,,Razočaranja možeš doživeti samo ako imaš očekivanja.“
– Haruki Murakami –
Razočaranje je emocija. Manje prijatno ili neprijatno osećanje, ali isto tako i korisno. Nastaje onoga trenutka kada shvatimo (uvidimo) da naša očekivanja nisu realna, da se u stvarnosti dešava nešto drugo.
Razočaranje je ništa drugo do nezadovoljstvo, što je samo potvrda da smo imali ciljeve i zelje čiji krajnji ishod nije bio onakav kako smo mi zamislili. Očekivali smo savršeno ravan put ka cilju-naišli na krivine I prepreke. Nadali se uspehu, gotovo sigurni da radimo sve baš kao što bi trebalo.
Svi mi različito reagujemo na razočaranje. Gotovo neizostavan je bes, kao posledica: Očekivao sam – nisam dobio šta sam hteo! Zatim poricanje svega onoga što smo želeli dok smo očekivali, pa čak i depresija, jer, nije nimalo lako prihvatiti i suočiti se sa porazom, što razočaranje u suštini i jeste.
Kao krajnji ishod situacije: Očekivanja i razočaranja, neki se ljudi povlače u sebe, pokušavajući da eliminišu emocije i na taj način prevaziđu razočaranje.
Ono čega bi trebalo da budemo svesni je da su emocije deo nas, samim tim i deo svakog našeg dana pa i života. Ne možemo ih ignorisati niti sakriti, već treba naučiti kako ,, rukovati” njima. Emocije su nam alat kroz život, a ne oružje koje nas ostavlja bespomoćnima.
Kod očekivanja važno je postaviti granicu između nadanja i realnih događaja. Nerealno je očekivati da nam se jednog dana u životu pojavi princ na belom konju ili da šetajući, tek tako naiđemo na džak prepun novca o koji ćemo se saplesti.
Dakle, važno je imati kontrolu i odgovornost za izbor cilja!
Savršen muškarac postoji, samo neće dojahati, nego ćete pažljivije gledati i slušati dok birate. Uspeh, novac i bogatstvo nisu nedostižni i nemogući. Potrebno je znati kojim putem ići da bi do svega toga stigli i umeti pronaći zadovoljstvo u onome što smo postigli.
Stoga, zaključiću, razočaranja nisu loša po nas. Ona su samo prolazna emocija koju donose nedovoljno jaka, raspršena i neozbiljna očekivanja. Emocija koja treba da nam bude vetar u leđa za dalje.
I kao što neko negde reče:
,,Pazite šta želite…“
Autor : Jelena Torlaković
