Neka ljube se istok i zapad
Mi na Balkanu živimo u sendviču između Istoka i Zapada. Kada kažem Istok i Zapad mislim na kulturološke koncepte, verovanja, životni stil pa i na dva različita pristupa medicini. Zapadnjačka medicina se razlikuje od istočnjačke u jednoj ključnoj stvari – zapad leči posledice (simptome), istok se bavi uzrokom i pokušava da ga saseče u korenu. Nakon svega što je moderna medicina ,,otkrila” i dokazala, može se samo reći: ,,Aplauz za drevne narode koji su znali pre 5000 godina ono što mi tek sad spoznajemo”. U današnje vreme, kada svest ljudi raste i širi se, sve se više okrećemo prirodi, sebi i istoku. Praktikujemo jogu, lečimo se biljkama. Okrenuli smo leđa zapadnjačkim naučnim naklapanjima. Ipak, da li sve to znači da su nauka i tradicija potpuno jedna naspram druge ili zapravo mogu šetati ruku pod ruku?
Sa ajurvedom sam se srela na fakultetu.
Studirala sam biohemiju. S obzirom da sam želela znati sve o ljudskom organizmu a nisam želela raditi sa ljudima, medicina je otpala kao opcija a biohemija je izgledala savršeno! Ona nas uči svim mogućim procesima u telu, otkriva mehanizme po kojima se ta magija odvija, posmatra pod lupom obradu svake čestice koju unesemo u sebe. U teoriji smo učili već odavno pručene stvari iz oblasti farmakognozije, biohemije lekovitog bilja i fitoterapije. Profesorica koja je vodila sve ove kurseve je verovatno i sama bila fascinirana istočnjačkom florom. Govorila je često o kineskim i indijskim tradicionalnim metodama lečenja, indijskim začinima i ajurvedi.
Čim sam zagrebala po površini sveta ajurvede odmah sam shvatila da se potpuno ,,slaže” sa svim onim što sam naučila iz biohemije. To me je zaista fasciniralo. Do tada sam i sama verovala da bi ovakve dve nauke verovatno zauzele kontra stavove. No, to nije bio slučaj. Sada sam imala dve ljubavi, i biohemiju i ajurvedu. Baš me je zanimalo mogu li one potpuno zajedno?
Fokusirala sam se na priču o ishrani i nezi tela-organizma.
Mali dnevni rituali koje ajurveda preporučuje potpuno prate biohemisjke bioritmove organizma. Recimo, od nekih 5-6h ujutru pa sve do podneva naš organizam najbolje vrši procese ekskrecije, odnosno izlučivanja nepotrebnih materija van organizma. Drugim rečima, idealan tajming za detoksikaciju. Šta kaže ajurveda? Kaže da se po buđenju prvo treba piti samo voda. Zatim preći na voće, što slađe, a što sočnije.
Na taj način pomažemo telu da se oslobodi svega što je toksično i suvišno. Dakle, na istoj su strani. Tek kada je Sunce u svojoj punoj snazi, oko 13-14h treba uzeti prve konkretne obroke. Tada su energije u savršenom balansu za varenje hrane, kaže ajurveda. Biohemija klima glavom i kaže ,,Tako je!” – jer zna da se nakon podneva naš organizam oslobodio svih viškova i spreman je za unos novih hranljivih materija, vitamina, mineral i konačno kalorija – i sve to treba da nas ,,drži” tokom dana. Digestivni trakt je tada spreman da preuzme lako svarljive obroke kako bi što lakše i što bolje iz njih uzeo ono što je organizmu potrebno.
Mogli bismo dugo upoređivati izjave od ove dve velike dame, ali sažetak bi glasio: Biohemija govori jezikom enzima, a ajurveda jezikom energije, ipak, priča koju pričaju potpuno je ista. Ja ih vidim kao dve sestre. Nemaju isti lik, ali su ,,iz iste kuće”. One su samo dva različita prikaza ljudskog organizma. Zato ću se na samom kraju vratiti na izjavu sa početka – nauke poput biohemije samo dolaze do dokaza da su ajurvedski mudraci bili u pravu od samog početka.
Autor : Gorana Belić
