Svakoga dana unosimo hranu u svoje telo. Iako se na sve strane priča o depresiji, malo se suštinski govori o relaciji hrana i našeg raspoloženja, i odnosu toga kako naše raspoloženje vrlo brzo utiče na naš apetit i stvara različite probleme, koji se manifestuju u određenim obrascima ishrane koja je neadekvatna i spada u poremećaje, kao što su anoreksija, bulimija i sve više zastupljena, preterana gojaznost. Kada proveravamo koliko je neko depresivan, obično pitamo, između ostalog, da li je došlo do nekakve promene apetita. Ovo nije samo jedno od psiholoških/psihijatrijskih pitanja, već je sa razlogom dato.
Veza između hrane i raspoloženja nije novotkrivena, ali se ta činjenica danas ne spominje baš često.
Nauka ukazuje da se oko devedeset posto serotoninskih receptora nalazi u našem stomaku. Za sve one koji nisu upoznati sa fiziologijom, naše ćelije imaju receptore za određene neurotransmitere. Od kojih je svaki važan za određene funkcije u našem telu. Serotonin je direktno vezan za naše raspoloženje i većina savremenih antidepresiva danas cilja na povećanje serotonina. Zbog toga se često i dešava da ljudi koji uzimaju antidepresive iz savremene generacije, najčešće neželjene efekte osete u stomaku, kao mučninu, dijareju ili prolazne bolove. Ovo se dešava zbog povezanosti mozga i stomaka putem nervusa vagusa.
Zbog toga što hrana dospeva u naše telo u želudac gde se i nalaze receptori za zadovoljstvo, nju to čini najvećim prirodnim izazivačem zadovoljstva. Da vas podsetim da se serotonin aktivira, kao deo sistema za nagrađivanje u mozgu, prilikom doživljaja zadovoljstva, kao i prilikom uzimanja heroina, kokaina, prilikom seksualnog kontakta, doživljavanja orgazma, bilo kakvih prijatnih aktivnosti. Zbog toga hrana i zavisnost od nje se smatra jednim od najtežih oblika zavisnosti. Jer je ona direktno potrebna da bismo živeli i opstali.
Zbog toga što je ova veza hrane i raspoloženja jaka i dvosmerno data, vrlo često se dešava da u praksi sretnemo ljudi koji putem hrane žele da razreše raznorazne probleme, doživljavajući kroz njeno uzimanje kratkotrajno zadovoljstvo. Hranom se u ovom slučaju pravi barijera između onoga što zaista osećamo i onemogućavamo sebe da se prepustimo osećanjima koja su nam bolna. Sa kojima nam je teško. Jednom rečju, želimo za trenutak da pobegnemo i uživamo u kratkotrajnom zadovoljstvu. Što se najčešće manifestuje emocionalnim prejedanjima, nakon kojih običeno sledi krug krivice.
Slično tome, dešava se da i sebi uskraćujemo zadovoljstvo hranom, kažnjavajući sebe povodom nekih emocija, ili opet ne mogavši da se bavimo sržnim emocijama i ličnim nezadovoljstvom.
U oba slučaja hrana postaje preokupacija. Ne služi svrsi kojoj je namenjena. Već kao jedan vrh ledenog brega. Pri čemu se zatrpavaju sva osećanja nezadovoljstva, frustacije, neispunjenosti, doživljaja praznine, nesigurnosti i u suštini doživljaja nedostatka ljubavi, koja je neutoljiva.
Da bismo povratili kontrolu nad svojom ishranom i uočili veze, važno je da pre svega da vodimo dnevnik ishrane i da ga povezujemo sa raspoloženjima. Tako bi uvideli obrasce, a i napravili bi odstupnicu kada naiđe jaka žudnja za hranom, koja nije fiziološka.
Kako razlikovati emocionalnu od fizičke gladi?
|
Emocionalna glad |
Fizička glad |
|
Počinje naglo, odjednom, osećaj preplavljenosti, osećaj da se mora odmah i sada uzeti neka vrsta hrane |
Počinje postepeno, može se odlagati |
|
Više je u okviru ličnog osećaja, nema osećaja u stomaku |
Počinje u stomaku, osećamo krčanje creva, pomeranje,vremenski je nakon bar 3 sata od obroka |
|
Fiskirana na određenu vrstu hrane, specifični ukus, teksturu… |
Otvorenost ka različitim vrstama hrane, ne bira se previše |
|
Teška za zadovoljiti, često i nakon jela, osećaj neispunjenosti |
Laka za zadovoljiti |
|
Najčešće sledi osećaj krivice, nezadovoljstva, sramote |
Prati je prijatni osećaj zadovoljstva |
Kada naučimo da prepoznajemo prve simptome emocionalne i fizičke gladi, onda lakše možemo da upravljamo svojim žudnjama, umesto obrnutog slučaja, a to je da one upravljaju nama. Kao što sam već i naglasila ranije u tekstu, dobar način jeste da vodite svoj dnevnik promena i da svaki dan tretirate kao zaseban dan, novi dan u kome možete da radite na svojim ciljevima.
Druga važna stvar koja se tiče uspostavljanja kontrole nad sobom jeste da budete prisutni u trenutku i da angažujete vaša čula, u ovom slučaju čulo ukusa.
To znači jeste bez distrakcija, kao što su televizor, telefon, i usmeriti se na to da iskusite ukus hrane, teksturu i da je žvaćete polako. Žudnje se najčešće završavaju brzim jedenjem, gde ne stignemo odmah usled brzine da registrujemo da smo siti, a sem toga, pola hrane ulazi nedovoljno obrađeno u ustima u želudac, što je kasnije čini teškom, a mnogi ljudi imaju i fiziološku potrebu da je izbace, jer i fiziološki smeta, što može uvesti u bulimični krug.
Uvek se zapitajte kada prepoznate da ste emocionalno gladni šta vam treba i postupite u skladu sa tim. Ok, jasno je da neke ciljeve ne možete odmah zadovoljiti. Ali ako vam treba ljubav, ako vam treba zadovoljstvo, okrenite se izvorima od kojih možete to dobiti. Usmeravanje na ono što nemamo, vodi u trajno nezadovoljstvo i ni na jedan način ne poboljšava kvalitet našeg života.
Autor: Anđelija Simić
