Sećanja su nam „oslonac“ ka svemu nepoznatom u životu, jer u odnosu na ono što smo nekada imali ili videli, formiramo jedan deo ličnog odnosa prema nečemu novom. Sećanja su poput torbe koju svaki put nesvesno nosimo na put (životni). Zato osećanja nemaju vremensku komponentu, pa možemo da volimo neku osobu van dimenzija, prostora i životnih inkarnacija. Otuda svaka priča o zaljubljivanju „na prvu“, prepoznavanju, fatalnosti, ili pak potpunom odbijanju nekoga jer nas na prvu asocira na nešto negativno.
Sećanja su jednako OSEĆANJA.
U prethodnom tekstu sam pisao o Mesecu – Duši kao najboljem reflektoru kosmičkih upliva, i čistom SLIKOM sećanja koja Duša nosi. Priča o Mesecu u astrologiji je veoma važna, i ovim tekstovima o Mesecu, bih želeo da skrenem pažnju ljubiteljima astrologije da pored znanja o svom znaku rođenja (što je čisto Sunce u tom i tom znaku), i eventualno o podznaku, uvek treba da znaju gde im se nalazi Mesec.
U 21. veku to više nije uopšte teško, svaki online program „za čas“ izračuna pozicije planeta. Poznavati svoj natalni Mesec, i negde živeti na dobroj vibraciji sa njim, jeste kao da ste se približili samom sebi! Mesec je najličnije u nama, ali ljudi ne shvataju da astrološki Mesec predstavlja tip ljudi koji privlačimo u život, pa otuda njemu signifikacija kada se daje poslovna prognoza: „klijentela će ti biti takva i takva“.
Za muškarce je Mesec važan jer predstavlja suprugu kakvu on želi. I u meri u kojoj se žena uklapa u tu sliku, toliko će i brak biti srećniji. Kod žena, Mesec prikazuje ono što će one na kraju biti. Pogotovu kada postanu majke, i u meri u kojoj je Mesec povoljno postavljen negde u horoskopu. Tolika je šansa da se ostvari lepota života, neovisno od toga što je žena rođena u nekom potpuno drugom znaku ili podznaku.
Dakle, razumeti svoj natalni Mesec, znači razumeti svoj unutrašnji svet koji se manifestuje u dnevnim navikama, emotivnim potrebama, uređenju doma u kome se obitava, načinu na koji drugi pristupaju k nama.
Zato u uporednoj astrologiji kontakt Meseca sa drugim ličnim planetama uporednog horoskopa, ostvaruje bliskost i poverenje. Prethodni tekst je opisivao Mesec kroz prvih 6 znakova Zodijaka, sada nastavljamo dalje.
Mesec u Vagi – sećanje na odnos. Ove duše su sada našle za zadatak da moraju da ostvare balans, jer živeti „na pola“ nije ni lepo, ni moguće. Prosto kakav je to život, ako tu nema neke druge osobe sa kojom treba podeliti dnevnu radost nečega? Neko bi rekao: pa zar to ne žele svi? Tačno, ali, Mesec u Vagi to želi STALNO, i koliko god da je ovoj Duši to najveće opterećenje da bude na 50:50, ova Duša uvek to i ostvari. Jer ovoj Duši je najbitnije da su drugi zadovoljni kako bi ona sama bila zadovoljna.
Ukoliko nema partnera, ona ima silne ljude oko sebe, pa najčešće ljudi sa Mesecom u Vagi su poznate ličnosti.
Sećanje na balans i pravdu se rezultira, da prečesto ove Duše postaju advokati, jer moraju da zastupaju „druge“! Mesec u Vagi je najkulturniji od svih, ima manire i šarm kojima retko ko odoli. Ove duše nose sećanje na sve lepe reči koje su nekome uputile i žele da im se to sada vrati kroz druge ljude.
Mesec u Škorpiji – sećanje na gubitak. Ovo je znak Mesečevog pada, i vaskrsnuća, tako reći. Sećanja su ovde baš jaka, jer sve što je u Škorpionu je poput vira, u kome se ne vidi dno. Ovo su duše koje imaju iskustva kroz ratove, bitke, koje su neminovno bile izložene opasnostima po život, te sećanja na to, navode ovu Dušu da ona bira porodicu u kojoj je uvek briga preterana, u kojoj teško da prođe dan, a da se ne pomene tragika. Mesec u škorpionu zna šta to znači izgubiti nešto, i zato takvoj Duši je najteže da nauči da voli, jer ona bira put da ne oseća ništa, jer se boji da će izgubiti.
Ovo daje sliku majke koja je uvek sve dramatizovala, imala emotivne izlive kiklopskih razmera.
No, kada bi ove Duše shvatile svu snagu koju u sebi nose, onu pravu Plutonovu moć, one nikada ne bi bile depresivne. Pa ipak, ove Duše dožive momente snage tek kada nešto zaista izgube, ili kada u životu osete maksimalnu strast (često to ide u paketu).
Mesec u Strelcu – sećanje na avanturu. Ovo je slika da se nekada puno putovalo, istraživalo, naučile su se neke nove stvari. Sada je duša uvek vedra i nasmejana, spremna da izađe u sreću života, jer misli da joj to pripada. No, koliko god to delovalo sjajno, praviti od života komediju, obično znači da se Mesec u Strelcu ne snalazi u teškim situacijama, jer ne voli kada nije lepo i veselo. Zbog toga Mesec u Strelcu odmah ima potrebu da beži, naročito u budućnost, tešeći sebe da će biti bolje! Ova Duša ima prevelike ciljeve i planove, da ne može realno da se suoči sa problemima koji su sada tu.
Zato ove duše stalno pričaju o tome gde će putovati, šta će raditi, jer je i majka mogla tako filozofirati u životu, govoriti o moralu, važnosti da se vidi svet i stekne obrazovanje.
Zato se ova Duša najbolje oseća kada je okružena ljudima koji su svašta u životu videli i doživeli, poput onih koji su se popeli čak na Mont Everest! Nije lako biti polu čovek – polu konj, treba zadovoljiti i jedno i drugo.
Mesec u Jarcu – sećanje na odgovornost.Ovo je Duša koja na licu čoveka ostavlja utisak starosti, iskustva, ozbiljnosti i istrajnosti. Sećanja je vode na nešto u prošlosti što je ostavilo traga, da se DANAS stvari dešavaju samo ako se dobrano potrudiš. Sećanje nosi težinu, jer sada Duša ne može da prihvati da je nešto nekorektno, da nema smisla, strukturu, da nema jasan cilj. Zato muškarci sa pozicijom ovog Meseca uvek biraju stariju ženu, devojku da im pripomogne u tome. Jer nemaju poverenja u nekoga ko nije ozbiljan ili posvećen do kraja.
Ovo su emocije koje su vrlo osetljive, i imaju problem da se izraze, jer od straha da to neće biti najbolje, bolje je i da se ništa ne vidi.
Mesec u Jarcu je slika kada majka kaže: nisi bio dovoljno dobar, ili se nisi dovoljno trudio, neću sada da te volim! Ipak, ove Duše zbog istrajnosti, uvek dostignu dobre pozicije na poslu, obično se tamo i sviđaju nekome, ili moraju da dožive neku ljubav koja im je povezana sa poslom. Njima je glavni zadatak da neguju nežnost i poverenje, tj. da je i „malo“ sasvim dovoljno, i da ne mora ništa biti nabolje (što je njihovoj tvrdoglavosti teško dokučivo).
Mesec u Vodoliji – sećanje na slobodu. Ovo su već kosmičke Duše. One sa lakoćom sve primaju, jer su naučene da je čoveku sve moguće oduzeti, ali ličnu slobodu ne. Snaga izražavanja svojih ideja, koje su originalne, luckaste, potpuno drugačije od većine ljudi u okruženju, to je sastavni deo života ovih ljudi. Porodica im nije nešto vrlo blisko, je je majka ionako uvek bila „na svoju ruku“, te iz ove pozicije Meseca najčešće vidimo sliku razvedene porodice. Ove duše ne mogu da istrpe sistem (za razliku od Meseca u Jarcu), jer nisu stvorene za nešto uvek ISTO.
Zato je njima najbliže kada sarađuju sa drugim ljudima koji dele njihove ideje, obično su to prijatelji, jer sa prijateljima je najbolje (reče Vodolija).
Prijatelji su jedna od gorućih tema ovih duša, zbog čega im nervni sistem (Uran) dolazi do faze ključanja, jer niko više ne priča o prijateljstvima od ovog znaka. Žene sa mesecom u Vodoliji lako rešavaju da se oslobode svojih muževa, sa čestom rečenicom: ja nisam za tradicionalni brak! Zapravo, ovoj Duši je lakše da radi sa grupom ljudi , nego li sa jednom osobom. Mesec u Vodoliji treba najpre da bude sam sebi najbolji prijatelj.
Mesec u ribama – sećanje na atmosferu. Ovo je sećanje koje nas vodi na dno okeana, među milionima različitih riba i morskih životinja, i još hiljadu boja. Taj čarobni svet, koji je čas u polumraku, čas u purpurnim bojama, čas gust, čas redak, je odličan za fantaziju, maštu, kreativno ispoljavanje. Ove duše zaista imaju posebnu svetlost u očima kada gledaju takve filmove, jer žele da njihov život bude ovenčan slikama.
Šta se dešava kada to nije slučaj, već Duša shvata da je realnost surova, ljudi grubi, nema tu tih boja, a život je sivo-crno-belo ? Tada ova Duša ili beži u izolaciju, samoću, ili se odaje porocima kako bi stvorila neku drugu dimenziju u svojoj glavi, ili pada u depresiju (čak i više nego li Mesec u Škorpiji). Ovakva Duša često za poziv bira Psihologiju, ili ima potrebe da ide kod psihoterapeuta. Ne zato što je ona problematična, već zato što je krhka.
Ovakve Duše mogu sa svakim da zaplaču, ili da se pretvore u žrtve nečije manipulacije.
Kako je u Ribama racio najslabiji, one ne mogu sebi da objasne svoja stanja, te zato maštaju gledajući u nepoznato (kao film koji im se odvija pred očima). Najbolja stvar jeste da prihvate svoju slabost i unaprede je kroz stvaranje atmosfere, bilo u prostoru u kome žive, ili na poslu. Tada su ove Duše najbolji glumci, ili mađioničari kojima nema premca.
Autor: Vojislav Perućica
