U moru saveta na temu zdrave ishrane snalaženje i nije uvek baš tako lako. U daljem tekstu moći ćete da pročitate o tome koliko je voće i povrće zdravo za nas i naš organizam odnosno zdravlje, a stavićemo i akcenat na neke od najzdravijih namirnica.
Prvi deo teksta ,,Ishranom do lepote” možete pročitati ovde.
Mnoge biljke nas štite od slobodnih radikala i ukoliko voće i povrće nije na meniju u toku jednog dana. Skoro pa je nemoguće nadoknaditi vitamine i minerale. Pogotovo jer na trpezi ostaje hrana koja je termički obrađena i koja, u većini slučajeva. Sadrži dosta ugljenih hidrata, masti i mnogo kalorija. Takva hrana ima uticaj na naš krvni pritisak, regulisanje šećera u krvi, zastoja u varenju, gojenja, dijabetesa, loše probave, itd.
Ako uzmemo u obzir da je doručak najvažniji obrok to bi značilo da treba da unosimo hranu koje će nam obezbediti energiju tokom celog dana. Što bi značilo da hrana mora da sadrži dovoljno ugljenih hidrata kako bismo mogli normalno da funkcionišemo. S toga dolazimo do zaključka da voće, koliko god insistiramo da treba da se jede. Za doručak i nije baš najbolja stvar jer većina voća ima kiselkasti ukus i može, a utiče loše na prazan želudac. Takođe ne sadrži dovoljno ugljenih hidrata i kalorija, znači da se lako vari i nema dovoljno izvora energije. Samim tim nećemo ni mi imati „gorivo“ kako bismo funkcionisali. Ali ako ipak već želite voće za doručak, ovsena kaša sa svežim jagodama, borovnicama ili bananom bi bio jedan odličan izbor, pašteta od avokada ili nešto slično…
Isto tako voće ne bi trebalo da se jede ni jako kasno ili uz večeru zbog svog šećera koje samo voće proizvodi prirodnim putem – fruktoze.
Povrće možete jesti u toku celog dana, uz svaki obrok, trudite se da jedete bez kuvanja i prženja, odnosno potpuno sveže. Naravno postoji povrće koje mora da prođe termičku obradu. U tom slučaju probajte da to bude kuvanje na pari jer ćete na tihoj vatri zadržati hranjive sastojke, a što kraćim dinstanjem uspećete da zadržite čak i osetljive vitamine iz određenih namirnica.
Najgori oblik prerade hrane svakako je pohovana hrana, takva hrana upija dosta masti, obrađuju se na veoma visokoj temperaturi i samim tim nastaju materije koje imaju kancerogeno dejstvo.
Ono čemu sam htela u ovom tekstu da stavim jači akcenat je zeleno voće i povrće. Trudite se da barem u jednom obroku bude zelenila, pored toga što ima jako malo ugljenih hidrata. Zeleno voće i povrće sadrži ogromne količine vlakana. Daću vam nekoliko primera i šta izabrati za barem jedan od obroka:
- Krastavac u svojoj sezoni, osim što je izvor tečnosti, sadrži u sebi dosta kalijuma, magnezijuma i silicijuma koji čine kožu lepom i zdravom.
- Grašak je odličan u smanjenju holesterola zbog svojih vlakana, čuva naše kosti i sistem za varenje.
- Brokoli je savršen izvor vitamina u toku zime, osim što je savršeno zdrav i brzo se sprema on je bogat i vitaminima C i K.
- Zelena jabuka sadrži u svojoj kori flavonoide i florizin koji pomažu kod gubitka koštane mase.
- Zelena paprika ima izrazito veliku količinu vitamina C i zbog toga je sjajno povrće za jačanje imunog sistema.
- Avokado sadrži vitamine A i E koji pomažu kod opekotina od sunca. Avokadovo ulje se koristi u kozmetičkoj industriji jer pomaže koži u borbi protiv starenja.
- Kivi jači imunitet, sadrži brojne vitamine C, A, E, K i B i mnogo minerala
Naravno tu su odmah i ostala je namirnice: beli luk, paradajz, šargarepa, cvekla, karfiol… Svaka od ovih biljki doprinosi očuvanju našeg zdravlja zbog bezbroj svojih vitamina i minerala i nikako ih nemojte izostavljati.
Nekoliko zanimljivosti o namirnicama koje možda niste znali:
- Banane sa tamnim tačkicama imaju antikancerogeno dejstvo.
- Miris luka potiče od sumpora koje ovo povrće crpi iz zemlje.
- Karfiol i kelj u Japanu su ukrasne biljke i gaje se u saksijama.
- Nekuvana boranija sadrži protein fazin koji je otrovan pa se boranija mora uvek kuvati.
Na kraju možemo zaključiti da je svakodnevno konzumiranje voća, a naročito povrća nezaobilazna stvar na našem stolu. I ne zaboravite da zdravlje nije samo savršen doručak, savršen ručak i savršena večera već i stanje psihičkog i društvenog blagostanja.
Autor : Jelena Miladinović
