Pravilnim disanjem možemo otkloniti mnoge bolesti mentalne, emotivne i fizičke prirode. Jer dah je život, on je sa nama od početka pa do našeg kraja. Sa udahom dolazimo na ovaj svet a sa izdahom odlazimo. Nagon za udahom je jedan od naših najjačih instikata. Svaki pokušaj da se predugo svesno zadrži dah biće nadvladan podsvesnom aktivnošću moždanog stabla i željom da se ponovo udahne. Jer potreba za kiseonikom je osnovni poriv u telu. Od svih vitalnih funkcija kao što su ritam srca, metabolička aktivnost, temperatura tela, disanje je jedinstveno po tome što iako se nesvesno odvija mi imamo sposobnost da svesno upravljamo njime.
Disanje nam je dato! Ali to ne znači da ga svi pravilno koristimo. Veliki broj ljudi nepravilno diše nanoseći tako veliku štetu svom organizmu a da toga nisu svesni. Postoji nekoliko razloga zašto je to tako: stres i žurba u kojoj najveći deo vremena provodimo, razne negativne emocije sa kojima smo nekada svakodnevno suočeni, rad u zatvorenim prostorijama…itd.
Međutim osnovni razlog zašto loše dišemo nalazi se u tome da ne postoji svest o sopstvenom dahu. Nismo ga svesni i nismo u stanju da voljno upravljamo njime!
Naše disanje uglavnom treba da se odvija kroz nos osim u određenim jogičkim tehnikama gde koristimo i usta. Kao i u određenim sportovima gde je kardio pritisak povećan i da bismo zaštitili srce i pluća koristimo i usta u procesu disanja, čime ubrzavamo odnos razmene gasova.
Nos je osnovni organ u nizu respiratornih organa i glavno mesto u disanju pripada upravo nosu. Koristi od ovakvog načina su ne samo na grubom fizičkom nivou već i na suptilnom nivou. U nosu se nalaze razni odbrameni mehanizmi koji sprečavaju da nečistoća i hladan vazduh uđu u telo. U spoljnom delu nosnica nalaze se nosne dlačice čija je uloga da skupljaju prašinu, sitne insekte i ostale čestice koje bi ulaskom dalje mogle da oštete pluća. Posle nosa sledi dug prolaz obložen sluznicom koja greje hladan vazduh i hvata sitne čestice koje su prošle nosne dlačice. U unutrašnjem delu nosa nalaze se žlezde koje stvaraju odbranu od bacila. Dakle nos ima funkciju kao ,,klima uređaja“ on čisti, zagreva i vlaži vazduh. Bez ovoga na ulazu nosa pluća bi se sušila ili bila zatrpana prašinom i kao takva podložna mnogim bolestima.
Postoji nesvesna i svesna kontrola daha. Nesvesna se odvija putem nervnog sistema u produženoj moždini moždanog stabla, područje koje je poznato kao primitivni mozak. Dok svesna nam dolazi iz razvijenijih područja mozga u moždanoj kori.
Šta se dešava onog momenta kada mi svesno udahnemo?
Tada moždana kora premošćuje respiratorni centar u moždanom stablu i impulsi iz kore deluju na susedne delove mozga koji se upravo bave emocijama. Svesno disanje ima smirujući efekat na emocije jer unos kiseonika je jedan od najdelotvornijih načina da se smiri i opusti napeti um. Samo osvešćivanje daha aktivira moždanu koru i stimuliše razvijenija područja mozga. Tako da je to mnogo više od unošenja kiseonika. Jer DISANJE krije jednu veliku tajnu a to je: prirodna sposobnost smirivanja uma, isceljivanja tela i energizovanje u samo nekoliko minuta.
Na veliku žalost, mnogi ljudi ne koriste svoju moć i sposobnost koja im je na samom rođenju data i umesto toga dišu plitko i površno koristeći jako mali kapacitet svojih pluća. I tada telo i mozak dovodimo u stanje gladovanja!
Postoje tri načina disanja:
- Grudno ili torakalno – sa udahom širimo grudni koš i rebra idu gore i na stranu,sa izdahom uvlačimo grudni koš i rebra ka unutra i dole. Nastojimo da ne pomeramo stomačni deo.
- Abdominalno ili dijafragmalno,sa udahom širimo trbušni zid gde dolazi do pomeranja dijafragme na dole i što se ona više spusti dole prilikom udaha više se vazduha unese u pluća. I sa izdahom skupljamo stomak i što bolje uvučemo stomak to ćemo više vazduha da iznesemo iz pluća.
- Jogičko ili potpuno disanje – kombinujemo ova dva načina disanja. I ovde koristimo udah optimalne količine vazduha i izdah optimalne količine vazduha. Ovo je način disanja koji bi svako trebao da primenjuje.
Bez pokretanja dijafragme ne postoji duboko disanje! Dijafragma je jedan snažan mišić koji učestvuje u samom procesu disanja. Pokretanje dijafragme takođe omogućava kretanje donjeg dela grudnog koša. Kod nekih ljudi dijafragma je mekana i pokretljiva što govori o aktivnosti ovog organa. Međutim kod nekih je tvrda i nepokretna što možemo i da proverimo tako što ćemo da napipamo predeo dijafragme i ukoliko osetimo bol tada govorimo o mišićnoj blokadi ovog organa. Blokada koja nas ograničava u disanju istovremeno nas ograničava i smanjuje kapacitet za doživljavanje i izražavanje osećanja, sprečava prodor intenzivnijih osećanja i njihovo izražavanje. Jer dijafragma je naša spona između mentalnih i fizioloških nivoa postojanja i kao takva ona je dosta opterećena zbog svakodnevnih stresova! Zato je neophodno da naučimo da opustimo dijafragmu i samo tada možemo doživeti fizičko, mentalno i emotivno opuštanje.
Neka istraživanja su pokazala da opuštene i prijatne misli mogu značajno da povećavaju kapacitet pokretljivosti dijafragme, pri čemu disanje postaje dublje i sporije. Što je upravo cilj pravilnog disanja!
Zašto sporije disanje?
Usporavanje udaha i izdaha, veoma povoljno utiče na naše zdravlje, tako što imamo više kiseonika na raspolaganju, usporava se srčani ritam, snižava pritisak, preventivno delujemo na mnoge bolesti, naročito respiratorne, dobijamo na vitalnosti, manje se zamaramo, misaona moć se poboljšava, manje smo podložni stresu i uznemirenosti. Jednostavno doprinosi odmoru i obnovi energije! Duboko disanje oslobađa endorfin u krvotok. Endorfin je jedna snažna hemikalija koja nam pomaže da se suočimo sa strahom, da se nosimo sa stresom i pomaže njihovo uklanjanje!
Disanje koje postoji na nivou fiziološkog tela služi kao most između tela i uma. Nos je taj koji ima direktnu vezu sa mozgom! Duboko, produženo svesno udisanje nam omogućava da budemo što više u sadašnjem trenutku, da ne idemo u prošlost koju ne možemo da promenimo, da ne idemo previše u budućnost koju koliko god planirali ne možemo do detalja da je isplaniramo. Jedino što možemo jeste da živimo ovde i sada svesni, prisutni zajedno sa svojim dahom! Jer kada dišemo punim plućima, imamo i kapacitet da živimo život punim plućima!
Namaste!
Autor: Anja Šargin
