One su po svom sadržaju jako uznemiravajuće, i ne samo to, ono što ih odvaja od ostalih zastrašujućih misli koje možemo imati (npr. kada brinemo) je visok nivo neslaganja ovakvih misli sa našim vrednostima, uverenjima, namerama, sa onim što smatramo da smo mi, našim identietom, ličnošću. Za razliku od drugih opterećujućih anksioznih stanja u koje osobe mogu upasti gradeći lanac katastrofičnih misli i slika, osobe koje imaju opsesivne misli/slike pored anksioznosti mogu osećati i visok nivo krivice.
Zašto se javlja krivica povodom opsesivnih misli?
Uverenje da sve naše misli predstavljaju reprezentaciju naših želja i namera je jedan od glavnih razloga zašto neki ljudi osećaju krivicu povodom njih. Ovakvi zaključci mogu biti razumljivi s obzirom na to kakva je njihova priroda. One se javljaju konstantno, ponavljaju se, prisutne su mimo naše volje, kada se jave one aktiviraju strah povodom toga da će se možda ostvariti i da u stvari predstavljaju našu skrivenu nameru jer sledi (pogrešan) zaključak: Ako je nešto stalno prisutno u mom umu, onda mora biti da je to nešto važno, da je to nešto što ja želim, što ja jesam ili u šta se pretvaram.
Kada se kod osobe jave i kada oseti krivicu povodom toga obično se praktikuju mehanizam razuveravanja i izbegavanja da se otvoreno govori o svom problemu. Razuveravanje podrazumeva da se osoba vraća u svoju prošlost, pretražuje informacije po internetu ili se raspituje kod bliskih prijatelja ili rođaka pokušavajući da nađe ,,dokaze’’ da li je ona ono što joj opsesije govore da jeste. Takođe, velika krivica (a često i stid) povodom toga da joj se tako ,,užasne’’ misli motaju po glavi često osobu sprečava da otvoreno govori o svom problemu i može proći po više meseci ili čak godina da se obrati za pomoć stručnom licu plašeći se ishoda njegove procene. Oba mehanizma su pogrešna i štetna jer osobu održavaju u začaranom krugu opsesivnih misli i anksioznosti.
Više o tome kako se osloboditi preteranog osećanja krivice pročitajte ovde.
Zašto ne treba osećati krivicu povodom opsesivnih misli?
Da biste se oslobodili krivice povodom opsesivnih misli morate promeniti uverenje koje imate o njima. Pre svega je važno da shvatite da Vi niste Vaše misli. Potrebno je za početak da razumete razliku između mozga, uma i Vas samih. Dakle, mozak je organ koji se sastoji iz velikog broja nervnih ćelija i njihova interakcija se dešava na biohemijskom nivou.
Funkcija mozga jeste da organizuje informacije kao što su misli, osećanja i fizičke senzacije. Mozak to radi na biohemijskom ili možemo reći fizičkom nivou i šalje informacije umu. Um, slično kompjuterskom procesoru, obrađuje misli, osećanja i fizičke senzacije, daje im smisao, neke prihvata, neke odbacuje.
Vi ste celina sami za sebi i Vi ste onaj koji može da posmatra ono što um radi i imate mogućnost da odlučite koliko ćete biti uključeni u sadržaj koji Vam um prezentuje.
Dakle, one mogu biti svakojake, mogu biti u skladu sa Vama, odnosno Vašom ličnošću ili mogu biti potpuno suprotne od Vas, to su one neprijatne misli koje svi mi možemo imati ali one su samo to-misli koje postoje u našoj memoriji i aktiviraju nam neka neprijatna osećanja i fizičke senzacije i ništa više.
Sada je važno da shvatite da se opsesivne misli po sadržaju ne razlikuju od neprijatnih, koje svi imamo. Ono što njih čini tako ,,ugrožavajućim’’ jeste uporno ponavaljanje koje im daje na važnosti i jača utisak da će se zaista realizovati. Zašto se opsesivne misli ponavljaju, zašto ih je nemoguće zaustaviti?
Do ponavljanja ovih neprijatnih misli došlo je usled biohemijskog poremećaja u mozgu (za šta je okidač stres nastao usled nerešavanja emocionalnih problema i to kod osoba koje imaju predispozicuju za razvoj anksioznih poremećaja), te naš um nije u stanju da ih lako odbaci, odnosno pređe na neki drugi sadržaj.
Posledica toga jeste da se takve misli ,,zaglave’’ u našem umu i mi bivamo njima uzastopno ,,bombardovani’’. Zaključak je da niste Vi krivi za to što vam se opsesivne misli konstantno vrte već se mehanizam koji reguliše obradu podataka ,,pokvario’’. Slično kao kada imate grip. Da li krivite sebe što imate grip? Verovatno ne. Zato nemojte kriviti sebe, to je problem koji se rešava uz pomoć stručnog lica.
Autor : Sanja Marjanović
