Manjkom svesnosti dolazi do buđenja nesvesnosti. I kada u toj nesvesnosti stvorite sebe sa svim mislima koje imate o sebi, drugima i životu onda onda živi taj nesvesni entitet kojeg nazivamo ego. Njega niko nije posalo i niko nam ga nije odredio. On ne postoji kao celokupni paket sa koijm smo se mi pojavili ovde na planeti. On se stvara svakim novim momentom. Kad god reagujemo kroz misli i u tom prezentovanju sebe iz uma iznosimo svoja mišljenja koja dodatno stvaraju i veličaju sliku koju imamo o sebi onda je to ego.
Ego ima svoj koren sa kojim čvrsto opstaje i sadržaj koji se menja
Takav nesvesni oblik se ukorenio u svaku osobu na planeti na poptuno isti način. On sebe doživljava kroz mišljenje o sebi, a to mišljenje ima koren ili osnov koje ga čini čvrstim. Kada pričamo o sebi ili pričamo o nekome ili nečemu drugom tada osećaj koji stoji u pozadini te priče je osećaj da ,,JA mislim to što mislim”. To skriveno i neprimetno ,,JA” je ono koje drži ego neotkrivenim.
Ljudi znaju da prepoznaju sadržaj ega, koji je promenljiv i koji se menja od osobe do osobe i kaže prepoznao sam te, međutim ono što uvek ostaje koren koji ponovo nikne i ponovo prezume kontrolu nad svešću. Pitajte sebe ko je to ,,JA” koje misli o ovome,ili ko je taj mislilac u mojoj glavi što me tera da uradim ovo ili ono? Videćete da nemate pojma odakle on u vašem umu. Verujem da se skoro svi susrećemo sa tim tananim glasom iz glave koji nam poručuje da radimo nešto. Primetićete kako vas taj glas tera da radite nešto samo da biste postigli nešto.
Šta biste mogli postići ? Samo veću sliku koji stvarate u svom umu o sebi. Gotovo pa uvek kada vas taj glas ili to ,,JA” kako obično sebe nazivamo tera da mislimo i iznosimo svoja mišljenja tera iz razloga da biste sebe stvorili kao većeg.
Ego stalno sebe traži kao većeg
Nikada sebe niste dovoljno dobri ili ego nikada sebi nije dovoljno dobar. Zašto je to tako? Ego je nepotpunog i promenljivog stanja. Sve što on radi to je da nikada ne prestane da želi još, nikada ne prestaje da poriče sve što ima i nikada nije sit i zadovoljan. Zar vam nisu baš takve misli ? Hajde da vidimo koliko od vas može sebi priznati. Nikad nisam zadovoljan sa sobom, sa svetom sa drugim ljudima. Nikad nisam zadovoljan sa vezama.
Uvek u meni postoji nagon za više i još. Bilo šta da je u pitanju više ljubavi, više para, više zdravlja, više radosti, više mira… Da li su se ovde pronašli svi oni koji ne mogu da vide stvari takvim kakve jesu negu uvek postoji neko ,,ALI”. Nikada zadovoljni da biste rekli sve je u najboljem redu baš ovako kako jeste. Uvek nešto manjka ili fali. Gde su svi oni koji nikada nisu zadovoljni, svojim izgledom, radom, zalaganje, drugim ljudima, pozicijom, prihodima, zdravljem, slobodom… Ovako možemo nabrajati beskonačno. Ego je konstatno gladan misli ,,još”. On želi samo još više. On bi da misli i misli i misli.
Da li ste se pitali da li će ikada prestati da nas tera na više i još?
Ego nije preuzeo kontrolu nad našom svesti tako što je on moćniji nego svest. Ego se oformio jer smo mi postajali sve nesvesniji. Sve više smo počeli da verujemo i da se uplićemo u misli. Misleći da ćemo stvoriti ličnost koju nazivamo sobom. Takvom pogrešnom predstavamo umesto da se služimo mislima radi stvaranja kretaivnih mogućnosti u životu mi upadnemo u mašinu mišljenja. Tu ne znamo da mislimo, ali mislimo. Tu ne ne znamo kako da prestanemo da mislimo jer sve što poznajemo jeste mišljenje. Tu se osećamo nemoćno bilo šta da prekinemo jer je sama mišljenja su zamorna.
Mišljenje je radnja koja stvara vreme. I samim tim naša svest se zarobila u vremenu iz kojeg je nastao privid o životu kao svetu polariteta. Sve što vidimo iz takve prespektive jeste iluzija. Iluzija da postojim kao čovek ovde i svi i sve drugo posotji izvan mene. Krećem se od tačke A do tačke B i treba mi vremena za to. Sve što vidim na ovom svetu ima svoje ime,tako da se služim tim imenina jer su mi potretbna da bih opstano a ne uživam u svemu što je skireveno ispod etiketa imena. Ego je spuštena zavesa isprepletana mislima kroz koju svest gleda.
I tada svest i ne može jasno da vidi sve kako jeste jer ništa nije kako jeste dok se gleda kroz još jedno mišljenje.
Svest ne uspeva da sagleda sve kao jedno jer vidi dualnost, ne shvata da je sve sadašnjojs jer misli da se kreće u vremenu. Takav oblik života koji je zasnovan na mislima stvara da se realnost ne vidi kao takva nego da se živi izmišjen svet iz uma. Život u izgubljenom umu jeste svet ega. To je njegova dimenzija u kojoj on sebe ispoljava. Manjak svesnosti načinio je da svest doživi sebe uz misli i da takva nagonska potreba mišljenja prikriva svaki korak koji osoba napravi u sadašnjem trentuku. Ego je rođena nesvesnot koja je usledila manjkom svesnosti, kada smo pomislili da bi sa mislima mogli da doživimo svoje Božansko biće.
Kako da razotkrijemo nesvesnost ?
Sve dok nismo svesni da postoji neko ko misli iz našeg uma i da postoji glas koji nas tera da činimo razne stvari ne možemo ni razgraditi tog mislioca u nama. Veoma pomaže da shvatimo da mi nismo ni jedna misao. I ukoliko nismo ni jedna misao da li ćete drugi put poverovati mislima koja vam govori da ste ovakvi ili onakvi. Jasno odredite da nećete više verovati u misli već da ćete početi njim da se služite onda kada vi želite i onoliko koliko želite. Ako u svakom momentu svoga dana znate da ni jedno mišljnje vas ne vodi ka vašoj svrsi,a to je da se probudite, da li ćete sada usvojiti to da mislima ne trebate verovati? Mišljenja mogu biti zanimljiva i misli su veoma zanimljive, ali nikako ozbiljne. Ono što čini ego tako surovim i snažnim jeste ozbiljnost.
Ozbiljno verujemo u ono što nam je u umu.
Znam da biste mogli sada da me pitate, ali u šta da verujem ako ne verujem u misli iz svoje glave? Ja bih vas pitao da li znate odakle vam te misli koje nazivate vašim i zašto da verujete u nešto što, verovatno nije vaše? Dopustite sebi da posmatrate misli i život imajte na umu jednu stvar sve što čujete iz uma ne morate ozbiljno da shvatate. Izuzetno je teško da čujemo našu svest jer gotovo je uvek prekrivena nekom misli. Svest se nalazi ispod misli.
Nesvesnost će se sama razotkriti kada počnemo da čujemo naše misli ili emocije. Da li ste svesni misli iz vaše glave sada ? Da li ste svesni emocije ? Ima li emocije sada ? Jednostavno ostavite sve da bude kako jeste i posmatrajte.Tu će početi da se budi Svest. Počećete da dobijate ponovo svesnost o sebi ali bez mišljenja,osetićete sopstveno prisustvo koje će bivati sve jače i jače dok će se mišljenja polako rastapati. Krenućete u svet sa više prisustva i mnogo manje mišljenja.
Autor : Igor Ergić
