Kada je osoba besna dolazi do ubrzanog lupanja srca, ubrzanog disanja, povećane mišićne napetosti, stezanja u grudima, osećaja povećanja telesne temperature i crvenjenja u licu. Povećan intenzitet besa stvara ekstremni fizički napor za telo. Tada krvni pritisak i puls ostaju povišeni duže vreme pa se posledično mogu javiti hipertenzija, bolesti srca i umanjene efikasnosti imunog sistema. Sa druge strane, obično kada intenzitet emocije besa doživi svoj vrhunac odnoso eskalaciju dolazi do neadekvatnog izražavanja besa koje karakteriše agresivno ponašanje.
Agresivno ponašanje se javlja u fazi eksplozije i predstavlja tzv. pražnjenje napetosti koju je bes izazvao u telu kroz disfunkcionalnu verbalnu rekaciju (svađa, obično praćena uvredama i psovkama) i/ili disfunkcionalno ponašanje lupanje vratima, udaranje šakom/pesnicom o sto/zid, bacanje i razbijanje predmeta ili u kranjem slučaju primene nasilja nad drugom osobom. Prema ovome vidimo da je bes itekako nezdrava i disfunkcionalna emocija. Njegovo neadekvatno ispoljavanje može doneti velike štete našem organizmu. A takođe i ugroziti ljude iz neposredne okoline.
Nepravilno upravljanje besom ili pražnjenje
Obično se bes doživljava jako intenzivno. Osobe koje imaju problema sa neadekvatnim izražavanjem besa smatraju da je nemoguće kontrolisati toliko intenzivnu emociju. Moraju je što pre izbaciti kako bi doživeli olakšanje. Međutim, pražnjenje donosi trenutno olakšanje i potkrepljuje jedan disfunkcionalni ciklus reakcija koji vodi iz doživljaja emocija besa do agresivne reakcije. Praktično osoba uči da će joj biti lakše da kada je besna praktikuje viku, bacanje,udaranje i sl. Time takvo ponašanje u trenutku eskalacije besa „vidi“ kao funkcionalno i jedino rešenje.
Kako se pravilno upravlja besom
Nije ideja isprazniti se već kontrolisati bes. Odnosno kontrolisati intenzitet besa. Obično ljudi misle da kada su besni, oni su besni 100%. Međutim, bes postepeno raste i doživljava svoj vrhunac u fazi eskalacije kada prelazi u fazu eksplozije koja je već faza gde se „gubi kontrola“ i gde osoba pribegava nekom vidu pražnjenja (koje je uglavnom agresivno). Prema tome, bes treba kontrolisati tamo gde on još uvek po svom intenzitetu nije dostigao vrhunac.
Ključna stvar je razlikovati emociju nezadovoljstva (ili frustracije) od besa. Nezadovoljstvo je zdrava emocija i ona je rakcija organizma na neku prepreku u okolini (nešto nas ometa da ostvarimo neke svoje želje/ciljeve). Za razliku od besa kada smo nezadovoljni mi možemo da reagujemo konstruktivno i da na socijalno adekvatan način prevaziđemo prepreku. Kada smo besni to nije moguće jer smo prosto „preplavljeni“ emocijom i nismo u stanju da racionalno sagledavamo situaciju. Dakle, cilj je da ne budemo besni već nezadovoljni. I kada registrujemo da naš bes raste probamo da ga zaustavimo tehnikama kontrole besa.
Dakle, u startu vi možete biti nezadovoljni i malo besni a zatim se bes povećava tako što dodatno govorite sebi kako vas sve izluđuje, kako vi nešto ne možete podneti, kako je neko to vama namerno uradio, kako to nije smeo, kako je zbog toga kreten i sl. Ovaj unutrašnji govor su tzv. vruće misli koje vam automatski padaju na pamet i održavaju emociju besu čineći dodatno da njen intenzitet raste (to ne moraju biti samo misli već i slike).
Kontrola dalje eskalacije besa se zapravo sastoji u registrovanju i skretanju pažnje sa ovakvih misli različitim tehnikama smirivanja disanja (fokus na disanje a ne na misli) , brojanja unazad (fokus na brojenje a na misli) ili vizuelizacije umirujućih scena (fokus na slike a ne na misli). Pored vrućih misli koje su automatske postoje i disfunkcionalna uverenja koja takođe mogu doprineti održavanju emocije besa, na kojima takođe treba raditi (npr. uverenje da osoba povodom čije ste rekcije osetili bes namerno želi da vam naudi). Dodatno, pored misli mi možemo registrovati i naše fiziološke reakcije koje prate emociju besa.
Dakle, ideja je da intenzitet besa možemo registrovati i kontrolisati a zatim i na adekvatan način reagovati. Kontrola je bolja od pražnjenja. Ne samo zbog toga što vodi konstruktivnim reakcijama već i zbog toga što i naš organizam postaje manje pobuđen i lakše se vraća u stanje stabilnosti.
Autor: Sanja Marjanović
