Anksioznost je emocija koja se javlja u situacijama koje su nam nove i izazovne, na primer razgovor za posao, sastanak sa malo poznatom ili nepoznatom osobom, ispitne situacije, i slično. Generalno to su one situacije čiji ishod ne znamo unapred, a jako nam je važno da bude pozitivan. Na fiziološkom planu dolazi do ubrzanog lupanja srca, ubrzanog disanja, napetosti u mišićima, povećava se krvni pritisak.
Ovakve reakcije na psihološkom nivou doživljavamo kao emociju straha. Iako su nam ove reakcije neprijatne, one su zapravo tu kako bi organizam pripremile da se adekvatno suoči sa novom situacijom – dobijamo više energije i fokusiraniji smo na predstojeća događanja.
Na kognitivnom planu pored hipervigilnosti, često postoje misli ili slike kojima se mentalno predstavlja ishod situacije koja je pred nama. Predviđanje negativnih ishoda (npr. ŠTA AKO + ne budu zadovoljni sa mnom, ŠTA AKO + padnem ispit) pojačava anksioznost i često može delovati ometajuće. Ipak, kada se osoba suoči sa nepoznatom situacijom i kada se ona završi, anksioznost prestaje i osoba nastavlja normalno da funkcioniše u svom okruženju.
Anksioznost u sklopu anksioznog poremećaja
Anksiozni poremećaji kao glavni simptom podrazumevaju anksioznost, ali ona je intenzivna i kontinurana i često nije situaciono uslovljena (kao što je slučaj sa anksioznošću koja je normalna). Fiziološke reakcije koje se sreću kod anksioznih poremećaja podrazumevaju već pomenuto ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićnu tenziju, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, kao i intenzivnije simptome kao što su znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušima koji se sreću kada se anksioznost intenzivira do nivoa panike. Ovi intenzivniji simptomi su karakteristični za panični poremećaj, ali se mogu sresti i kod drugih anksioznih poremećaja u izuzetnim slučajevima (npr. osoba koja ima fobiju od leta avionom može imati panični napad kada se nađe u avionu). Od dodatnih fizioloških simptoma može se javiti nesanica, glavobolja, dijareja, često mokrenje.
Vrste anksioznih poremećaja
Zvanično se izdvajaju sledeće velike grupe anksioznih poremećaja: panični poremećaj (sa ili bez agorafobije), generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), po nekim podelama postraumatski stresni poremećaj se takođe ubraja u anksiozne poremećaje. Ono što pravi najveću razliku između ovih poremećaja jeste misaoni sadržaj koji održava anksioznost, a javlja se u formi ŠTA AKO + negativan ishod pri čemu je fokus na različitim sadržajima.
Kod paničnog poremećaja osoba donosi pogrešne zaključke o svojim intenzivnim telesnim senzacijama i njen karakteristični misaoni tok izgleda ovako: ŠTA AKO + doživim srčani udar, ŠTA AKO + izgubim kontrolu nad sobom, ŠTA AKO + se ugušim/srušim, Šta ako umrem/padnem u nestvest i sl. Za generalizovani anksiozni poremećaj karakterističan je isti način razmišljanja, ali fokus je na mnogo širem spektaru životnih događaja. Ove osobe pored toga što predviđaju negativne ishode vezane za svoju sigurnost i zdravlje, često taj obrazac razmišljanja prenose i na razmišljanje o sigurnosti i zdravlju drugih obično bliskih osoba, ali i generalno na različita socijalna manje/više značajna pitanja. Ove osobe najveći deo vremena provode produkujući lanac ŠTA AKO + negativan ishod misli odnosno u brizi. Što se tiče fobija tu je sadržaj misli fokusiran na konkretnu situaciju koja za datu osobu predstavlja „opasnost“, na primer ŠTA AKO + se zaglavim u liftu, ŠTA AKO + drugi misle da sam nesposoban/glup i sično.
Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja postoji podela po sadržaju opsesivnih misli unutar samog poremećaja.
To su misli koje sadrže sumnju o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji, religijskim uverenjima, svojoj savesnosti, odgovornosti prema drugima, povređivanju drugih i slično. Pa tako imamo misli tipa ŠTA AKO + sam ja homeseksualac, ŠTA AKO + povredim svoje dete, ŠTA AKO + otrujem svoje ukućane, ŠTA AKO + sam izneverio Boga i sl. Anksiozne misli su važan deo svakog anksioznog poremećaja jer pojačavaju i održavaju emociju straha. Kada osoba veruje ovim mislima i analizira ih, ona zapravo održava svoj poremećaj.
Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići, a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem bilo putem knjiga samopomoći ili obraćanja stručnjaku.
Autor: Sanja Marjanović
