Joga je promenila moj život na bezbroj načina. Osnažila je moj duh kroz osnaženo telo. Boravak „u kičmi” i „vezivanje“ za dah je umirilo moj nemirni um. Moje telo je postalo fleksibilno, ali i moja uverenja.
Joga je jedna od 3 najbolje stvari koje su mi se u životu desile. Joga kao duhovna tehnika. Mislim na jogu koja se vežba u nekom duhovnom centru, a učitelj je predani jogi koji nama, praktikantima, prenosi mudrosti življenja, istinu i filozofiju bića i života kroz ovu drevnu tehniku. Poput molitve, tihovanja, meditacije, mantranja, tako i praktikovanje joge dovede čoveka na odredište mira, spokoja i raznih spoznaja. Jednom kad spoznaš i razumeš filozofiju joge, nakon mnogo posvećenosti i predanosti praksi, ona postaje način života i mudrost življenja.
Svesnost i fokus
Prva važna stvar koju sam kroz jogu iskusila i spoznala je svesnost. Biti svestan svakog pokreta, boraviti svešću u položaju (asani), usmeriti svoju pažnju na određeni deo tela, e to je za mene bila duhovnost u praksi. Svesnost trenutka, položaja, učini da ti se misli umire, ostanu tu gde su i bile, ali oslabljene i bez uticaja na tvoj sadašnji trenutak jer se um više ne upliće u proživljavanje istih. Promatraš ih kao da se smenjuju na TV ekranu, svestan da sada one nemaju uticaja na tvoje emocije i reakcije. Telo ojača, pomeraju se fizičke granice, ali istovremeno i mentalne, jer je tvoj um do tada mislio da ti to ne možeš.
Naše telo je savršena kreacije Majke Prirode
Kada naše telo vežba svesno, kada usmerimo pažnju na deo tela koji je nosilac položaja, onda prana, životna energija, napaja taj deo tela. Svesnim usmeravanjem životne energije u određeni deo tela mi ga bukvalno oživljavamo, osnažujemo, osvežavamo. Možda postoje mesta u telu koja su blokirana, fizički i energetski. Kada usmerimo tok prane svojom pažnjom u taj deo tela, energija poput vode pronalazi put da uđe i potekne u „presušeno mesto”. Na nekim mestima u našem telu životna energija je možda ustajala, blokirana, zakrčena.
Kada je posvećenim vežbanjem pokreneš i oslobodiš, a to za posledicu ima rasterećenje na fizičkom nivou, kada nas bolno mesto popusti, glava se „razbistri“, onda spoznaš koliko smo moćna bića i koje sve blokade u telu, a koje zapravo diktira um, možeš da srušiš, prevaziđeš. Zavolela sam svoje telo iznova, na jedan novi način. Počela sam da ga poštujem više.
Da mu izražavam zahvalnost iznova i iznova. I telu (jer savršeno sarađuje) i egu (jer se pokloni pred dušom) i samoj duši (na intuiciji i vođstvu). Shvatila sam kako telo zapravo fantastično komunicira sa nama, samo ako smo povezani, fokusirani, otvoreni da primimo informaciju koju nam šalje. Ono poseduje specifičnu inteligenciju. Naše telo pamti. Pamti pokrete i granice, komunicira sa nama, odgovara na prisutnost. Kada smo povezani sa svojim telom, kada su pažnja i pokret jedno, naše telo se samo pretače iz jednog pokreta u drugi, pleše u sopstvenom ritmu i pomera granice sopstvenih izdržljivosti.
Prana je hrana koju jedemo dišući
Iako je ljudsko disanje gotovo uvek automatski nesvesna radnja, zapravo ne mora tako da bude. Tokom časa joge rade se specijalne, veoma intenzivne, vežbe disanja, pranajame („prana“ – sveprisutra životna energija i „yama“ – kontrola), tokom kojih praznimo naše telo od ustajale životne energije (kroz izdah) i punimo ga novom, svežom pranom (kroz udah). Time vitalizujemo svoje fizičko telo, osvetljavamo meridijane našeg energetskog tela, aktiviramo „rad” obe nozdrve istovremeno. Tokom celog dana mi dišemo samo na jednu nozdrvu.
Na svakih sat vremena smenjuje se funkcionisanje jedne pa druge nozdrve; osim u periodu od 3 do 6 ujutru kada su istovremeno aktivne obe, a samim tim i rad obe hemisfere mozga. Upoznala sam mnoge Muslimane koji tokom poslednje nedelje Ramazana provode ovo vreme noći i jutra u molitvi, a oni najposvećeniji ceo mesec se mole baš u ovom periodu. U Indiji se ovaj period dana zove brahmamuhurtha (doslovno znači „sati Stvaraoca“) i ljudi tamo ga provode u nekoj vrsti duhovne prakse, a često rade baš jogu ili meditaciju. Tada smo najotvoreniji za povezanost za Izvorom i, ako su namere čiste, događaju se velike spoznaje, rasterećenja, milost, isceljenja. Kada kontrolišemo dah, odnosno pranu, mi zapravo kontrolišemo naš um. Od kvaliteta i količine prane u našem telu zavisi naše stanje svesti, zavisi imamo li fizičkih ili duševnih, odnosno mentalnih tegoba ili ne.
Obožavam da radim pranajame! One čine da moja koncentracija bude bolja, a samim tim i produktivnost u umnim i kreativnim zadacima na poslu i tokom dana, generalno.
Moć mantre
Mantra je vibracija. To je jedinstven skup reči koje nas, kada ih pravilno izgovaramo, povezuju sa Izvorom. Mantranje je jedna od tehnika povezivanja sa svešću. Ljudima je često teško da meditiraju jer im je um neumoran. Priroda uma je da kontroliše. Mantra je kanal koji pomera tok misli. Mantranje nam olakšava ostanak na putu svesnosti. Uglavnom su na sanskritu, jeziku koji dokazano ima najvišu vibraciju.
Najpoznatija je mantra OM kojom se završava joga čas. Sastoji se od zvuka A – U – M koji odzvanja kosmosom, koji se može čuti u svemiru, na dnu okeana i u utorobi majke. OM je simbol celog univerzuma, simbol Postojanja. Kada ispevavamo mantru OM, usklađujemo se sa vibracijom univerzuma, sa harmonijom Kreacije, a naši um, telo i duša spajaju se u dubokom jedinstvu. Uvek kada sam se osećala anksiozno u nekoj situaciji, povukla bih se u sebe i izgovarala omiljenu mantru. To je nešto što mi bukvalno vrati mir u srcu i telu, gotovo instant. Povezanost mogu da osetim skoro pa fizički. Saznanje da smo voljeni i vođeni u svakoj situaciji. Neprocenjivo.
Joga nidra
Joga nidra predstavlja vid duboke relaksacije koja se radi nakon vežbanja joge. Tehnika se bazira na svesnosti (ne na koncentraciji). Svesno se osvetljava svaki deo tela, širi se energetsko polje oko našeg fizičkog tela (aura), naša biomemorija upija efekte i promene koji su nastali tokom vežbanja. Za vreme joga nidre, kada je podsvesni um čist i u stanju receptivnosti, a telo u dubokoj relaksaciji, um u alfa stanju, naše pozitivne namere se oslobađaju poput semena i ulaze u podsvesni um. To je i put ka ostvarenju nekih naših velikih, iskrenih želje.
Obećanje koje dajemo sebi da bi podržali našu najveću istinu. Baš tada, jer smo centrirani, otvoreni i u savršenom skladu sa svojom dušom, sa univerzalnom svešču. Kao šlag na tortu dođe Ona, joga nidra. Naučila sam da mogu (i treba) da se obratim svakoj ćeliji u svom telu, da se zahvalim na zdravlju svake od nje pojedinačno, da otpustim ćelije koje su možda obolele, da ih pustim uz ljubav i blagoslov da moga da odu iz mog sistema i ostave prostor da se razviju nove, zdrave ćelije, ili pak ove obolele iscele.
Intenzitet ljubavi i osećaja jednote sa svojim unutrašnjim telom, organima, krvotokom i kompletnim savršenim sistemom koji „radi“ ispod naše kože i skeleta, tu povezanost mog uma sa ostatkom sistema nigde nisam jače osetila nego tokom joga nidre. Zahvalnost Univerzumu koji te prožima, zahvalnost na svom životnom putu baš takvom kakav jeste, prihvatanje svih blagoslova i izazova koji ti na tom putu stoje, uz stalni osećaj mira i punine.
Beskrajno sam zahvalna mojim joga učiteljima, imali su, kroz jogu, ogroman uticaj na moj svakodnevni život, ali i na rast i razvoj mog bića. Hvala joga majstorima koji su nam darovali ovu drevnu tehniku i hvala svim učiteljima koji je predano i posvećeno održavaju i šire.
Namaste!
Ukoliko želite da pročitate šta Dejana misli o ishrani pratite sledeći link.
Autor : Dejana Vojnović
