Svako ko je duže u jogi, zna da kvaka nije u tome kako spolja izgleda neka asana, nego koliko smo svesni dok je izvodimo, kao i kakav je naš doživljaj iste. Često se možemo zavarati pridavanjem značaja kako izgleda naš joga položaj. Jedno je naučiti njegovo pravilno izvođenje, a potpuno nešto drugo, ako krenemo da glorifikujemo sebe ili neku drugu osobu zbog prelepog perja jedne asane. Asana može izgledati savršeno spolja, ali da osoba ne radi jogu. Joga uvek, uvek i uvek podrazumeva svesnost, prisutnost i stabilan dah.
Priča o backbending položajima u jogi, jeste idealna za period januara i praznika, iako možda ne deluje tako. Vreme otpuštanja starih rana, a dopuštanje ljubavi, jesu sve teme našeg srca. Svaki položaj koji nam otvara srce, deluje lekovito na celo naše telo, od temena glave pa sve do nožnih prstiju. Svako buđenje naše kičme kroz njeno izvijanje u nazad, a otvaranje grudnog dela, spada u vrlo značajne joga položaje za naše fizičko zdravlje i vitalnost, ali i sve one emocije koje se mogu isceliti usput u regiji našeg srca.
Kada se nađemo na joga času, tek smo počeli, ili vežbamo već neko vreme, jako je bitno da radimo sa onim što nam je dato i od toga napravimo najbolje. Ne gledati u ljude oko nas na času, ne porediti se sa instagram jogijima jer svako ima drugu polaznu tačku i prošlost, u kojoj jeste ili nije bio fizički aktivan, pre dolaska na jogu.
Pristup asanama i rad sa svojim telom je postao potpuno drugačiji, kad sam osvestila sa čime sam došla u jogu, sa kojim „prednostima”, a sa kojim „nedostacima” u telu. Tokom prakse nam vrlo brzo postane jasno koji njegov deo je najviše trpeo i zatvorio se usled našeg stila života, određenih fizičkih aktivnosti ili neaktivnosti.
Kada govorimo o stanju kičme, u jogu sam ušla sa čestim bolovima u njenom donjem delu i u vratu. Ovo je bila posledica mog decenijskog stila života. Prvo, od nikakve fizičke aktivnosti na fakultetu, pa do celodnevnog rada na poslu ispred računara. Međutim, detinjstvo mi je bilo obeleženo sa par godina gimnastike, a posle tenisa.
Svakako sam kroz gimnastiku, kao mala, radila varijante joga backbending-a, što mi je razvilo još kao maloj dobra leđa i držanje. Da, vremenom se to narušilo, telo, kičma su se učaurili, ali… Telo pamti, mišići pamte, kosti pamte. Svaki pokret koji smo napravili kao deca, telo je zapisalo u svojoj memoriji.
Ulaskom u jogu, prvo sam trebala poraditi na skidanju tog prvog sloja i poraditi na izduživanju svoje kičme i pršljenova, koja se skupila od konstantnog sedenja. Postepenim buđenjem kičme kroz joga položaje i njenim jačanjem, počela sam posle i sa aštanga jogom. Backbending se nalazi u njenim završnim sekvencama. Prvo se radi položaj mosta (urdhva dhanurasana), a onda se iz stojećeg položaja radi spuštanje unazad u most (drop back).
Kako se kroz aštanga jogu brže napreduje u položajima, zbog njene dinamike, sistematičnosti i svakodnevne prakse, nije prošlo puno vremena dok telo nije počelo da se polako podseća svega što je radilo dok se razvijalo. Svih izvijanja kičme unazad, svih mostova. Jasno je da je ovo deo tela za koji mi ne treba toliko da se otvori, koliko recimo za kukove.
Vraćamo se na priču sa početka, a polako odlazimo od toga kako ove asane izgledaju spolja u mojoj joga praksi. Joga ne izgleda, joga se doživljava i oseća. Mnogi mi kažu „lako je njoj”, „ona to ima prirodno”, „ona se rodila sa takvom kičmom”, ali ne bih se potpuno složila sa tim. Da, postoji nešto što je možda dato prirodno (ne mogu baš to da dokažem) ili je to zasluga gimnastike dok sam bila mala ili je spoj oba, ali mi je sigurno olakšalo ulazak u ove položaje.
Sa druge strane, ima jedno veliko ne. Ne, nije mi lako dok izvodim položaj mosta ili drop back. Govorim o osećaju iznutra koji se ne vidi spolja. Jednako ga teško proživljavam kao i neko kome nije tako savitljiva kičma, iako osećaji nemaju mernu jedinicu. Vrlo često mi treba dosta dubokih udisaja i izdisaja da bi smirila nervni sistem nakon intenzivnog podizanja energije u ovim položajima i svih emocija koje izađu na površinu.
Za utehu mi je bilo kad sam čula od raznih joga učitelja, da su se na časovima susretali sa više fleksibilnih ljudi u kičmi koji su to emotivnije i teže podnosili od ovih drugih. Kao i da svi mi koji spadamo u ovu kategoriju, posebno treba da obratimo pažnju šta ćemo sve aktivirati u ovim položajima. Recimo, da ne nabijamo donje pršljenove, gde smo gipkiji, jer je tako veća mogućnost povrede.
Dugo sam radila backbending položaje ne razmišljajući puno o poravnanju, kako dišem i ostalo. Vremenom se pojavio ponovo bol u donjem delu kičme, ali ovog puta od joge i znala sam da je to zato što sam se izvlačila na savitljivost, ali samo u jednom njenom delu. Ostatak tela nije bio ni upola aktivan.
Pošto mi je sigurnost i ljubav prema svom telu ipak na prvom mestu, kao i definicija da je joga lek, a ne bol, naučila sam kako raditi i sa svojim “prednostima” u jogi.
Na šta obraćam pažnju u backbending položajima – urdhva dhanurasana (most) i drop back (spuštanje u most iz stojećeg položaja):
- Da je to aktivacija celog tela, a ne samo kičme. Aktiviraju se nožni prsti, noge, kičma, dijafragma, ramena i glava;
- Svakim udahom podižemo, proširujemo, stvaramo prostor između svakog pršljena kičme i savijamo se dublje;
- Aktivne bandhe – karlično dno i predeo donjeg stomaka, iznad pubične kosti;
- Ramena se rotiraju prema nazad, spuštena su dalje od ušiju, izvučen vrat;
- Mišići aduktori (unutrašnjost butina) su aktivni;
- Blago aktivni sedalni mišići;
- Težina tela se prebacuje uvek na predeo između lopatica i rameni deo, a ne na donji deo kičme;
- Veće izvijanje kičme se postiže savijanjem glave prema sedalnom delu:
- Stopala sve vreme u kontaktu sa podlogom, bez odizanja peta;
- I možda najbitnije. Održati fokus na smirenom uđaji disanju iako imamo poriv da dišemo brže. Nekad i zbog osećaja blage panike koji se može pojaviti.
Sve su ovo smernice koje sam učila od najboljih joga učitelja i primenila ih u praksi. Samo sigurno i pametno vođstvo samog sebe kroz ovako intenzivne asane nam može pomoći da se bolje nosimo i sa onom drugom stranom – svim emocijama, koje mogu doći odmah nakon izlaska iz položaja ili kasnije nakon prakse.
Energetski gledano, sa svakim otvaranjem srčanog centra osećam otpuštanje prošlosti, starih rana, a ulazak nove ljubavi za sebe i druge. Tako iznova shvatam koliko je joga moćan alat i terapija za svakog od nas, ako se koristi na pravi način. Nadam se da ga i vi tako koristite, sa mesta gde ste upravo sada, u svom telu i u svom srcu.
Autor : Marina Majinski
