Daniel uzviknu, ,,Ovo je fascinantno! Najzad mi je laknulo jer pričaš o temi u kojoj se ne osjećam inferiorno.” Nastavio je tamo gde je Saša zastao. ,, Džone, ti danas veruješ da je Isus Hrist sin božiji samo zbog političkih interesa Rimskog Cara Konstantina, koji se usput rečeno rodio u Nišu, Srpkom gradu nekoliko stotina kilometara severno odavde.”
,,Političkih interesa? Ma daj!” Džon je još uvek mahao glavom.
Aleksandra se umešala. ,, Konstantin je živeo mnogo godina posle Hrista, zar ne?”
Nikola je takođe sada pomno slušao.
Daniel nastavi, ,,Da, jeste! To je još interesantnije! Oko 300-te godine nove ere, moćno Rimsko Carstvo se drmalo i propadalo. Velike armije i mnogo vojnika je bilo potrebno kako bi se očuvale osvojene i rasprostranjene teritorije. Bogatstvo imperije je bilo ogromno, ali ne i dovoljno veliko da održi postojanje države. Suočen sa teškoćama, Car Konstantin je dobio inspiraciju koja je promenila svet.”
Džon još uvek nije bio ubeđen i sarkastično reče, ,, Božansku inspiraciju, možda?”
Činilo se da Daniel uživa u Džonovom smislu za humor po prvi put od kada su se sreli u Aleksandriji. ,,Hmm, možda. Konstantin je shvatio da je 1 u 10 njegovih podanika hrišćanin i da je Hrišćanstvo procvetalo u najrasprostranjeniju religiju kroz čitavo njegovo carstvo. Dolazilo je do pobuna i ratovanja između pagana i hrišćana. Car je morao nešto da učini. Morao je da napravi najvažniju odluku u svome životu. Ako bi proglasio Hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog Carstva, imao bi pristalice u svakom gradu i selu, ali u isto vreme nije mogao priuštiti sebi da izgubi podršku njegovih paganskih podanika.”
Džon uze gutljaj vina.
,,Znači, Konstantin je postao hrišćanin?”
,,Ne, nikada nije prihvatio Hrišćanstvo. Ostao je obožavalac boga sunca Sola Inviktusa.”
Saša poskoči. ,,Vidite li paralelu? Sol Inviktus je bog sunce, ali je isto i Isus Hrist bog sunce!”
Nikola je želeo da sazna više. ,,Ali Konstantin jeste proglasio Hrišćanstvo religijom Rima?”
,,Jeste zaista, proglasio ga je glavnom religijom, ali je isto tako pomešao Hrišćanstvo sa paganskim religijama. Prilagodio ga je tako da uključi paganske tradicije, simbole, datume i verovanja. Radeći ovo, Hrišćanstvo je postalo lakše prihvatljivo paganima da se preobrate.”
Džonu je još uvek bilo teško da poveruje u sve ovo. ,,Kako misliš paganski datumi, tradicije i verovanja?”
Izgleda da je Aleksandra znala malo na ovu temu, a i Džonu je bilo lakše da prihvati stvari kada dolazi iz njenih usta. ,,Sveti dan je promenjen iz Subote u Nedelju. Hrišćanstvo je počelo kao jevrejska sekta, a za Jevreje sveti dan je Subota/Sabat. Konstantin ga je promenio na nedelju, koja je bila dan obožavanja Sunca.”
Džon reče, “Hmm, čak mu i ime na engleskom sve govori – Sun Day.”
Saša preuze objašnjavanje.
,, Drugi primeri su uključenje paganskih bogova pod imenima hrišćanskih svetaca. Egipatska boginja Isis, koja je začela svog sina Horusa božijom intervencijom, postala je Devica Marija koja je začela svog sina Isusa Hrista božijom intervencijom. Krišna je takođe začet na isti način, ali par hiljada godina ranije. Isus nije bio jedino božanstvo rođeno 25. Decembra. Rođeni istog datuma su i Adonis, Dionis, Mitra, Sol Inviktus, Atis i Horus. Mnogi od ovih su vaskrsli treći dan nakon smrti ili su imali 12 učenika. Ceremonija lomljenja hleba i delenja vina koja predstavlja telo i krv Mitre je postala telo i krv Isusa Hrista.”
,,Sveta krv!” Džonova verovanja polako počeše da se drmaju pod pritiskom činjenica, ali je sve to bilo teško za prihvatiti. Emocije povezane sa njegovim verovanjima su bile utisnute u njegov um od malena, i bio bi to skoro nemoguć posao za njegovo novo rasuđivanje da ih pobedi. “Počeli smo konverzaciju sa vinom, a izgleda da mi dok delimo ovo vino među sobom …” pogledao je u crvenu tečnost u čaši,“… delimo ovu svetu krv, je neka vrsta ceremonije u kojoj bi ja tebalo da promenim moje poglede, da budem preobražen.” Pomislio je, Nikada više neću uzimati stvari zdravo za gotovo, uključujući i ovu konverzaciju danas. Pa nastavi da priča, “Ali i dalje sam ubeđen da je Hrišćanstvo religija koja je promenila ljude na bolje kroz vekove.”
Daniel je cvetao u ovom razgovoru.
“Kao što si rekao, možda je to bila božanska inspiracija – jer Konstantin je uspeo. Pomešao je paganizam i Hrišćanstvo i pomogao takozvanom civilizovanom svetu da preživi pod Rimskim Carstvom još dva veka.”
,,A šta se onda desilo?” Nikola upade baš pre nego zvona počeše da zvone sa južne i zapadne strane trga.
,, E, onda je Hrišćanska crkva preuzela vladavinu.” Ovo je zazvučalo dramtično dok je zaglušujući zvuk čekićanja crkvenih zvona ispunjavao trg.
Nikola reče, ,,Ja sam hrišćanin. Verujem u prave hrišćanske vrednosti ljubavi, samilosti, istine, poštovanja i hrabrosti.”
Saša klimnu potvrdno. ,,To su sve izvrsne vrednosti.”
Džon oseti sreću kada ču ovo, a Nikola nastavi. ,, Ne slažem se baš sa hrišćanskom dogmom i ne verujem baš u bajke o Isusu i svecima, ali poštujem ih i živim po hrišćanskim vrednostima.”
Daniel ga ispravi. ,,Priča o Isusu Hristu je menjana i korigovana mnogo puta, pa se čini da ima toliko malo sa originalnom pričom.”
Nastavak možete pročitati ovde…
Teks o piramidama u Gizi možete naći ovde.
Autor : Bojan Zečević
