Hipnoterapija i podsvest

Tvoja hipnoterapija mene ne može hipnotisati! 😉

„Ako je nemoguće iskoreniti neku ideju, koju ni pacijent ni lekar nisu uspeli da formulišu, zašto se ne bi potrudio da u duh pacijenta usadi protivsnagu koja će uništiti neprijatelja. I omogućiti da se rodi druga ideja. Te da njegovi simptomi budu savladani, da opet bude zdrav, da opet preuzme vlast?

Tako nešto moglo je da se sugeriše pacijentu hiljadu puta dok je bio budan a da on to ne usvoji. Ali uspavan, pod hipnozom, kad ne može da se bori protiv sugestije?“ – razmišljanja Sigmunda Frojda, o hipnozi kojom se uspešno bavio uprkos odbacivanju kolega iz medicinskog sveta i osudama da je izgubljen u naučnom bespuću. Oblast nesvesnog postala je za njega strast i ideja vodilja. Sve do psihoanalize za čijeg se roditelja i smatra. Kakav car!

Ne volim da pričam čime se bavim u slobodno vreme, jako malo ljudi u mom okruženju zna za moj hobi.

Baviti se hipnoterapijom, daću sebi slobodu da navedem i reiki tehniku lečenja i theta healing, peat metodu i ako nisam stručnjak iz tih oblasti, mnogi smatraju veštičarenjem, igranjem sa mozgom. Prevarom lakovernih i naivnih duša, sektaškom manipulacijom i ko zna kakvim sve „kreativnim“ poslovima.

„Mene sigurno ne možeš hipnotisati, ja sam previše inteligentan za te stvari“. Mislim se, prijatelju, što je čovek pametniji, što je više učio, usvajao nova znanja, znači da je sugestibilniji i da lakše ulazi u stanje podsvesti. Naravno da je preduslov za uspešnu seansu, tvoja opuštenost i poverenje. Ne igramo se dokazivanja bilo čega ili pobijanja tuđih tvrdnji i verovanja. Tu smo da radimo na lepšem životu. Ne volim da vodim takve razgovore. Gde ću nekog ubeđivati, gde ću goreti da odbranim svoj stav. Svako ima pravo na mišljenje i na život po tim mislima.

Nisam izbegla početničku grešku i prve seanse hipnoterapije su bile održane na ukućanima i rođenima.

Neki su se smejali dok sam pokušavala da ih odvedem do alfa stanja, neki su odbijali saradnju sve vreme se udobnije nameštajući, uglavnom svi (sem dece) su mi poljuljali tek začeto samopouzdanje. Kako sad to ja, žena njegova, sa keceljom oko struka i peglom u ruci, njega da hipnotišem. Kako sad to ja, njegova kćerka, koju je do juče školovao i vaspitavao, njemu da kažem – tvoji kapci su teški. Kako ja sestra, ja snajka, ja najbolja drugarica sad znam nešto o tome i time se bavim, i odakle uopšte to sad!?

Sve dok..

Sve dok nisam počela da radim sa ljudima koji me znaju površno ili me čak vide prvi put. Njihovo poverenje u ceo postupak kao i u mene kao terapeuta bilo je mnogo veće. Kad posle prve seanse, vidiš da je od tebe otišao neki drugi čovek a ne onaj koji je ušao na vrata, tad dobijaš potvrdu za sav trud. Za svu energiju. Kad neko ko je imao problem da zapamti dve rečenice, sada uči i napreduje na fakultetu bez ikakvih teškoća. Kada vidiš da neko svoju sledeću kontrolu kod doktora dočekuje sa radošću, a ne u nesvesti od straha. Da je neko preboleo iluziju ljubavi i otvorio srce za dalje, smršao 5 kilograma prvi put posle 5 godina. Porastao 13 cm – za ovo se šalim. Kad vidiš da se svi ti životi nad kojima si se samo nagnuo i u podsvest šapnuo, razvijaju i cvetaju okrenuti suncu, u svim segmentima – to je onda tvoja istina, jedna i nepobitna.

Podsvest pamti sve.

Tu se sve skladišti. Svaka misao od koje si hteo da pobegneš, jer nije „ispravna“, ne priliči ti, svaka povreda tvoje duše od strane drugih ili samog sebe, sve što hoćeš da zakopaš izaći će na nekom drugom mestu, pokazaće se u tvom prejedanju, u 40 cigareta dnevno u nedajbože alkoholizmu i narkoticima. Podsvest pamti i šta smo sve želeli ali se nismo usudili, sve sputano što nas srećnim čini, sav potencijal i sve neotkrivene talente. Osvesti, priznaj sebi, promeni uverenje. Ako ne možeš sam – pusti da ti neko šapne.

Autor : Mila Gavrilović