Kada, zaista, želite da poboljšate kvalitet svog života ili da se izborite sa nekim zdravstvenim problemom morate imati u vidu da je ljudski organizam veoma složen sistem. Na njega podjednako utiču spoljašni i unutrašnji faktori. U ovom tekstu pokušaću da vam objasnim koncept pet stubova zdravlja, na koje trebate da obratite pažnju, kako bi najlakše ostvarili svoj cilj. Svaki od ovih stubova podjednako je važan za postizanje balansa uma, duha i tela i barem delimično dostizanje apsolutne homeostaze, stanje kada je sve dobro.
Zamislite petougaonu osnovu stolice. Da bi ta stolica stajala, zaista stabilno, potrebno je da ima 5 nogu. Ukoliko uklonimo samo jednu, brzo će te završiti na podu. Tako je i sa našim zdravljem i životom. Da bi smo postigli stabilnost potrebno je da obratimo pažnju na: ishranu, nervni sistem, fizičku aktivnost, san i mentalno stanje. Na primer, možete jesti isključivo zdravu hranu u koliko vam san nije dobar pravi rezultati će izostati.
Upoznajmo se malo bolje sa svakim od ovih pet stubova:
1. ISHRANA
„Ti si ono što jedeš.“
„Ono što je jednom čoveku hrana drugome je otrov.“
Ove dve veoma pametne izreke, kombinovano, daju pravi pristup ishrani. Ishranom unosimo sve potrebne gradivne elemente našeg organizma. Takođe, ona nam obezbeđuje i potrebnu energiju u vidu ATP-a ( adenozintrifosfat) bez koga ne bi bilo ni jednog životnog procesa.
U suštini, glavni trik je u tome, da pronađemo hranu koja prija našem organizmu. Sigurno ste primetili da vam, često, posle obroka nivo energije opadne, osećate se nekako tromo čak i pospano.
“ Svako jelo kune telo što ne legne da se slegne”- Čika Jova Zmaj
Nažalost, u ovom slučaju, čika Jova nije bio u pravu. Ukoliko pojedemo hranu koja nam odgovara, nivo energije bi trebalo da nam poraste i sveukupno bi trebalo da se osećamo bolje. Hrana izabrana na pravi način, prema vašim individualnim potrebama, lako će se svariti i njeni hranljivi sastojci će se maksimalno iskoristiti.
Sam pristup hrani, većinom, u zapadnim razvijenim zemljama, potpuno je pogrešan. Od ranog detinjstva hranu doživljavamo kao neki vid nagrade, naročito slatkiše. Jedemo kada smo tužni i hranu koristimo kao mehanizam izbegavanja. Jedemo kada smo srećni jer red je proslaviti. Jedemo kada nam je dosadno kad gledamo TV i tako u nedogled… Stop! Hrana predstavlja gorivo za organizam i samo na taj način je treba posmatrati. Svaki drugi način je pogrešan.
A kako pronaći hranu koja vam zaista odovara? Npr. možete uraditi test intolerancije na hranu. Ovo je brži, skuplji i malo neprecizniji način koji će vam pružiti dovoljno informacija u kom smeru treba da se krećete. Po mom mišljenju, najbolji način je da slušate svoje telo i da primenite takozvanu “ eliminacionu dijetu”, u kojoj se u startu izbacuju sve namirnice koje važe za potencijalno jake alergene, kao što su: žitarice, mleko i mlečni prozivodi, jaja… Nakon dve nedelje, kada se telo dovoljno pročisti, počinjemo, na svaka četiri dana, da uvodimo po jednu grupu namirnica i pratimo kako telo reaguje na nju. Onog trenutka kada shvatite i osetite da određena hrana na vas loše utiče, veoma lako ćete je izbaciti iz ishrane.
Znači, bez obzira da li ste vegetarijanac, vegan, row vegan, paleo, carnivore, ukoliko imate dovoljno energije u toku celog dana, jasno razmišljate, koncentracija vam je na visokom nivou, i jednostavno se osećate sjajno, ODLIČNO – samo nastavite tako, pronašli ste ishranu koja vam odgovara. Samo, budite spremni da ćete, možda u jednom trenutku života, morati sve da promenite, jer organizam i njegovo okružnje su dinamične žive stvari koje se stalno menjaju i prilagođavaju.
2. NERVNI SISTEM
Autonomni nervni sistem svake osobe sastoji se iz dva dela simpatetičkog i parasimpatetičkog. Parasimpatetički nervni sistem kontroliše odmor, isceljenje i digestivni sistem, zato ga na engleskom zovu “ rest and digest”. Simpatetički nervni sistem aktivira se u trenucima stresa, i zato je, opet na engleskom, nazvan “ fly or fight”. Simpatetički nervni sistem reaguje na tri oblika stresa: hemijski, fizički i emocionalni stres.
U sva tri slučaja rezultat je isti. Krvni pritisak se smanjuje, sistem za varenje prestaje sa radom i većina normalnih funkcija organa se isključuje kako bi više krvi dospelo u ruke i noge. Simpatetički odgovor predstavlja reakciju vašeg tela koje pokušava da sačuva vaš život u stresnim situacijama. Problem leži u činjenici što je većina ljudi u simpatetički dominantnom stanju, jer nas ove tri vrste stresa okružuju skoro konstantno. Ovakvo stanje hroničnog stresa, predstavlja razlog zašto vidimo toliko hroničnih zdravstvenih problema u našem društvu.
Ovo je razlog zbog koga možete jesti najzdraviju hranu na svetu, uzimati sve moguće suplemente, a opet ne postići rezultate u izlečenju određene bolesti ili stanja. Ako je vaš simpatetički nervni sistem aktivan, vaši organi ne funkcionišu pravilno i nećete moći da apsorbujete sve te divne hranljive materije.
Kako da izađemo iz simpatetički dominantnog stanja?
Usredsredite se na eliminaciju tri stresora kako biste na pravi način počeli sa isceljenjem vašeg tela. Hemijski stres potiče od vakcinacija, antibiotika, lekova, toksina u našoj hrani, i toksina u okruženju. Emocionalni stres može doći od svakodnevnih stresova kao što su vaš posao, odnosi sa drugim ljudima ili od bitnih emocionalnih događaja. Fizički stres može nastati od povreda, traume, svakodnevnih aktivnosti ili osnovnih problema kičme.
Kičma okružuje kičmenu moždinu i svako odstupanje od normalne strukture ili biomehanike kičme može izazvati velike zdravstvene probleme. Bilo da ste pretrpeli veliku traumu ili sedite svakodnevno na poslu, efekat na vašu kičmu može izazvati nervne smetnje ili kompresiju koja sprečava mozak da komunicira sa ostatkom tela.
Stalnim, konstantnim, radom na otklanjanju sve tri vrste stresa, stvorićete idealno okruženje u kome organizam može da se skoncetriše na procese regeneracije i isceljenja.
3. FIZIČKA AKTIVNOST
Svi znamo koliko je fizička aktivnost važna i da daleko prevazilazi samo upravljanja telesnom težinom. Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju rizika za nastanjanje skoro svih bolesti i zdravstvenih stanja i poboljšati vaš ukupan kvalitet života.
Navešću samo neke benefite:
Dnevna fizička aktivnost može pomoći u prevenciji srčanih obolenja i moždanog udara jačanjem srčanog mišića, snižavanjem krvnog pritiska, podizanjem nivoa lipoproteina visoke gustine (dobar holesterol) i snižavanjem nivoa lipoproteina niske gustine (lošeg holesterola), poboljšavajući protok krvi i povećavajući radni kapacitet vašeg srca. Optimizacija svakog od ovih faktora može pružiti dodatne pogodnosti smanjenja rizika za periferne vaskularne bolesti.
Fizička aktivnost pomaže smanjenju telesnih masti, stvaranjem ili očuvanjem mišićne mase i poboljšanjem sposobnosti tela da koristi kalorije. Kada se fizička aktivnost kombinuje sa pravilnom ishranom, može pomoći u kontroli težine i sprečavanju gojaznosti, što je glavni faktor rizika za mnoge bolesti, kao što je naprimer dijabetes tipa 2.
Povećavajući mišićnu snagu, izdržljivost, fleksibilnost i držanje, redovno vežbanje pomaže u sprečavanju bolova u leđima i zglobova. Ona, takođe, poboljšava formiranje jakog skeletnog sistema i može sprečiti mnoge oblike gubitka koštane mase povezanih sa starenjem.
Studije o psihološkim efektima vežbanja pokazale su da redovna fizička aktivnost može poboljšati vaše raspoloženje i način na koji osećate sebe. Istraživači su otkrili da vežba smanjuje depresiju i anksioznost i pomaže vam da bolje upravljate stresom.
4. SAN
Potrošimo oko trećinu naših života spavajući. Spavanje je od suštinskog značaja. Isto je toliko važno i potrebno našem organizmu koliko i hrana, voda i vazduh. Od vitalnog je značaja za održavanje dobrog mentalnog i fizičkog zdravlja. Spavanje nam pomaže da se oporavimo od mentalnog i fizičkog napora.
Znamo da loše zdravlje pogađa spavanje i obrnuto. Problemi mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost često idu ruku pod ruku sa problemima spavanja. Važno je rešiti bilo kakve mentalne probleme koji bi vas eventualno držali budnim.
Važno je i mesto gde spavate. Spavaća soba i krevet trebali bi biti uglavnom mesta gde se družite sa spavanjem. Gledanje televizije, igranje sa telefonima i drugim ekranima koji emituju plavi spektar svetlosti, jedenje u krevetu negativno će uticati na kvalitet vašeg sna. Temperatura, nivo buke i svetlosti dodatni su faktori koji mogu unaprediti ili pogoršati san. Ako se ujutru budite umorni, probajte da vodite dnevnik kao bi ste prepoznali stvari koje vas u toku dana, a naročito pred odlazak u krevet, mogu poremetiti.
San je najbolji kada možemo da se opustimo i otpustimo zabrinutost. Svi poznajemo noći kada smo ležali budni i brinuli. Sat do dva pre odlaska u krevet trebalo bi da nađemo način da se opustimo i nivo stimulansa dovedemo do minimuma. Ovih dana ovo može biti teže nego ikada, ali vam mogu pomoći razne tehnike opuštanja, kao što su tople kupke ili meditacija.
Ukoliko shvatite da ne možete zaspati, uvek je najbolje ustati, napraviti neki opuštajući napitak, poput čaja od kamilice, a zatim pokušati ponovo kada postanete pospani. Nikako nemojte uklučivati TV ili telefon jer će vam plava svetlost koju emituju poremetiti lučenje melatonina i dodatno otežati normalno uspavljivanje. Da ne pričamo o tome da će vam isti poremetiti prirodne cirkadijalne ritmove koji predstavljaju biološki sat po kome organizam funkcioniše.
Način ishrane će, takođe, pozitivno ili negativno delovati na vaš san. Stimulansi poput kofeina mogu otežati spavanje, a težak ili sladak obrok pre spavanja san će učiniti nekvalitetnim. Možda vam se čini da alkohol podstiče uspavljivanje, ali kvalitet takvog sna biće veoma loš i ujutru ćete se osećati kao da vas je neko prebio. Vežbanje tokom dana može pomoći kvalitetu sna, ali pošto vežba stimuliše nadbubrežne žlezde koje luče hormone stresa (adrenalin, noradrenalin i kortizol), vežbanje u satima koji prethode spavanju neće dobro uticati na njegov kvalitet.
5. MENTALNO STANJE
Bez obzira na vaša filozofska ili religiozna uverenja, važno je imati neku vrstu povezanosti sa tom višom silom, univerzumom, Bogom – nazovite je kako god hoćete, mislim na životnu silu unutar vas.
Ako pogledate naučna istraživanja koja se bave molitvom i meditacijom, uvidećete da, bez obzira na vašu religiju, molitva i meditacija pomažu povećanje proizvodnje ćelija i time povećavaju brzinu isceljenja tela. Takođe, putem ovih tehnika, možete uticati na ekspresiju gena, što će odrediti da li će se neki loš gen, koji možda posedujete, aktivirati ili ne.
Morate da počnete da menjate svoj način razmišljanja po pitanju zdravlja i snage. Vaše telo je inteligentno i sposobno za čudesno izlečenje. Ako dobijete odgovarajuće uslove i hranljive sastojke, vaše telo će se vrlo brzo zaceliti, ali sve to počinje vašim umom. Vaš um je izuzetno moćan i direktno povezan sa vašim telom i time sa vašim zdravljem.
Sigurno ste čuli za placebo, neutralna supstanca koja se daje pacijentu s time što on veruje da je u pitanju lek. U 60% slučajeva dolazi do identičnog, ako ne i boljeg, rezultata u odnosu na pacijenate koji su uzeli pravi lek. Placebo je očigledan dokaz moći mozga i uma koju imaju nad ostatkom organizma.
Za kraj, ponoviću još jednom, Obratite pažnju na sve segmente koje možete unaprediti i sinergija istih napraviće preokret koji očekujete.
Autor: Miloš Stojaković
