inklinacija se ogleda u težnji da ostvarimo neku vrstu odnosa, kontakta sa onim što je proizvod naše želje. Namera ili želja koja je postavljena u nekom od prošlih života sada teži da bude ostvarena. To je način na koji funkcioniše jedan od univerzalnih zakona – zakon uzroka i posledice. Živeći ovaj život stvaramo nove i nove želje koje će težiti da se ostvare nekim novim rođenjem. Svaka želja zahteva vreme, mesto, kontekst, telo da bi bila ostvarena.
Dakle, naš život definitivno jeste unapred predodređen u smislu da su svi važni događaji u njemu unapred određeni. Kada je duša spremna za novu inkarnaciju, Univerzum, odnosno Kreacija, pravi svojevrstan scenario života te duše. On će sadržati sva iskustva koja ta određena duša teži da iskusi u telu. U skladu sa iskustvima koja treba da budu proživljena, toj duši će biti dato vreme i mesto rođenja i smrti, kao i vreme, prostor, resursi i druge duše koje će učestvovati u izražavanju i proživljavanju datih iskustava, svojih, kao i iskustava svojih srodnih duša.
Pod terminom „srodna duša“ podrazumevaju se sve one duše sa čijim će nam se inkarnacijama život ukrstiti. To su članovi naše porodice, partneri, prijatelji, kolege, poznanici. Plamen iskonske želje u nama, inklinacija, koja se u materijalnom svetu prepoznaje intuicijom ili sklonošću, biće način na koji naša duša komunicira sa našim umom. Ako je um u skladu sa dušom, ako sluša njen šapat, vodiće osobe u pravcu ispunjenja tih želja i potreba. Na taj način se proživljava karma, ili sudbina. Svaki naš dan života ispunjen je raznim iskustvima za koja je postojala namera da budu doživljena.
Slobodna volja je moćan alat
Da li to automatski znači da je slobodna volja samo zabluda koja ne postoji? Ne. Svako ljudsko biće je rođeno sa slobodnom voljom i to je jedan od najvrednijih resursa kojim smo blagosloveni, u odnosu na druge živuće vrste. Međutim, slobodna volja ogleda se samo u našoj mogućnosti da upravljamo nivoom svesti sa kojeg funkcionišemo, odnosno živimo naše živote. Iako tako možda ne izgleda, to je sve što nam je potrebno da bismo iskusili život u sreći i blagostanju, mirni i stabilni. Nivo svesti sa kojeg doživljavamo svoj život, direktno će uticati na doživljaj svrsishodnosti istog.
Život i Bog ti ništa ne duguju
Prva zamka našeg uma, tačnije ega, jesu očekivanja. Ljudi žive svoje živote očekujući od istog, kao i od Boga, da mu učini život onakvim kakvog je poželeo gledajući tuđe živote, često se upoređujući sa okolinom. Jedna od najvažnijih lekcija je razumeti da nam život ili Bog ništa ne duguju. Niko od nas nije rođen sa nekakvim obećanjem od Boga ili života da će nam se život odvijati po planovima našeg uma, ega, intelekta. Ovaj koncept je potrebno što pre odbaciti kako ne bismo bili razočarani. Očekivanja dovode do razočaranja. Razočaranje uzrokuje nemir, tugu, ljutnju, bes, opiranje, depresiju. Um pravi očekivanja. Ono što su događaji sreće ili tuge za naš um, sa druge strane, za našu dušu to su samo iskustva. Duša se neće lepiti za emociju izazvanu nekim životnim događajem. Ona će je proživeti. Sasvim će je proživeti, ali neće ostati zalepljena za emociju.
Ono što je za naš um tuga ili sreća, za dušu je samo iskustvo. Samo iskustvo koje je težilo da bude proživljeno i izraženo, u ovoj inkarnaciji, u ovom telu. Duša će proživljavanjem tog iskustva živeti svoju svrhu zbog koje je otelotvorena. Kada živimo u skladu sa svojom dušom, shvatamo da je svako iskustvo koje nam se dešava deo svrhe našeg života. Ako upadnemo u zamku uma, ega ili intelekta, svako iskustvo ćemo doživljavati kao neku vrstu neprijatnosti (bol, tuga, stres, mržnja, zavist, pohlepa) ili prijatnosti (sreća, radost, euforija). Od nivoa svesti pojedinca zavisi kako će svoj život doživljavati. Nivo svesti podižemo saznanjima. Saznanjima i praktičnom primenom istih. Konstantan rad na sebi, uz bezuslovnu veru, omogućiće nam ovu spoznaju, a onda i mogućnost uživanja u istoj.
Svrha života je da taj isti život doživiš i izraziš
Kada shvatimo da je svrha života da proživimo sva iskustva bez odlaganja i potiskivanja, kao i da sve to izrazimo, onda ćemo biti u stanju da na život gledamo kao na predstavu čiji smo mi glavni akteri. Nepristrasno svedočiti toku sopstvenog života. Predati se životu uz punu veru u njegov tok. Predaja životu znači prihvatanje. To je izraz snage i visoke svesti. Predaja sudbini znači odustajanje. A to je izraz slabosti. Nijedno iskustvo nije dobro ili loše samo po sebi. Ono je samo iskustvo. Od našeg stanja svesti zavisi da li ćemo ga doživeti i ostati vezani emocijom koju je to iskustvo potaklo, ili ćemo ostati oslobođeni i prihvatiti ga kao deo puta, sastavni deo velike slagalice čiju širu sliku trenutno možda nismo u mogućnosti da vidimo i spoznamo; kao deo priče našeg života. To je naša apsolutna slobodna volja. Način na koji ćemo pristupiti svemu onome što naš život čini.
Karma se ili istroši ili prevaziđe
Karmički događaji se mogu odraditi na dva načina u životu. Jedan način je da u potpunosti proživimo iskustva koja nam život donosi, odnosno kojima naše biće teži (odnosi sa nekim osobama, ostanak na određenom poslu ili u određenoj situaciji, razni oblici zavisnosti, život u ovom ili onom mestu itd.). Kada se ove želje prožive, karma je odrađena i na to se više ne vraćamo. Kada je karma odrađena, više ne postoji naklonost ka tome, jer je priča završena. Životni tok će se pobrinuti za to da imamo osećaj ispunjenosti i svrsishodnosti nakon odrađenog posla i neće više biti težnje da se istom vraćamo.
Drugi način prevazilaženja karme jeste da se uzdignemo u svesti toliko da sve želje sa kojima smo rođeni i za koje ćemo imati neku vrstu nagona za ostvarenje, prevaziđemo. Bićemo svesni da je namera za ostvarenje želje postojala, ali neće biti instinkta koji će težiti njenom ostvarenju. Želja će jednostavno biti prevaziđena u visokoj svesti. Osećaj lakoće i rasterećanja je isti kao i da se želja ispunila kroz iskustvo. Stanje mira i blagostanja.
Slobodnom voljom ćemo izabrati jednu ili drugu opciju.
Živeti život dostojanstveno i spontano, bez obzira iz kakvih nam se on iskustava sastoji, to je naša prava priroda i naša jedina dužnost prema životu i duši, prema svom sopstvu. Sva iskustva smo izabrali na nivou duše isključivo u cilju njene ekspanzije.
Autor : Dejana Vojnović
