Često se pojam neurotičnosti upotrebljava u svakodnevnevnoj komunikaciji kako bi se okarakterisala osoba koja ima prenaglašene emocionalne reakcije. Tako se neurotičar među laicima obično opisuje kao nestrpljiva, brzopeta osoba, koja ima izlive besa i agresije i brzo menja raspoloženja. U ovom tekstu će biti reči o tome šta je neurotičnost i kako je ona povezana sa anksioznim poremećajima.
Neuroticizam je crta ličnosti
Neuroticizam se smatra crtom ličnosti, to je karakteristika koja je kod osobe u velikoj meri biološki određena i relativno trajna. Generalno, osobe sa visokim neuroticizmom su zapravo manje tolerantne na stres. Kada su u stresnim situcijama one se destabilišu reaguju anksiozno, depresivno, razdražljivo, impulsivno, čak i agresivno (ako se visok neuroticiza javi sa visokom ekstraverzijom). Glavna odlika zbirno uzeto je emocionalna nestabilnost, suprotno njima emocionalno stabilne osobe reaguju sporije, blaže i brže se vraćaju u emocionalnu ravnotežu. Ono što je karakteristično za neuroticizam jeste da stepen izraženosti ove crte ličnosti ima udela u razvoju psihičkih poremećaja a pre svega anksioznih poremećaja i depresije.
Povezanost neuroticizma i anksioznih poremećaja
Kada je u pitanju povezanost neuroticizma kao crte ličnosti i anksioznih poremećaja pokazuje se da postoji dosledna veza između ove dve komponente. Visok neuroticizam predstavlja biološku predisponiranost da se razvije neki od anksioznih poremećaja. Dodatno, razvoju ovih poremećaja doprinose i spoljašnji faktori kao što su traumatična iskustva, konstantne stresne situacije ili naučena uverenja koja se dobijaju iz porodice da je spoljašnji svet opasno i nepredvidivo mesto. Kada se osoba koja ima predisponiranost (visok neuroticizam) i određena disfunkcionalna uverenja nađe u određenoj stresnoj životnoj situaciji ili više njih postoji visoka verovatnoća javljanja nekog od anksioznih poremećaja (panični napad, socijalna/agora fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, GAP). Dodatno, za održavanje anskioznih poremećaja važno je postojanje izbegavajućih ponašanja (kod socijalne anksioznosti npr. izbegavanje novih socijalnih situacija), ne suočavanje sa sopstvenim emocijama (supresija emocija) i upotreba distrakcije kao strategije izbegavanja negativnih misli (gledanje TV kako bi se skrenula pažnja sa negativnih misli).
Iako se ranije smatralo da je na neuroticizam nemoguće delovati jer je to crta ličnosti i kao takva nije podložna promeni danas postoji gledište da je moguće u izvesnom, ograničenom stepenu promeniti ovu tendenciju. Najpre ovo je važno kako bi se pozitivno uticalo i na ishode lečenja samih anksioznih poremećaja koji su u velikoj meri određeni ovom crtom.
Autor : Sanja Marjanović
