Muzikom do lakše vizualizacije
Da li ste se ikada zapitali kako nastaju sve te slike u mislima našim? Odakle pristižu? Da li ih kreira naš um ili naša duša? Naša prethodna iskustva ili naše želje, strahovi i ciljevi koji su vezani za budućnost?
Sve informacije koje prikupljamo u toku samo jednog dana, bilo pasivnom, bilo aktivnom (svesnom) pažnjom, bivaju zabeležene u našem umu. Poput dnevnog urezivanja na neki čudesni moždani disk. Svaka reč koju izgovorimo, bili toga svesni ili ne, u našim mislima neminovno formira sliku…
Makar ona trajala i delić sekunde.
Često svih tih slika ne budemo ni svesni, a opet one egzistiraju u našem umu.
Iz svesti bivaju poslate u podsvest. Zatim neretko bivaju ispoljene kroz naše snove, pa se često zapitamo kako je moguće da sam baš to sanjao/la?
Odakle takva konstrukcija događaja u mojim snovima, u mojoj podsvesti? Sve to može biti donekle objašnjeno pojmom pasivne pažnje i pojavom takozvanog usisavanja velikog broja informacija. Da, naš um se doista ponaša kao usisivač.
Kupi sve i potom brzom selekcijom nešto šalje u fioku zaborava. Nešto u svest, a nešto u podsvest gde stvari mogu dugo tinjati. Dok u jednom momentu ne pojure iznova ka svesti, ka realnosti, kao grom iz vedra neba.
Ta fioka zaborava i dalje egzistira unutar nas, pa je poznato da se tokom hipnoze može doći i do tih sadržaja.
Kada malo bolje razmislimo da sve što naša čula registruju stvara slike, onda vrlo lako možemo pretpostaviti kako i muzika ulazi u tu kategoriju SVE.
Svi smo do sada više puta mogli da primetimo šta se dešava sa našim emocijama dok svira određena muzika.
Pa ni sami žanrovi i stilovi nisu podeljeni tek tako. Neko uživa u jakim zvucima elekrtične gitare, nekom je, pak, to prejako, pomalo agresivno, ne prija mu. Različite emocije i različite slike se stvaraju u različitim bićima. Da, čulima su generalno daleko prijatniji neki mekši zvuci, zvuci klavira, violine, harfe, nežni anđeoski glasovi, dečiji horovi. Pozivaju na mir i opuštenost.
I sama sam veliki ljubitelj instrumentalne muzike, muzike koja se koristi za meditaciju, takozvane ambijentalne muzike. Tako sam, čak, imala i periode kada sam po dve-tri godine slušala isključivo taj pravac. Ono što iz sopstvenog iskustva mogu reći je da sam najviše poezije napisala upravo tada, imajući kao podlogu i inspirativnu podršku Vangelisa, Ludovika.
Nekada bih testirala sebe tako što bih pustila neku kompoziciju, koja je propraćena izvođačem teksta i gotovo uvek sam dolazila do istog zaključka, do toga, da me znatno više motiviše, inspiriše i podstiče na kreativni i duhovni rad, na introspekciju i korisnu samoanalizu, upravo, ambijentalna muzika.
Probaću to vrlo jednostavno da objasnim.
Kada slušamo kompozicije u kojoj su, pored brojnih instrumenata, uključene i reči, kao i dodatna energija samog izvođača teksta, daleko češće ćemo biti zapljusnuti, upravo, samom energijom tih reči, njihovim značenjem, kao i nužnim stvaranjem slika u našem umu, slika koje su rezultat, upravo, tih reči.
U periodu intenzivnog izučavanja joge kao veštine, meditativnih tehnika i prvih koraka na putu ka dubljoj spoznaji sebe, došla sam do saznanja koliko olako puštamo stvari u sopstveni um.
Često je radio uključen, a da mi to više ni ne opažamo, ali podsetimo se samo moći pasivne pažnje i upijajuće karakteristike uma. Dolazimo do toga da potpuno nesvesno dopuštamo da sadržaji, koji nam možda uopšte ni ne prijaju, ulaze i bivaju registrovani od strane naše podsvesti.
Pokušajte sada da se udobno smestite i opustite svoje telo, potom testirajte sebe.
Najpre neka tokom vašeg opuštanja bude prisutna neka muzička numera propraćena tekstom. Budite potpuno otvoreni za sve slike koje će vam se tada javljati u svesti, ispratite ih sve.
Probajte da otpustite sve te slike, koje su isplivale iz vašeg uma i započnite neku laganu vizualizaciju. Svesno kreirajte željene slike. Možete, recimo, vizualizovati da ste zdravi, nasmejani, ispunjeni ili, pak, da živite ljubav kakvu priželjkujete.
A onda, isto to pokušajte da uradite dok vaša muzička podrška bude bila neka ambijentalna, suptilna numera.
U prvom slučaju se može desiti da se malo borite između slika koje vam se javljaju, usled reči koje čujete iz same kompozicije i vaših željenih slika koje nastojite da vizualizujete – zamislite.
Kako bismo se oslobodili te nepotrebne borbe i eventualnih otpora, kao i potencijalnih emocija koje se mogu javiti usled reči teksta, a koje su u opozitu sa onim što želimo da vizualizujemo, preporučljivije je da svaki vid opuštanja, kao i vežbe vizualizacije sprovodimo ili u tišini ili uz fine, suptilne, neometajuće note neke ambijentalna muzike, koja u nama tokom slušanja budi prijatne emocije.
Kao što sam već i napomenula, dosta pesama sam napisala, upravo, slušajući instrumentalnu muziku, koja je, doista, jako inspirativna i protkana jakim energijama, koje ne uznemiravaju čula, ne ometaju, već u svoj svojoj jačini deluju potpuno suptilno. Ako nastojite da zamislite sebe kao zdravu, veselu, razdraganu osobu, daleko lakše ćete to moći da učinite uz prirodne zvuke poput vode koja teče, šuštanja lišća, crvkuta ptica.
Slažem se da je lepše osluškivati sve te zvuke direktno iz same prirode, disati čist vazduh i ležati na travi, ali s obzirom na to da često ne možemo to i realizovati, dobro je da danas postoji pregršt kompozicija punih upravo svih pobrojanih umirujućih zvukova, koji nas mogu mislima i emocijama povesti na neko mirno mesto u prirodi. Misao rađa emociju. Slika u našem umu, kao misao, rađa emociju. Zvuk koji čujemo stvara misao koja rađa emociju. Dakle, glavni pretres upravo treba da se dešava na nivou misli.
Kada je u glavi zbrka, tenzija, kada vlada nesređenost misli i slika, koje mislimo da ne možemo da propratimo, mi se osećamo konfuzno. Ukoliko želimo da promenimo svoje emocije, najpre moramo krenuti od misli. Još uvek nisam srela osobu koja može imati negativne misli , a da se istovremeno oseća sjajno. Tolika povezanost misli i emocija je i više nego očigledna. Zato bi valjalo tu neraskidivu vezu zalivati svakodnevno lepim, prijatnim mislima, rečima, sadržajima, slikama, a najjednostavnije je to postići upravo kroz muziku.
Muziku koju možete sami stvarati unutar sebe, da bude lična, samo vaša.
Kako često ne možemo uticati na sve okolnosti koje nas okružuju, niti na ljude iz našeg okruženja, valja osvestiti da i te kako možemo uticati na sebe, sopstvene reakcije i način percepcije. Upravo tada vam muzika može biti od velike pomoći. Nahranite sebe i svoju unutrašnjost prijatnim zvucima, nahranite svoj sluh odabranim melodijama, podsticajnim kompozicijama koje odišu mirom, blagostanjem, ljubavlju. Pored zdrave ishrane tela, neka ovo bude zdrava ishrana sluha.
Zdrava ishrana duše. Svesna odluka da smo mi ti koji možemo da biramo šta puštamo u sopstveni um. A muzika je toliko zastupljena u svim životnim porama, uvek prisutna. Samim tim preko nje možemo delati na sopstveno Biće.
Pored instrumentalne muzike, postoji još divnih žanrova koji nas, takođe, mogu uveseliti i podstaći na plemenite emocije, pa i na suze, koje dobro dođu kao metod otpuštanja otpora.
Nisam za to da treba da se opredelimo samo za jedan muzički pravac, podjednako uživam i u muzici potpuno različitih pravaca, ali ako govorimo o muzici i vizualizaciji, onda je, doista, poželjnije opredeliti se za suptilnu muziku koju proizvode „samo“ instrumenti oblikovani u umirujuće melodije.
Probajte. Igrajte se.
Otvorite se ka novim, plemenitim i podsticajnim slikama, koje će se spontano javljati u vašem umu tokom slušanja i same prirode i njenih zvukova. Budite svesni svih tih slika, dišite ih i posadite njihovo seme u um.
Ovakvom ishranom svojih čula ćete u nekom nadolazećem momentu samo opaziti osećaj spokoja i mira. On možda neće ni imati veze sa trenutnim dešavanjima i trenutnom situacijom u kojoj se nalazite, ali dobro seme ste već posejali, a ono podjednako dobro radi za vas.
Autor : Ana Milinković
