Probajte da svedete čitavo vaše biće na jednu reč, čistu esenciju vašeg postojanja u jedan jednostavan pojam. Čak i ako kažete duša ili čista svest, to su sve projekcije ega. Ego je instrument koji etiketira, koji klasifikuje stvari i samim tim stvara polaritete. Dakle, postojim Ja i svet oko mene, iznutra i spolja. Jednostavno rečeno, ego je osoba, ime i prezime i sve što taj pojam nosi sa sobom. Engleska reč za osobu je „person“ što dolazi od latinske reči „persona“ što znači maska.
Najuticajniji period u životu jedne individue je period od rođenja do pet godina. U ovih prvih par godina detetu se najviše formira ličnost od strane okoline i u tom periodu kreće da se stvara ono što možemo zvati mapa stvarnosti, filter kroz koji posmatramo sebe i svet oko sebe. S obzirom da su u to vreme najveći uticaj roditelji i uža familija tu moramo početi naše istraživanje ega. Postoje dve činjenice koje moramo razumeti kod dece.
Prva, kada deca dođu na ovaj svet, ona su potpuno bespomoćna. Zavise od roditelja da prepoznaju i odgovore na njihove potrebe na adekvatan način i u pravo vreme. Kao rezultat ove zavisnosti, najveći strah svakog deteta je napuštenost. Za dete, napuštanje znači smrt.
Druga stvar, deca su ego-centrična. To znači da veruju da su centar univerzuma i da se sve vrti oko njih. Samim tim takođe veruju da su oni odgovorni za sve što im se dešava.
To stvara vrlo moćnu dinamiku u njihovom životu. Kada dete iskusi bilo kakvu vrstu napuštenosti uvek će verovati da je on uzrok onoga što mu se dešava. Na taj način, iako njihovo verovanje da su oni sami uzrok bolnih događaja u njihovim životima netačna interpretacija njihovih života, deca nemaju drugačiji način da razumeju svet.
Jedan indijski svetac je to nazvao klupkom sećanja i navika. Razmislite malo o tome. Na osnovu svojih sećanja određujem svoju mapu stvarnosti a moje navike su moja zona komfora. Ego kaže ,,uspeo sam da opstanem radeći ovo što sam radio do sad, zašto bih menjao bilo šta“. Bilo kakav izlazak iz svojih okvira se smatra bolnim i na taj način se uspostavlja kontrola ega. Setite se kada ste se iznervirali zbog neke situacije ili osobe da bi ste potom ubrzo sazanli da ste pogrešno sagledali čitav događaj. Da li ste se odmah odljutili ili ste još držali ljutnju u sebi?
Da li je ostalo ubeđenje da ta druga osoba ili cela situacija treba da se promeni da bi odgovarala našoj mapi stvarnosti? Gde god se iluzija sudari sa stvarnošću tu nastaje bol. Ako se bavimo duhovnim tj. introspektivnim radom to nam može postati vrlo bitan alat u našem ličnom razvoju, jer nam taj bol ukazuje na aspekt života gde trebamo da rastemo. Ko je rekao da stvari moraju biti onako kako smo mi zamislili?
U budizmu se kaže da je sve prazno, ništa ne postoji. Kada to čuje neko ko pripada zapadnjačkoj kulturi obično vidi to kao nihilistički stav o životu i poimanju stvarnosti. Ono što ti mudraci pokušavaju da prenesu ljudima je da su sve stvari lišene sopstvene prirode, međuzavisne su od više faktora.
Kafa koju pijemo je morala da bude uzgajana na određenom zemljištu, sa odgovarajućim klimatskim uslovima. Potrebni su ljudi koji će obavljati ceo proces. Kafa počinje kao seme a posle izrasta u drvo. Potrebna mu je kombinacija sunčeve svetlosti i kiše. Sa njega se beru plodovi u formi crvenih bobica. Posle toga se bobice suše, skida se kora, peru se, transportuju, prže, melju, pakuju i na kraju pripremaju i serviraju. Ono što pijemo iz šoljice nije samo krajni proizvod. Ceo taj proces ,,jeste“ kafa.
Isto tako je i sa ljudskim bićima. Potrebno nam je sunce i voda da bi uopšte postojao život na ovoj planeti. Kiseonik koji dišemo. Potrebna nam je hrana da bismo održavali ovo telo živim, hrana koja na isti način dolazi iz različitih delova sveta. Ona ne samo da hrani naše ćelije već postaje sastav ovog tela. Odeća koju je neko morao sastaviti od materijala koji su isto dobijeni određenim procesom. Naše misli i emocije su usađene većim delom od naše porodice, prijatelja i kulture u kojoj živimo. Kao krajnji rezultat celog tog procesa dobijamo i ego koji sve to doživljava, procesuira i klasifikuje.
Pet skupina bića
Sad ćemo probati da istražimo to što zovemo ,,Ja” kroz još jedno budističko učenje koje zovemo pet skupina bića. To su: forma (telo sačinjeno od četiri elemenata), senzacije (osećanja), percepcije (od osetnih objekata), mentalni obrazci i svesnost. Za svaki od tih pet skupina bića se takođe kaže da su prazni tj. da su lišeni sopstvene prirode.
Danas kažu da je potrebno sedam godina da se zameni svaka ćelija u našem telu, tako da ovo telo nije isto kao ono od pre 7 godina. Opet, možemo biti svesni tela kao objekta posmatranja, tako da postoji deo nas koji je odvojen od tela. Na taj način razumemo da mi nismo ovo telo. Osećanja su programirana od ranog detinjstva, takođe prolaznog roka, tako da nismo ni svoja osećanja. Percepcije su diktirane od strane našeg uma, takođe prolazne. Isto kao i mentalni obrazci. Sama svesnost je najveći izazov da se sagleda kao ,,prazna”. Sve pre toga možemo shvatiti na intelektualnom nivou. Za ovu stavku naš intelekt postaje samo smetnja.
Nastaviće se…
Autor: Rade Anđelković
