Prvi deo pronađite na ovom linku.
Fraktali
Fraktali su obrasci koji se ponavljaju beskonačno u oba smera. Definisanje karakteristika fraktala je samo-sličnost. To znači da ako uzmete komad fraktala, taj komad će ličiti ili replicirati tačno, ceo fraktal. Jedan mali deo fraktala ima svaku informaciju koju sadrzi ceo fraktal.
(Reprezentacija Fraktala)
To su, zapravo, objekti koji, kada se uveličaju, sami sebe sadrže. Kada pogledate jedan njegov deo, on izgleda slično ili potpuno isto kao početni oblik i takođe je sastavljen od istih takvih oblika sve manjih i manjih do beskonačnosti (ili bar dok priroda ne kaže stop deljenju, a za naše oči to je nekada prilično beskonačno).[1]
[1] https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2008&mm=07&dd=28&nav_id=310439
Fraktalna priroda kosmosa (Mlečni put- Centar uragana, Fraktalna priroda školjke puža)
Naše telo je jedan veliki fraktal u kojem se ogleda celina – Univerzum. A naše misli i osećanja su manji delovi tog istog fraktala u kojima se takođe ogleda celina. Sav svet oko nas i unutar nas je zapravo sastavljen od nekog vida fraktala.[1]
Jedno od ključnih pitanja moderne kosmologije je da li svemir na velikim skalama ima fraktalnu strukturu. Drugim rečima – kada bismo čitav svemir nacrtali na jednom papiru (napravimo mapu svemira), da li bi on imao oblik fraktala ili bi bio gladak – homogen.
[1] http://maja-vuckovic.com/fraktali.html
(Kako na nebu tako i na zemlji) : Prikaz pada meteorita na planetu i put spermatozoida ka jajnoj ćeliji
Fraktale možete uočiti u raznim prirodnim fenomenima, i velika je verovatnoća da ste neke od njih držali u rukama. Oni su sačinjeni od jednog oblika koji se iznova i iznova ponavlja. Kada zumirate na manji deo, on izgleda kao da je veliki, originalni oblik. [1] Priroda Univerzuma je fraktalna, a dokaze za to možemo naći na svakom ćošku. Ovaj fenomen nekada izgleda potpuno hipnotišuće.[2]
Fraktal je geometrijski oblik koji se može uvećavati u nedogled, pri čemu se otkriva bogatstvo njegovih nevidljivih detalja. Uočava se da postoji istovetnost između celine oblika i njegovih manjih delova, pa je tako fraktal zapravo objekat koji se sastoji od umanjenih verzija samog sebe.
Video prikaz fraktalne prirode:
Efekat leptira
Kako misterija tako velika kao što je Univerzum može naći izraz u malenoj duši? Kako mi mala bića možemo iskusiti beskonačno? Pronašao sam novi način razmišljanja po ovom pitanju kada sam otkrio fraktalnu geometriju.
Spoznajući prirodu fraktala zaključio sam da nas fraktali uče da smo mi važni. Postajući svesni fraktalnih obrazaca u celom prirodnom svetu, možemo uvideti da su sve stvari povezane. Kružni sistem ljudskog tela se grana kao udovi na drvetu. Obrasci talasa na obali slični su obrascima radio-talasa koji se šire kroz prostor. Iako smo beskrajno mali u poređenju sa ostatkom univerzuma, ono što se dešava u malom opsegu odražava ono što se dešava u većim razmerama.
Možda ste čuli za „efekat leptira“. [3] Ovaj izraz je koristio Edvard Lorenz [4] da opiše nemogućnost predviđanja vremena, uprkos tome što je stvorio složene kompjuterske modele koji su posmatrali više varijabli. Lorenz je otkrio da bi mala promena u početnim uslovima dovela do velikih promena kada bi se ciklični ciklusi ponovili mnogo puta. To je izraženo metaforom “efekat leptira”: leptir koji leprša svojim krilima u Južnoj Americi može da promeni vreme u Tokiju.
Imamo kreativnu moć kao ljudska bića. To znači da ono što radimo u okviru naših obrazaca ima uticaj na ostatak fraktalne mreže. Mi smo deo međuzavisne mreže svega što postoji. Ako promenimo obrazac u našim životima, on odzvanja kroz ostatak mreže; on se odbija kao kamenčić po površini jezera. Mi imamo moć da stvorimo više lepote, više ljubavi, više istine i više dobrote u svetu.
Ono što radimo je važno. Bez obzira koliko smo mali, intimno smo povezani sa ogromnim univerzumom. Mi smo deo njegove lepote, kreativnosti i ljubavi. Uzorci u zvezdama žive u obrascima naših srca. Mi ne hodamo sami. Ovo su lekcije koje učimo iz prelepe geometrije koju je na svet uveo Benoit Mandelbrot [5]. Neka nas ove fraktalne misterije uče da budemo svesni svoje moći.
Mikrokosmičko JA
Često gledamo u zvezde i razmišljamo o neizmernosti i prostranosti kosmosa, ali možemo zaboraviti da na mikro nivou postoji čitav drugi univerzum. Ako pogledamo dole, sve dublje i dublje, možda ćemo biti u mogućnosti da uhvatimo pogled na površinu.
Poznavajući sebe kao jedno i svesno, ujedinjujući svoje mikrokosmičko Ja sa makrokosmičkom celinom mogu se iskusiti veći stepeni koherentnosti. Dramatične promene počinju da se dešavaju u vašoj svesti. To je zato što tečete u ritmu ukupnosti sopstva, iako možda ne razumete šta to u potpunosti znači na nivou ljudskog intelekta.
To jednostavno znači da doživljavate sebe kao deo koji se nalazi unutar ogromne i sveobuhvatne celine. Vi ste mali deo celine koja sadrži informacije kompletne celine. Kroz koherentnost, vi učite kako da koristite svoju svesnu vezu da bi ste iskoristili istu moć koja pokreće ceo univerzum. Ključ za buđenje takve strašne sposobnosti je da promenite način na koji reagujete na nadražaje u stvarnosti; da počnete da delujete kao jedno sa svetom i ne razdvajate se.
Prava priroda naših bića leži u mislima Manlija P. Hall-a [6] : “Mi smo bogovi atoma koji čine sami sebe, ali smo i atomi bogova koji čine univerzum“.
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Fractal
[2] http://maja-vuckovic.com/fraktali.html
[3] Izraz koji se koristi da objasni uzročno-posledične veze u teoriji haosa
[4] Edward Norton Lorenz ( 23.Maj, 1917 – 16. April , 2008) je bio američki matematičar i pionir Teorije Haosa .
[5] Benoit B. Mandelbrot je bio vodeći naučnik na polju fraktalne geometrije.
[6] Manly Palmer Hall (18. Mart, 1901 – 29 Avgust, 1990 ) je bio Kanadski pisac, autor, astrolog i mistik. Osnivač Filozofskog društva za istraživanje misticizma u Los Anđelesu i autor brojnih knjiga iz prethodno navedenih oblasti.
Autor: Stefan Vulović
