U ovom tekstu prikazaćemo načine kako da promenite stav prema kritikovanju. Kako da ignorišete one primedbe koje nisu zasnovane i prihvatiti one koje su konstruktivne i koje mogu biti pozitivne i unapređujuće za vas i vaše ponašanje.
Procenite izvor kritike
Ako osetite da vam je upućena kritika, važno je upitati se ko vam je uputio kritiku. Da li je ta osoba kvalifikovana da vas ocenjuje? Da li ona/on ima dovoljno znanja o vama , o vašim sposobnostima ili o predmetu kritike (npr. ako vas kritikuje da ne obavljate dobro svoj posao da li je ta osoba uspešna u istom)? Da li ta osoba ima osnovu da iz nekog razloga ne može da bude objektivna (što je odnos emocionalno jači to je manja mogućnost objektivnog ocenjivanja)? Da li ta osoba govori emocionalno ili racionalno? Obično možete ublažiti „ubod“ kritike kada odogovorite na ova pitanja. Dakle, kritika nije objektivna ako vam je daje neko ko ne zna ništa o vašim sposobnostima. Nije dovoljno kompetentan u oblasti koja je predmet kritike, ili su njegova osećanja prema vama pomutila objektivnost prosuđivanja.
Pitajte za detalje
Posebno je važno da li vam neko upućuje globalnu ili specifičnu kritiku. Na primer globalna kritika bi bila: „Uradio/-la si loše posao,“ ili „ Mislim da ne znaš šta radiš!“. Ne prihvatajte globalne osude! Pitajte osobu koja vas kritikuje da identifikuje konkretne postupke ili delove posla za koje smatra da nisu valjani. Nakon toga, pitajte osobu kako bi po njenom viđenju stvari vi mogli da pospešete svoj rad ili ispravite ponašanje u konkretnoj situaciji.
Odlučite da li je kritika validna
Kada procenite izvor kritike, kao i kada pitate za detelja (ako je kritika globalna) sledeći korak je da se zapitate da li ste kritiku dobili delimično i po sopstvenoj zasluzi. Obično kada kritika sadrži u sebi istinu, ona ume da „zaboli“ više nego obično. Kada kritikovanje nema nikakve veze sa realnošću obično je emocionalna reakcija na njega mala ili nikakva; takvu kritiku obično smatrate nereleventnom i apsurdnom.
Najbolji način da se nosite sa kriticizmom koji u sebi nosi istinu je da na njega gledate kao na važan set informacija koji vam mogu pomoći da naučite nešto o sebi. Takođe, podsetite sebe da je konstruktivna kritika upućena na samo jedan aspekt vašeg ponašanja a ne na vas kao osobu u celini.
Evo nekih racionalnih rečenica koje bi trebalo da uspovojite kako biste na kritiku pozitivno reagovali: „ Kritikovanje je dobra šansa da naučim nešto o sebi“, „Konstruktivna kritika se odnosi samo na nekoliko mojih postupaka, ne na mene kao osobu“ i „ Iako se kada me neko kritikuje osećam neprijatno, to ne znači da me ta osoba u potpunosti odbaciju ili osuđuje“.
Ovaj tekst možete naći i na sajtu www.vaspsiholog.com
Autor: Sanja Marjanović
