Ako ste ikada zavirili u svet zdrave hrane i pravilne ishrane, sigurno ste se sretali sa idejom da je vegeterijanstvo zdravo i preporučljivo. Isto tako, možda ste primetili da postoji neverovatno mnogo argumenata kako ZA tako i PROTIV ovog načina ishrane. Ko je onda u pravu?
U mom okruženju i dalje postoje ljudi koji me krišom gledaju kao vanzemaljca kada spomenem da ne jedem meso. Dakle, na ovim (prelepim) prostorima, biti vegeterijanac je veoma…hm… zabavno? Nekada bih rekla da je teško, ali ne. Definitivno je zabavno. Ipak, da li je zaista potrebno i važno da izbacite meso iz prehrane?
Podeliću sa vama svoje iskustvo i daću vam, sigurna sam, nešto drugačiji pogled na ovu dilemu.
Prvo ću naglasiti da je vegeterijantvo način ishrane koji podrazumeva pretežno upotrebu biljne hrane, pojednu se tu i tamo neko jaje ili mlečni proizvod, a meso nikako. Veganstvo je nešto radikalnije i isključuje SVE namirnice životinjskog porekla. Mi ćemo se u daljoj priči držati samo pitanja MESO – jesti ga ili ne?
Nisam neki decenijski vegeterijanac ali nisam nikad ni bila strastveni mesojed.
Postojali su periodi kada nisam jela meso, ali nisam sebe smatrala vegeterijancom, valjda zato što nisam donela odluku da prestanem zauvek. Kada sam bila na korak da to uradim – kažem Meso, nikad više! bila sam u Gracu na nekoj edukaciji. Tamo se veganstvo propagira prilično agresivno. Razumem njihovu zabrinutost za sirote i nedužne životinje ali mi se nije svidelo koliko nasilno žele da nametnu svoje stavove. Da li se u meni probudio srpski inat ili neki drugi balkanski duh, ne znam ni sama, ali me je bacio opet par koraka unazad. Ipak, nedugo zatim, vratila sam se na ideju o isključivanju mesa i evo šta sam po putu naučila:
PRVO sam shvatila da sam oduvek žudela za slaninom, čvarcima i sočnim slanim roštiljem. Hm, zapravo, žudela sam za nečim SLANIM, MASNIM i PIKANTNIM! O da, meni nikad nije ni bilo potrebno – meso. Htela sam određen UKUS. A podsećam vas, meso ni nema ukus. Zamuljamo ga u stotinu začina i u mnogo soli da bismo ga pojeli.
S druge strane, moj dragi je bio pravi mesojed. Onda je jednog dana ustao i rekao E, ljubavi, mi više nećemo da jedemo meso. Ok. I tako, simple as that, mi više nikad nismo jeli meso (ni mesne proizvode). Niti su nam nedostajali. Ali sam počela da upoznajem ljude koji se dive našoj odluci, i sami žele da prestanu da jedu meso ali ne mogu – ne mogu tako naglo, kako tako odjednom, mora postepeno… Tada sam shvatila DRUGU stvar, a to je da mnogi se ljudi drže mesne ishrane iz prostog straha od promene. Kao kada krećete na dijetu bez slatkog ili ostavljate cigare.
TREĆA i najfascinantnija stvar koju sam otkrila bilo je BOGATSTVO hrane kojom obiluje ova planeta! Odjednom, bili smo prinuđeni da se ubacimo u pogon mašte i da smišljamo raznolike obroke. Počelo je istraživanje namirnica. Kombinacija ukusa. Uh, i sad se naježim kada se setim sve te miline i lepote koju smo otkrivali svakog dana. Koliko samo predivnih stvari može da se jede! Zašto to nikad do sad nismo probali? Sos od bundeve, špagete od riže, banana hleb, čorbe od sočiva, biljna mleka… ma mogla bih ovako do sutra. Sve to verovatno nikad ne bih ni probala da sam ostala u priči zvanoj „mesa i krompira za ručak“.
Putem sam naučila još ješto – nisu svi vegeterijanci prestali da jedu meso iz ISTOG RAZLOGA! O ne, nikako! Postoje tri osnovna pokretača za napuštanje mesne ishrane. Ok, možda i 4. Četvrti bi bio „to je tako cool, na zapadu je to normalno“, ili „ni Natalie Portman ne jede meso – pa neću ni ja“ i slično.
– Ljubitelji životinja
Mnogi ljubitelji životinja odlučuju se na vegeterijansku ishranu. Oni su u stalnom kontaktu sa životinjama i posmatraju ih na jedan poseban način. Shvataju da su njihovi životi vredni koliko i naši. Ne žele da učestvuju u ubistvima životinja i njihovoj patnji. Evo me, ja sam u ovoj grupi, svakako. Šta više, moja ljubav ka životinjama odavno me je navela da odbijam kupovinu jaja, mesa i mleka u prodavnicama. Zatim je meso potpuno ispalo iz igre. Ipak, poznajem mnogo ljudi koji svim srcem spašavaju pse i mačke, leče ih, udomljavaju… a jedu meso. Neko to naziva licemerjem, a ja bih to nazvala samo putem. Nisu JOŠ shvatili da sve te lepe njuške jednako vrede. Mi kineze smatramo ludacima jer jedu pse (i pacove i još koješta) a Indijci nas smatraju sigurno još većim divljacima jer jedemo govedinu i junetinu.
– Ekološki vegeterijanci
Oni su mi genijalni! To su ljudi čija je svest o VAŽNOSTI očuvanja planete, kao jedine nam kuće, toliko važna – da rade sve što mogu da smanje svoj EKOLOŠKI OTISAK. Da, dragi moji. Ako se odreknete mesa (smanjite ga u bilo kojoj meri) smanjujete svoj ekološki otisak – to znači da „trošite“ manje parče ove planete. Za uzgajanje „jestivih“ životinja potrebno je mnogo površine a za uzgajanje njihove hrane (kukuruz, žitarice, trave) još više. Onda su tu još nenormalne količine vode i struje koja se potroši na preradu svog tog mesa. Dakle, mesojedi bukvalno jedu zemljine resurse i prostor više nego što jedu meso.
– Zdravi vegeterijanci
Oni koji su se odrekli mesa kako bi svom telu priredili najveću gozbu ikada – obilje povrća i voća, minimum toksina i aditiva. Uz to, hrana je energija, ne samo po kvantitetu, nego i kvalitetu – to znači da ovi ljudi u svoj organizam ne unose energiju patnje i ubistva koju nosi svaki mesni obrok.
Naravno, postoje ljudi koji pripadaju svim navedenim grupama (i znamo ih kao jogije, verujem). Ipak, razdvojila sam ih da biste uvideli da motivi mogu biti raznoliki i možda je neki od njih upravo ono što će vas približiti ishrani koju zaista želite.
Dobro je uvek imati na umu činjenicu da hrana koju unosimo treba da nas prehrani. Ako postoje načini da mi budemo zdravi a da istovremeno pomognemo planeti i živom svetu oko sebe, zašto ne bismo to uradili? Šta nas zaista koči? Čemu se zaista opiremo? Da li ste se ikada pitali šta zaista znači ona rečenica „ti si ono što jedeš“? Da li se odnosi samo na sastav i bogatstvo namirnica ili je naša ishrana odraz naših uverenja i strahova?
Kao što sam na početku rekla, delim sa vama ono što sam po putu naučila. O da, toliko sam toga naučila! O sebi! I o svetu oko sebe. Na putu. Da to je bio put. I to kakav put! I dalje traje, i jedva čekam da vidim kuda će me odvesti.
Šta je na kraju, moja poruka vama?
Informišite se o svemu, uvek saslušajte obe strane, mislite svojom glavom, ne dozvolite da tuđa iskustva postanu vaša i na kraju, nemojte biti isključivi ni u čemu, pa čak ni u ishrani. Svaki zalogaj mesa kojeg se odreknete doveo vas je korak bliže da spasite neki život, da spasite parče planete, da obradujete svoje ćelije. Dopustite sebi slobodu da budete vegeterijanac koji pojede slaninu koju vam je deda s ljubavlju naseckao. Dopustite sebi slobodu da budete mesojed koji jede meso tek ponekad. Dopustite sebi da vas srce vodi kroz sve, pa i kroz kuhinju. Sigurna sam da će vas vremenom odvesti tačno tamo gde treba da budete.
Hvala vam na čitanju, želim vam SREĆAN PUT!
Autor: Gorana Belić
%20biti%20vegeterijanac?){kind=link}