Joga koju većina ljudi danas poznaje zove se Hata joga i sastoji se od položaja (asana) i vežbi disanja (pranajama). Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem hata joge postiže se njihovo usklađivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neusklađenost energija u telu duže opstaje, čovek nema snage da usredsređeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseća se ,,razbijeno”, a energije u njegovom suptilnom telu su neusklađene.
Joga nam nudi šansu da nenasilnim putem menjamo navike tj. one gube svoju magnetičnu i gravitacionu moć. Približavamo se sebi, svom pravom Sopstvu.
Kod nas su ljudi upoznati sa raznim stilovima joge: Vinjasa joga, Aštanga joga, Vini joga, Bikram joga…
Sve su to stilovi i svako bira prema svom senzibilitetu i osećaju šta mu više prija. Međutim kod nas se slabo zna o vrstama joge.
GJANA ili ĐNANA JOGA:
je joga razlučivanja i uvida. Spoznavanje sopstvene prirode putem razmišljanja i kontemplacije i razlučivanjem istine od neistine nastoji da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Poznati predstavnici ove vrste joge su veliki mislioci savremene Indije : Šri Ramana Mahariši, Šri Nisargadatta Maharađ i Đidu Krišnamurti. Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega – čisto srce. Krajni cilj Gjana joge je sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav – karuna.
KARMA JOGA:
se prvi put spominje i opisuje u Bhagavat Giti. To je joga u akciji. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom. Svako od nas traži određeno priznanje i naknadu za uloženi rad, ali to nije u duhu karma joge. Podsećanje na istinu da je sve ono što nam se dešava u životu najbolje za nas i našu dušu (ali često ne i za naš ego) i primenjivanje tog uvida u svakodnevnim životnim situacijama jeste stav Karma joge. Veliki umetnici, slikari, arhitekte i vajari drevne Indije često nisu potpisivali svoja velika dela i talente, niti tražili priznanja, nisu bili gordi već su uživali u kreativnom radu.
BHAKTI JOGA:
je joga predanosti Bogu. Išvara pranidhana – prepuštanje Božijoj volji. Ovo je najzahtevniji oblik joge. Realizovani Bhakta, vidi božansko u svemu, obuzet je blaženstvom. U njemu gori ljubav prema svima i svemu. Bhakta prihvata sve što mu se dešava u životu kao božiju milost i mogućnost da pročisti dušu i tako se približi Bogu.
RADŽA JOGA:
u prevodu znaci kraljevska joga. To je duhovni put koji vodi do realizacije, kroz disciplinu, samouzdržavanje i beskompromisnu kontrolu uma. Priroda uma (misli se na svesni, podsvesni i nesvesni deo) smatra se preprekom u vidu kružnih formacija (vrittija), poput koncentričnih talasa koji se formiraju kada bacimo kamen u vodu, koja sprečava Svest (puruša) da se u svoj svojoj blistavosti i čistoći nesmetano manifestuje kroz instrument um – telo (prakriti). Put Radža joge je opisao pre oko 2500 hiljada godina svetac i mudrac Patanđali u svojim Joga Sutrama, uputstvima do sada neprevaziđenim po mudrosti, jasnoći i konciznosti.
Gjana joga odgovara intelektualnom tipu, Bhakti – emotivnom, Karma joga je najprikladnija za dinamične i preduzimljive, Radža za mistične koji se odlikuju snažnom voljom.
Postoji još i druge vrste joge. To su: Nada joga – joga koja se bavi usredsređivanjem na unutrašnji zvuk; Krija joga podrazumeva provlačenje svesti kroz psihičke kanale i energetske centre; Jantra joga – usredsređivanje na mistične dijagrame.
Svi u sebi nosimo od svega po malo. Ipak, neka od pomenutih karakteristika dominira, pa u skladu sa tim možemo sebi odrediti najprikladniji put.
Autor : Tanja Tadić
