Neke emocije nisu nikada napustile naše telo. Ostale su zabeležene tamo negde duboko u našim tkivima i ćelijama. Iako je priroda emocije da prođe kroz nas, da je proživimo, a onda i pustimo, realnost svih nas je uglavnom drugačija. Često emocije drže kormilo naših reakcija kroz život, a dugoročno vode na ne tako sjajan put. Danas postoji puno alata i načina za obradu (potisnutih) emocija. Joga, rad sa telom i dahom, mi je definitivno jedan od najdražih. Svaka emocija koja je bila prejaka, nismo želeli ili mogli da se suočimo sa njom, ostavila je svoj trag u našem telu.
Postoje različita mesta gde zadržavamo „nesvarene“ emocije, a to su najčešće:
- leđa – gornji (ramena, predeo između lopatica), srednji, donji deo
- vrat
- karlica i kukovi
- noge (zadnja loža posebno)
Joga položaji detektuju gde je emocija ostala zarobljena, ali i pomaže u njenom oslobođenju (i našem). Za svakog od nas to su različita mesta. Kroz joga praksu, na nama je da ih strpljivo otkrivamo i istražujemo. Mesta na telu gde smo najranjiviji, krhki, u čestim bolovima, nefleksibilni, to su naša mesta istraživanja, koja vode do pitanja: Sa kojom se emocijom nisam suočio?
Pitanje definitivno ne treba da vodi do umovanja, beskonačnog razmišljanja ili zameranja samom sebi, nego do otvorenog stava i dopuštanja da nas joga isceli na svoj način, putem asana i svesnog disanja.
Postoje dva pravca sa kojima sam se susrela kada je ova tema u pitanju. Prvi, govore o mogućnostima emotivnog isceljenja kroz joga asane, dok drugi tvrde da nema ničeg mističnog u njima i ne gledaju jogu na taj način. Oba stava poštujem, ali lično sam pristalica prvog stava.
Iskustvo i istraživanje, na samom početku joga putovanja, mi je pokazalo koliko veliku moć imaju asane na naše telo i da zaista mogu isterati na površinu svaku emociju, koja blokira našu slobodu u telu. Kada počinjemo sa jogom, suočeni smo sa puno takvih blokada, a naglašen je otpor da se suočimo sa njima. Reakcija je potpuno normalna, ne ulaze svi u jogu da je istraže na dubljim nivoima, niti da se suočavaju sa nečim od pre.
Moj razlog ulaska u jogu jeste bio zbog boljeg fizičkog i psihičkog zdravlja.
Dovoljan, čvrst razlog zbog kog sam bila spremna da ispitam do kraja moje česte bolesti i da se vratim na neke stare emocije, koje su ostale u telu.
Spontano istraživanje je počelo sa joga položajem – Upavishta Konasana. Tesni kukovi, slaba pokretljivost, nelagoda je ono što sam fizički osećala, dok sam se emotivno vratila na miks stare tuge i besa. Povratak na sve ove osećaje se ne bi desio da sam žurila da izađem iz položaja čim sam osetila prvu nelagodu. Naprotiv, desio se kad sam ,,probila“ prvu barijeru nelagodnog osećaja, ostala duže u položaju i svesno disala u mesto tenzije. Dovoljno sam imala poverenja u sebe prilikom izvođenja asane, a prepoznala da je nelagoda znak nečeg većeg zadržanog u meni…
Nakon prvih pet minuta u asani, krenule su suze kao reakcija zadržane tenzije u preponama i kukovima.
Ovo nisu bile suze očaja ili tuge nego olakšanja. Nisam se borila protiv njih, nisam ih preispitivala, samo sam dopustila telu da završi svoj proces isceljenja. Kroz ovaj trenutak, sama u svojoj sobi, sa svojim dahom, u ovom položaju, shvatila sam kolika može biti moć asane, daha i joge kao takve… Ako dozvolimo, ako verujemo, ako pustimo svu kontrolu i prepustimo se. Joga gledana iz ovog ugla zaista može biti naša terapija za telo i emocije.
Pozivam vas da se otvorite za ovakvo iskustvo joge, oslobodite vaše telo i duh. Ako ste nesigurni da prođete kroz ovaj transformativni proces sami, sigurno postoji joga učitelj u vašem okruženju, koji vam može pomoći da iskusite, na dubljem nivou, jogu i samog sebe. Rezultat može biti samo olakšanje, sloboda i jedan novi pogled na sebe, iznutra ka spolja.
Emocije su večiti pokret, mi smo večiti pokret. Satkani smo od istog materijala i zato dok je vazduha u našim plućima, nema stajanja, nema zadržavanja samo slobodnog leta…
Autor : Marina Majinski
