Onaj koji se ljuti je zapravo glup?

„Šaljem ti ljubav!“ je rečenica koju naglas ili u sebi izgovaram kada se nađem u „iritantnoj“ situaciji u saobraćaju. Kada sam podelila ovo sa bliskom prijateljicom, uputila mi je pogled uz komentar: „Mora da se šališ.“

Nastavila sam razgovor sa njom i predočila joj sledeću situaciju: Svedok si situacije u saobraćaju zbog koje je tvoja uobičajena reakcija niz uvredljivih reči upućenih vozaču koji je prouzrokovao nebezbednu situaciju u saobraćaju.

Ako ovo zvuči poznato, trebalo bi se zapitati, ko u ovakvoj situaciji zaista pati? Vozač kome su upućene uvredljive reči je možda, ali zaista samo  na osnovu neverbalne komunikacije zaključio i obratio pažnju na poruku koja je do njega doprla najviše neverbalnim putem, osim ako nije lepo vreme pa je prozor kola otvoren ?.

Svakako, poruka koju ste uputili krivom vozaču ga je možda na trenutak dotakla, ali ne verujem da je uticala na njega da razmisli o onome što je uradio, kako je ne bi drugi put ponovio. Nečiji monolog upućen uvredljivim tonom i rečima može izazvati samo reakciju i uslovno rečeno odbranu kod drugoga. Onaj koji pati je zapravo onaj koji uvredu izgovara.

Patnja je prava reč, jer je i medicina dokazala da naše reči i misli mogu zatrovati naše telo.

Sećate se jednog popularnog video snimka, na kome se vidi kako izgledaju molekuli vode pod uticajem različitih vibracija u smislu reči, misli i muzike.

Dok emitujemo ili primamo poruke u vidu reči, mi šaljemo ili primamo određenu energiju.  Ako je naše telo preko 70% voda, onda naše misli i reči upućene nekome utiču i na naše sopstvene ćelije.

Ako znamo, da se prilikom stresa – ljutnje ili besa, u našem telu luče praktično otrovi, koji loše utiču na naše zdravlje, zar nije onda potpuno logično zaključiti da je glup onaj koji se ljuti?

Suština ljutnje je iznevereno očekivanje.

Osim izneverenog očekivanja, ljutnju pokreće naš sopstveni nespokoj, jer kada smo mi u miru, teško da nas bilo koja spoljašnja situacija može toliko uznemiriti da umesto promišljanja, odaberemo reakciju. Sigurno ste čuli i za izraz „pao mi je mrak na oči“. Pa baš to se i dešava kada dozvolimo sebi da nas ljutnja obuzme. Naše intelektualne sposobnosti se umanjuju i ostajemo na nivou instinkta i reakcije.

Ako se vratimo na situaciju sa početka teksta, to bi izgledalo ovako: Na to kako se neko ponaša u saobraćaju, ja ne mogu da utičem (iako možda nekad dam mašti na volju šta bih sve uradila bahatim vozačima ?). Šta možemo da uradimo u takvoj situaciji? Možemo da promislimo šta je za mene najbolje u toj situaciji – Ako smo fizički ugroženi, usmerićemo svu pažnju na izbegavanje nezgode. Ako to nije slučaj, onda bi najzdravija odluka bila da primetimo ponašanje, uporedimo sa sopstvenim, naučimo, prihvatimo i pustimo.

Svaki put kada u sličnim situacijama odlučimo da pošaljemo poruku ljubavi, ma kako to šašavo delovalo, primetićete lepu promenu u sebi. Pa čak i svom okruženju. Zaista, da li bi iko očekivao od vas da mu na negodovanje odgovorite verbalnim zagrljajem? Baš u tome i jeste čarolija. Svaki put kada „pošaljem ljubav“, pobedim. Probajte i vi!

Sledeći put ćemo nastaviti da se bavimo temom konflikta. Obradićemo neke korake i tehnike koje nam pomažu da na lakši način rešimo konfliktne situacije u svakodnevnom okruženju. Privatnom ili poslovnom. Ukoliko vas interesuje da pročitate o slušanju, na pravom ste mestu.

Autor : Katarina Linc