Započeti samostalno vežbati nije uvek jednostavno ni lako. Svaki početak je težak, vežbali samostalno ili na času sve iziskuje napor, izazov i poteškoće. Sve je to deo procesa učenja.
Pre mnogo godina mučila sam se sa položajima na časovima joge, povijala leđa i izvijala rebra ne bih li spojila ruke na leđima ili pošto poto dotakla prste na nogama. Vremenom sam shvatila da u svojoj ambiciji za idealnim izvođenjem položaja sam potpuno zapostavila ono što vežba treba da pruži. Zadržavala sam i zapostavljala dah, naprezala se i čak povređivala u pojedinim asanama. Polako kroz praksu i vođstvo dobrih učitelja došla sam do ravnoteže između truda i lakoće pri izvođenju položaja. Joga položaj prema drevnim zapisima treba biti smiren, čvrst i udoban. Svrha joge su mir, spokoj i harmonija – sasvim suprotno od takmičarskog duha. Joga ne traži da se borite protiv bilo koga, naročito ne protiv sebe ili da na silu osvajate asane. Suprotno tome, od vas se traži da budete dobri prema sebi i drugima i iznad svega da sarađujete sa svojim telom, umesto da ga mučite ili da se borite sa svojim umom. Joga je blaga, ali izuzetno moćna u svojoj blagosti. Joga je progresivna i ako je takvu prihvatimo osetićemo uskoro pravu dobrobit na sebi.
U početku vam se može učiniti da ne napredujete dovoljno brzo, možda ne vežbate dovoljno dugo, redovno ili da jednostavno niste dobri u izvođenju položaja. Ovde se radi o negativnoj ambiciji, odnosno o postavljanju nerealnih ciljeva zbog kojih ćete se, ako ih ne ostvarite osećati poraženima. Zapamtite, joga nije stvar uspeha ili neuspeha, nego razvoja. To što možete izvesti stoj na glavi ne znači da ste jogin! Posmatrajte nepristrasno vaše vežbanje. Ako primetite da ste samokritični, skrenite pažnju na disanje koje će vam pomoći da umirite um i prihvatite trenutno stanje. Vremenom ćete se osloboditi samokritičnosti, jer joga zahteva temeljnu samoanalizu, ali se ona uveliko razlikuje od demoralizujuće samokritičnosti.
Joga pomaže da se oslobode nakupljene emocije otvaranjem kanala koji spajaju um i duh s fizičkim telom. Može vam se desiti da za vreme vežbanja ili nakon vežbanja doživite intenzivne emocije. Neka vas ne uplaši ako se rasplačete, ili osetite ljutnju, strah ili osetite veliku sreću, ushićenje. To znači da se oslobađaju emocije koje su dug vremenski period nakupljene. Snažne emocije, koje se za vreme vežbanja oslobađaju, brzo prolaze, osvežavaju nas i rasterećuju.
Ako pri vežbanju osetite snažnu bol u nekom delu tela, najčešće je znak da se zaustavimo. Ako osetite bol, budite vrlo pažljivi i polako izađite iz položaja. Kad nelagodnost ili bol prođe polako nastavite sa vežbanjem prilagođeno trenutnim stanjem. Puno češća, a manje zabrinjavajuća bol jeste ona koja se javlja u mišićima kada ulazimo dublje u položaj. Umesto da joj se opiremo, trebamo je prihvatiti i prepustiti. Pomoću daha produbljujemo položaje: uzemljujemo se kod svakog udisaja, a pri svakom izdisaju telo opuštajte još dublje u položaj. Svesno opuštanje mišića krajnje je lekovit proces.
Pokušajte da budete prisutni u svakom trenutku vežbanja. Nemojte dopustiti da vas ometaju nezadovoljstvo vlastitim telom ili željom da je ono drugačije. Jedino ako razumete trenutno stanje, možete se nadati napretku. To je –santosa– (zadovoljstvo). Pokušajte je primenjivati u svim područjima života.
Niko ne poznaje vaše telo kao vi. Što više vežbate jogu, biće vam lakše da odredite svoja ograničenja u izvođenju svakog stava: svaki stav predstavlja svojevrstan izazov. Neki učitelji zagovaraju „vežbanje na ivici“. Ivica je intenzitet aktivnosti pri kome vas poza izaziva, ali ne izaziva bol ili neprijatnost. Suština je u postepenom – vrlo sporom i pažljivom – pomeranju granice. Da biste mogli da vežbate na ivici, morate razviti moć samoposmatranja i pažljivo pratiti reakcije svog tela. Svaki čas joge je vežba u samoposmatranju bez samoosuđivanja. Neprestano osluškujemo promene i šta nam telo govori i svi signali neprestano putuju od mišića, tetiva, ligamenata, kostiju i kose do mozga.
Početnici često doživljavaju drhtanje prilikom zadržavanja određenih položaja. Drhtaji su samo znak da mišići rade u skladu sa novim zahtevima.
Unutrašnja mudrost govori vam da su telo i um podložni promenama i da se sve u vašem okruženju menja. Zato, nema smisla grčevito se držati nečega. Joga nije vojnička disciplina već kreativni napor koji traži da iskoristite ogromne moći svog uma dok istražujete mogućnosti joge i uživate u tom putu ka sopstvu. To je proces, put, strpljenje, prepuštanje. Na tom putu možemo samo napredovati.
Autor : Tanja Tadić
