Imati svest o sebi i svom postojanju, svest o trojstvu od kojeg smo načinjeni – Umu, Duhu i Telu je možda najprigodnija definicija identiteta. Identitet možemo opisati kao Ja Jesam.
Ja Jesam i postojim kroz sveopšte trojstvo. Ne identitet kao Ja sam (ime) i moj posao je (zanimanje). To bi već bila kategorija Ega – definicije ljudskog Uma. A znatno je Čovek više od toga. I veće.
Vratimo se na jedinstvo i na pitanje – Ko sam Ja? Sa prvim spoznajama i željama da saznamo istinu o sebi, odakle dolazimo i koja je naša svrha, neminovno je susretanje sa poznatim pitanjem – Ko sam ja? Setite se svakog vašeg predstavljanja ljudima ili kada se nađete u nekoj novoj grupi pa se od vas traži da kažete par reči o sebi. Za šta se tada opredelimo? Da li zaista govorimo nešto o sebi ili govorimo samo o ulogama koje smo preuzeli u životu?
Uloga naše profesije, uloga našeg porodičnog i bračnog statusa, uloga roditelja…
Vrlo brzo u tom sećanju možete zaključiti da mi upravo istupamo u predstavljanju sebe sa ovim informacijama, sa etiketama i ulogama koje igramo ne bi li istakli možda sopstvenu bitnost, poslali svetu poruku da smo uvaženi i obrazovani, da imamo diplomu, magistraturu, da smo na čelu firme…
Zašto to činimo? I šta u tom trenutku nastojimo da postignemo?
Verujemo li u to što izgovaramo ili samo ponavljamo naučeno i „kulturno“ predstavljamo sebe i ko smo?
Slojevi. To su sve slojevi. Slojevi poput garderobe koju smo obukli na sebe, sloj profesije, sloj titule, sloj zarade… Slojevi koje smo obukli svesno ili nesvesno ili pak pozajmili, a koji u biti nisu mi niti smo mi oni.
Sećam se jedne fenomenalne vežbe kroz koju smo pre nekoliko godina prolazili na obuci za life coach-a. Ostavila je snažan utisak na mene.
Sećam se jedne fenomenalne vežbe kroz koju smo pre nekoliko godina prolazili na obuci za life coacha. Ostavila je snažan utisak na mene.
Zadatak je bio izaći pred grupu koju je činilo 15-tak tada nepoznatih ljudi i predstaviti Sebe. Ali Sebe.
Ne svoju profesiju, ne izgovarati svoje ime, status, ništa što je domen slojeva i površinskog dela u kojem se mi uglavnom i zadržavamo.
Zadatak je bio predstaviti Sebe.
Verujte na reč, ti momenti su bili vrlo izazovni za svakoga od nas ko se našao u toj vežbi jer tada bivate stavljeni pred saznanje i spoznaju da možda uopšte do tog momenta niste ni razmišljali ko ste vi, šta je vaša baza, osnova vašeg bića, vaša suština. Bilo je to veoma zanimljivo, ali ni malo lako iskustvo.
Nakon nekoliko sati smogla sam snage i hrabrosti i izašla pred grupu sa jednim jedinim ciljem – da kažem istinu o Sebi. Da pokažem Sebe i sebi i drugima.
Da pogledam u lično ogledalo i vidim ko sam.
Sada iz stanja udobnosti dok ovo pišem i ne deluje kao veliki izazov.
Tada je drhtalo čitavo telo.
Izašla sam ne znajući šta ću učiniti u narednih nekoliko minuta niti na koji način ću najistinitije predstaviti sebe i svoju srž.
Ne sećam se izraza lica drugih ljudi ni njihovih pogleda jer sam bila u intenzivnom procesu. Svako ko je prošao kroz slična iskustva moći će da oseti ovo o čemu govorim.
Nakon par trenutaka iz mene je poleteo snažan glas i izjava – JA JESAM. Tajac. Mnogi su se trgli od siline mog glasa i načina koji je očigledno bio neočekivan. Nakon nekoliko sekundi usledio je aplauz našeg kouča i edukatora. Potvrda da sam u predstavljanju sebe bila istinita.
I bez tog aplauza u sebi sam imala neverovatan osećaj proboja sopstvenih granica i otvaranja novih vrata spoznaje sebe. Na pitanje predstavite Sebe na najistinitiji način, recite ko ste – moj odgovor je bio početak i kraj – JA JESAM. Došao je iz samog središta mene, neočekivano, nenajavljeno i intenzivno. Divna istina i divno iskustvo.
Zašto nam se onda tako često događa taj osećaj odvojenosti od drugih ljudi, osećaj stranosti i nebliskosti sa drugim Bićima, drugim dušama?
Ko sam Ja, a ko si Ti?
Jednostavnost u odgovoru JA JESAM. To je sveobuhvatno jedinstvo koje se ispoljava u našem postojanju, ne samo u postojanju nas kao jedinke, već u postojanju svih nas, svih Bića na ovoj planeti. Svačija duša JESTE, svi od duše satkani su, od istog jedinstva kao mi sami. Svi dolazimo na ovaj svet sa istom bazom.
Nije li to već rođenjem data bliskost koju bi tako lako mogli osetiti među nama? Nije li to tako prirodno živeti u jedinstvu koje nas sačinjava? Ja jesam Ja, Ti jesi Ti, od istog sačinjeni, od istog potekli, ka istom idemo.
Odvojenost koju sačinjavamo, granice koje postavljamo između nas i drugih ljudi praveći takozvane zaštite oko sebe, zidajući razlike među nama, uvećavajući otuđenost i nebliskost mišlju da postojimo mi sada i ovde, a da su sve oko nas samo drugi ljudi, ne prepoznavajući sebe u svim drugima i ne sagledavajući istinu jedinstva mi bivamo zapravo otuđeni od sebe samih.
Mi ulazimo time upravo u onu kategoriju koju sam spominjala na početku, u kategoriju površinskog sagledavanja i predstavljanja sebe, predstavljanja svojih slojeva i tako bivamo sve udaljeniji od toga ko smo mi zapravo, od našeg Ja Jesam.
Ljudi smo. Ljudi smo koji su sačinjeni od Uma, Tela i Duše. Baš svi. Od istog materijala.
Bliže je suštini zbaciti okvire i iluzornu odvojenost među nama i u očima drugog čoveka nazirati i sebe nego se neistinito predstavljati, na površini živeti, samo ako smo spremni da slušamo. Da čujemo šta nam Duša ima za poručiti, da se otvorimo ka plemenitim emocijama, da težimo ka spajanju i jedinstvu i da ne uvećavamo granice bodljikavim žicama međusobno.
Prepoznati Sebe u Sebi je lekovito, prepoznati Sebe u drugima je dar, dar koji smo dobili nalik prirodnom ogledalu.
Kada se otvorimo ka ideji da nema drugih ljudi već jedinstvo i celovitost, da vidimo u drugima odraz svoj, sve naše svesno i nesvesno, tada ćemo biti spremni naglas reći JA JESAM!
Znaćemo da je odgovor na pitanje „Ko sam Ja, a ko si Ti?“ od početka bio samo jedan.
Autor : Ana Milinković
