Najviše od svega bih voleo kada bih se jednog jutra svi ljudi probudli bez misli. Samo jedan dan. Da dobiju uvid u to kako je živeti oslobođen od konstantnog razmišljanja. Ne znam koliko je to moguće ali bi to napravilo svakako ogroman iskorak u ljudskoj rasi. Na dan bi svesno pristupali životu a ne bi bili uvučeni u životne situacije.
Većina ljudi se nalazi na toj lestvici života. Baš tu, u umu su ostali zarobljeni. Naš um je sa razlogom tu, jer bez njega uvid u ovaj život ne bi bio tako senzualan. Ali tužno je to, da umesto da opažamo i prisustvujemo životu, jednostavno ne znamo kako da prestanemo da svakim momentom dodatno ne mislimo. Ukoliko biste na trenutak zastali i okrenuli se oko sebe, uvideli biste da je sve već tako kako jeste. Ono što je zanimljivo kod uma a to su misli i emocije, koje vas ne ostavljaju na miru. Možemo da primetimo tog mislioca u našoj glavi koji učestalo brblja. Nikada ne želi da prestane, niti želi da ostavi da sadašnji trenutak da bude takav kakav jeste. Svako od nas se suočava sa istim likom iz glave.
Ako biste jednosvatno primetili tog ,,mislioca” iz uma, doživeli biste veliko iznenađenje. Siguran sam da mnoge stvari i ne želite da kažete ali izgovarate, ne želite da mislite ali ipak su tu u umu. Kao da je neko preuzeo kontrolu nad vašim svesnim izborom i sada on diktira tempo života. Ne samo da je to istina, da postoji mislilac koji je preuzeo kontrolu nad vašim životom, već je tužnije to što ga niste SVESNI. Da smo svesni da nam neko radi o glavi, sigurno bi to prepoznavanje i dovelo do samog rešenja problema. Ljudi nisu svesni da neprekidno razmišljaju.
Zbog čega smo povučeni konstatntim mišljenjem?
Misli su kolektivna energija i to što vam se nalazi u umu nije lično vaše mišljenje. Pokupili ste kroz život. Dok smo bili mali nisamo možda naučili da se jezički izražavamo u ovom svetu ali smo odlično percipirali energiju iz okoline u kojoj smo odrastali. To je bilo na početku upoznavanja samog života na planeti. Da biste se sa prvim izgovorenim rečima dodatno izražavali. Tako mali shvatili smo da moramo da naučimo da ,,živimo” kao što se živi ovde na planeti. Međutim ono što je usledilo jeste da su nam učitelji bili svi oni koji ni sami nisu znali kako živeti. Formirani smo da imamo svoje mišljenje i stav. Duboko smo počeli sebe da ukorenjujemo u mišljenju. Ne samo da smo stvorili mišljnje o sebi već i o svetu oko nas. Mišljenje koje je jednom niklo godinama je raslo. Sada možem da kažemo da smo oformljeni ljudi ili drugim rečima ,,za sve imamo svoje mišljenje”. Izjednačili smo se sa mislima iz uma, koje smo pritom samo pokupili učeći od drugih i životnih situacija sa kojim smo se susreli. Takav stil života doveo je do iluzije koja kaže: ,,Mi ne živimo život,mi samo MISLIMO dok se život odvija” .
Kada ćemo prestati da mislimo i početi da živimo?
Ne možemo se osloboditi mišljenja dok ne pirmetimo da mislimo. Mnogi od vas mogu reći: ,,O da svestan sam misli iz glave”, i to je jako lepo. Moje pitanje za sve vas bi bilo, da li ste svesni onoga ko je svestan misli iz glave? Ko je taj koji je svestan? Jednostavno je biti svestan mišljenja. Ali nas to neće osloboditi samog mišljenja.
U toj spoznaji leži naša istina i sloboda. Kada svesno počnemo da opažamo proces života i sve što se odvija u tom procesu, tada postoje šanse da se i probudimo. Duhovna praksa samoposmatranja omogućava nam da se oslobodimo od mišljenja. Svakako to ne znači da ćete se zatupiti i da ćete ostati bez svog mišljenja, već naprotiv da ćete se napokon osloboditi nagonskog mišljenja i slobodno pristupiti životu.
Oslobađamo se od ograničenja koje smo nakupili kroz život i koje smatramo našim mišljenjem. To su minimizirani pogledi na život. Dok samo opažanje nas podiže daleko iznad ,,mislioca” iz naše glave. Prepoznavanjem mislioca mi postajemo svesni da nismo taj mislilac. Ne možemo biti svesni misli i biti u isto vreme misao. Postoji prosotor između onoga ko je opazio i onoga što je opaženo. Takvom praksom dovodimo sebe u više stanje svesti. To su oni momenti kao da vam je neko sklonio veo sa očiju i sada napokon vidite život onakvim kakav jeste. Jasno gledamo i vidimo, slušamo i čujemo sve što jeste u našem sadašnjem trenutku.
Predugo spavamo dok se život odvija oko nas. Sada je pravi trenutak da se probudimo iz ometača mišljenja i svesno sagledamo celokupan naš život. Svi istiniski odnosi i veze će se probuditi pod budnim okom naše svesti. Više ćemo svesnosti ulivati u svaki naš pogled i dodir. Mudrost će poteći našim životom, jer sama mudrost jeste daleko izvan onoga čime smo naučeni i uslovljenji. Kada uspete da prepoznate da samo neko misli u vašem životu, probudićete drugu dimenziju svesnosti koja će vam dati nove poglede i opažaje na život. Daleko izvan starog mišljenja ponovo ćete se roditi svesni svog punog potencijla i moći kreacije života po vašoj meri.
Autor: Igor Ergić
