Stres je neretko uzrok problema za mnoge, unatoč tome što te činjenice nismo uvek svesni. Savremeni način života nas dovodi do toga da neprestano trčimo sa jedne strane na drugu kako bismo postigli sve obaveze koje smo zamislili u kući, na poslu, porodične obaveze i mnoge druge, ne stižući u svemu tome povesti računa o pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i sveopštem zdravlju. Tu negde, uspevamo da izgubimo sami sebe.
Što je stres zapravo? Kako netko može da podnese više stresa nego drugi? Da li je on nužno loša stvar? Dalje u tekstu potrudiću se da vam definišem stres i opišem kako on deluje na telo, te kako se nositi sa njim koji dugoročno nije dobar za zdravlje našeg organizma.
Što je stres?
Stres, suprotno od generalnog mišljenja, nije uvek loša stvar. Kao što je našim mišićima potrebna fizička aktivnost (kao jedna vrsta stresa) kako bi (p)ostali snažni, tako je našem organizmu potrebna određena količina stresa kako bismo ostali zdravi.
Postoji nekoliko vrsta stresa, a svaka od njih može da ima dobar i loš uticaj na naše telo.
- Fizički stres
- Hemijski stres
- Elektromagnetski stres
- Mentalni stres
- Nutritivni stres
- Termalni stres
Stres takođe možemo podeliti u dve velike grupe, eksterni i interni stres. U eksterne stresore ubrajamo fizičku bol, sunčevu svetlost, emocionalne traume i izloženost toksičnim hemikalijama. Interni stresori su najčešće rekacija na eksterne stresore. Na primer, ako si prečesto izložen toksičnim hemikalijama, u telu mogu da se razviju razne bolesti.
Fizički stres
Dobar fizički stres može biti u vidu kretanja ili vežbe, tako što opterećujemo kosti i mišiće pod uticajem sile teže. Adekvatnim kretanjem i vežbom omogućavamo održavanje optimalne brzine metabolizma.
Loš fizički stres odnosi se na preterivanje sa fizičkom aktivnošću. Takav stres na telo može da rezultuje padom imunog sistema. Još jedan primer lošeg uticaja fizičkog stresa je loše držanje (postura), budući da nepravilno poravnanje mišića i zglobova u telu negativno utiče na disanje, funkciju mišića i zdravlje zglobova, cirkulaciju te sam sistem zaštite organa.
Hemijski stres
Naše telo puno je prirodnih hemikalija neophodnih za zdravlje. Evo nekoliko primera. Kada sistemi u telu funkcionišu ispravno, fizička aktivnost rezultuje hemijskim adaptacijama u vidu hormonalnih promena, koje pospešuju sintezu proteina, proizvodnju energije i druge hemijske reakcije. Još jedan primjer je sunčeva svetlost na nešoj koži, uz pomoć koje telo proizvodi vitamin D te reguliše hormone melatonin i kortizol (ponovo hemijske rekacije).
Hrana biljnog i životinjskog porekla sačinjena je od organskih hemikalija (vitamina, enzima, proteina i masti) koji su nam potrebni za preživljavanje. Loš uticaj hemijskog stresa je nažalost sve više i više prisutan. Naše telo nema mehnizme kojima bi ga neutralisalo jer nekada davno hemijski stres nije postojao. Najčešća vrsta takvog stresa su sintetički proizvedeni medincinski lekovi, kao što je aspirin. Neki drugi primeri hemijskih stresora su hemikalije savremene agrokulture – pesticidi, herbicidi, fungicidi i neki fertilizatori. Svi oni mogu da uzrokuju ozbiljne zdravstvene teškoće.
Elektromagnetski stres
Jedan od pozitivnih elektromagnetskih stresora je sunčeva svetlost, bez koje ne bismo bili živi. Takođe, tu je i elektromagnetsko polje planete Zemlje, uz čiju pomoć telo reguliše hormone i neke druge fiziološke funkcije. Sigurna sam da ste barem jednom u životu čuli kako se netko, usled nagle promene vremena, oseća na određeni način. Ponekad se promene osećaju u zglobovima i mišićima, a ponekad i u raspoloženju.
Sunčeva svetlost može da ima i iznimno loš uticaj, ako joj se preterano izlažemo. U loš elektromagnetski stres možemo da ubrojimo i neprekidno zračenje računara, mobilnih telefona, mikrovalnih pećnica i drugih uređaja, kojima smo svakodnevnmo izloženi.
Mentalni stres
Produktivno korištenje uma predstavlja dobar mentalni, odnosno psihički stres. Postavljanje ciljeva i rad na tome da poboljšamo kvalitet života svaki dan po malo, zalaganje da premostimo teškoće i prepreke koje se pred nama nađu, sve to može da doprinese našem mentalnom zdravlju. Loš mentalni stres, koji je nažalost svepristuan, u nama izaziva odluka da se fokusiramo na sve ono što nam ne ide od ruke, umesto da bude obratno. Takođe, psihički stres može biti izazvan verbalnim zlostavljanjem, zadiranjem u sopstvena ili tuđa spiritualna ili verska uverenja, previše date odgovornosti itd.
Nutritivni stres
Briga o vrsti i količini hrane koju unosimo u sebe kao gorivo da bismo nesmetano funkcionisali svakako utiče na naš organizam. U ovu vrstu stresa ubrajamo varenje, upijanje i metabolizaciju (sagorevanje) hrane. Jasno je da je prejedanje loš nutritivni stres za telo, ali isto tako je stres i premali unos hrane. Ovde ubrajamo i unos hrane koja sadrži toksine kao što su pesticidi, herbicidi, konzervansi, bojila i emulgatori.
Termalni stres
Održavanje telesne temperature na 37°C je optimalnan termalni stres. Kada je hladno ili vruće, termoregulatorni sistem je stresiran kako bi održao telesnu temperaturu unutar tela. Loš termalni stres bilo bi sve što znatno podiže ili spušta temperaturu našeg tela ne dulji vremenski period.
Kako stres utiče na telo?
Neretko količinu stresa vežemo sa nervima. Ovaj posao će me doći glave! Prestani da me nerviraš!
Nervni sistem je kombinacija dva sistema koji rade zajedno – periferni (koji kontroliše svesno kretanje i centralni nervni sistem) i autonomni nervni sistem (koji kontroliše događanja u telu na koja ne utičemo – varenje, lučenje hormona, znojenje, itd.). Autonomni nervni sistem delimo na simpatički i parasimpatički.
Funkcije ta dva sistema su pretežno suprotne. Simpatički nervni sistem, kada je aktiviran pod uticajem neke stresne situacije, oslobađa hormone stresa, povećava brzinu otkucaja srca i krvni pritisak, dok procese varenja i oporavka umanjuje i stavlja u drugi plan. To je jedan od najvećih razloga zašto moramo raditi na tome da umanjimo svakodnevni stres koji naše telo prima sa raznih strana, kako bismo izbegli hroničan umor, nastanak bolesti i emocionalnu nestabilnost. S druge strane, parasimpatički nervni sistem funkcioniše kao podrška procesima varenja i oporavka tela (proizvodnjom melatonina, hormona rasta, testosterona i estrogena.).
Kako se izboriti sa stresom?
Pokušaj identifikovati vrstu stresa koja ti izaziva najviše teškoća. Ublažavanje baš tog stresa može da bude vetar u leđa i pozitivan uticaj na smanjenje svih drugih vrsta stresa kojima si izložen. Izradi realističan plan kako umanjiti određenu vrstu stresa. Postavi neke kratkoročne ciljeve i beleži svoj napredak. Nije loše potražiti savet od nekoga ko je uspeo da se izdigne iz slične situacije. Iskustvo je najbolji učitelj.
Obavezno je hraniti se pravilno, po mogućnosti proizvodima organskog porekla, i voditi računa o tome koliko si hidriran. Redovno vežbanje u skladu sa tvojim potrebama može biti snažan alat koji će ti pomoći u smanjenju stresa. Takođe, važan je i kvalitetan odmor. Poslednje, ali jednako važno, je mentalno vežbanje (može biti u formi meditacije, šetanja u prirodi i promišljanja, a može da bude i kvalitetno druženje sa dobrim drugarom).
Misli, reči i dela u harmoniji sa ciljevima koje imaš pomoći će u ublažavanju stresa. Trudi se da misliš i govoriš o stvarima u kojima uživaš, koje voliš i želiš, radije nego da se fokusiraš na negativno. ,,Mi smo hodajući magnet, i neizbežno u svoj život privlačimo ljude, okolnosti, ideje i resurse u skladu sa mislima koje u nama preovladavaju.’’ B. Tracy
Autor : Martina Tutiš
