Telo je naš prvi i zapravo jedini dom svakog od nas. Telo je hram naše duše i duha. Duša je skup misli, emocija i volje, a duh skup svesti, intuicije i veze sa Božanskim. Sveto trojstvo tela, duše i duha je tesno povezano, a nijedno od njih se ne bi trebalo posmatrati kao posebna ili odvojena kategorija od drugih. Joga znači ujedinjenje, mnogi se pitaju sa čime? Kao i za sve drugo, postoje različite intrepretacije sa čime se mi to ujedinjujemo kroz jogu. Mnogi odmah to interpretiraju kao ujedinjenje sa svime što postoji, sa celim svetom i svim bićima.
Joga može biti savršeni alat promene na svim nivoima, kroz asane i njenu filozofiju, a da bismo išli u svet, povezivali se sa njim, prihvatili ga, prvo moramo početi od sebe. Uvek od sebe i naučiti kako sa sobom.
Asane, joga položaji, nam mogu pomoći da ujedinimo, povežemo, sve što je deo nas. Rad sa telom može značajno uticati na razvoj i evoluciju naše duše, u konačnici, i duha. Dolazimo do srži snage i fleksibilnosti u jogi, u kontekstu joga prakse.
Zamislimo da je reč o dva kraja jednog štapa. Na jednoj strani je snaga, na drugoj fleksibilnost, a u centru je život u miru i zadovoljstvu.
Kako nam fizička praksa može doneti takav život? Izazovima na joga prostirci. Kada kroz svoju joga praksu radimo podjednako na snazi i fleksibilnosti, možemo osnažiti naše slabosti, a negovati naše snage. Vrlo često se promena nastala na joga prostirci prenosi na naš stav prema životu, čineći da on bude pojednako, i snažan i fleksibilan kada treba.
Moje iskustvo sa snagom i fleksibilnošću u jogi se odmotavalo u različitim pravcima i menjalo tokom vremena.
Nešto više o savitljivosti, pročitajte ovde.
Na prvi čas joge sam došla sa blagom prednošću u fleksibilnosti nego u snazi. No, nije bila podjednaka na svim delovima tela, recimo u leđima ju je bilo više, nego u zadnjoj loži i kukovima. Kako svi prirodnije naginjemo ka onome što nam bolje i lakše ide, tako sam uvek više uživala u joga položajima gde se više radilo na fleksibilnosti nego snazi.
Vremenom sam osetila disbalans u telu, kad ima previše istezanja i fleksibilnosti, a malo snage u joga praksi. Bila sam podložnija povredama jer nije bilo mišića, koji bi podržali konstantna istezanja. Sve ovo me je navelo da se zapitam na nekim dubljim nivoima zašto ja toliko ne volim joga položaje snage. Zašto imam otpor prema njima?
Svakako analiza nije ostala samo na ovim pitanjima.
Takođe, sam shvatila da manjak snage u telu ima itekako veze sa manjkom snage u volji i sposobnosti da se prevladaju određene životne situacije. Osvrnula sam se i na drugi, pomenuti, kraj štapa – fleksibilnost. Postalo mi je jasno gde sam bila previše fleksibilna u odnosima sa ljudima, zbog nemogućnosti da postavim jasne emocionalne granice. Svakako bih naglasila, da nisam sedela ispod drveta i beskonačno razmišljala kako bih došla do zaključaka, nego se to pojednako odvijalo sa svakodnevnom joga praksom, kojoj sam se okrenula radi balansa – aštanga jogi.
Kroz aštangu nije bilo načina da izbegnem položaje snage, a kako volim izazove, otvorila sam se da sagledam svoju unutrašnju snagu kroz ogledalo asane. Tako sam radila (radim i dalje, jer sve je u procesu) da budem snažnija u svom telu.
Postoji neka lepota u tome, kad kroz joga praksu ne daš sebi da padneš iz asane ili kad skupiš poslednji atom snage da se podigneš kad si pao. Svaki put malo pobediš sebe i postaneš jači. Kažu, kad izlažemo sebe namerno izazovnim asanama na prostirci, proizvodimo u telu mini stresove, koji nas ustvari pripremaju za sve što život nosi. Kada se ,,ne damo” u asani, nećemo odustati ni u životu. Rad sa snagom, kroz joga praksu, mi je zaista doneo pravu unutrašnju transformaciju, mnogo veću snagu i odlučnost u životu.
Kod nekih ljudi je obrnuto, snaga je lakša od fleksibilnosti u praksi. Recept je svakako isti – težnja balansu. Balans u telu i duhu se postiže izazovom, tako što izazivamo tanane i neistražene delove sebe. To su momenti kada joga postaje trasformativna… Kada se menjamo prvo na prostirci, a onda i van nje.
Svaki dan je nova prilika za balans u sebi i sa svetom oko nas. Putem joge, ujedinjuju se telo, duša i duh našeg bića, a tako sve naše snage postaju fleksibilne, a sve fleksibilnosti snažne.
Autor : Marina Majinski
