Često se čuju oprečna mišljenja o tome šta je zdravije, vegetarijanska ishrana ili ishrana koja uključuje i meso. Postoje mnoga istraživanja koja pokazuju potpuno opozitne rezultate. Na žalost, danas su mnoga istraživanja naručena od strane lobističkih grupa (u ovom slučaju velikih proizvođača hrane i farmaceutske industrije) kojima je direktno u finansijskom interesu da formiraju mišljenje potrošača.
Hajde da za trenutak ostavimo ova istraživanja po strani i razmotrimo najbolje raspoložive dokaze na koje niko nije mogao da utiče – uporedne podatke anatomije mesoždera, svaštojeda, biljojeda i naših tela.
Pa da uporedimo te činjenice u niže navedenoj tabeli:
Ako smo detaljno uporedili činjenice iz tabele, vidimo da nam one jasno pokazuju da su ljudi optimizovani da uglavnom ili u potpunosti jedu samo biljnu hranu zato što su naša tela najsličnija biljojedima, a drastično se razlikuju od tela mesoždera i pravih prirodnih svaštojeda.
Već vidim čitaoce koji jedu meso kako nalaze prigovore na ove tvrdnje. Pritom još uvek nisu pročitali tekst do kraja.
Hajde da pogledamo koji su to argumenti koje imaju mesojedi:
1. Ljudi imaju očnjake i kraj priče.
Isitna je da su ovi takozvani “očnjaci” to samo po imenu. Veoma se razlikuju od pravih očnjaka koje imaju mesojedi (njihovi su veoma dugi i veoma oštri). Naši zubi nisu im ni slični. Ustvari i druge vegeterijanske vrste ih imaju, npr. konji, gorile, šimpanze, nilski konji imaju isto tzv. “očnjake” koje uglavnom koriste za odbranu, a ne za hranu.
Pogledajte ovu sliku šimpanze i njegovih zuba. Uzmite u obzir da je njegova ishrana do 99% vegetarijanska (onih 1% ili nešto više od toga uglavnom nije meso, već termiti). Setite se da smo sa njim sličniji nego sa bilo kojom drugom životinjom.
2. Ljudi su oduvek jeli meso.
Ne, nismo i to ćemo i dokazati do kraja ovog teksta. Najveća stvar koja razlikuje ljude od životinja je to što mi imamo kapacitet da kompleksno razmišljamo. Rani ljudi, kao i današnji su jednostavno radili (mislili) van svog instikta. Pravili su interesantne izbore u ishrani koji se razlikuju od njihove anatomije. Moramo stvarno pogledati na naš digestivni sistem kako bismo dobili dokaz za koju vrstu hrane je naše telo optimalno napravljenio, a ne šta neki od ljudi biraju da jedu. U protivnom, hiljadu godina od danas, antropolozi bi mogli da zaključe da je prirodno jesti u McDonalds-u zato što su ljudi u naše vreme se njime jako mnogo hranili.
Takođe, rani ljudi koji su jeli meso, su ga verovatno jeli isto toliko retko koliko i šimpanze danas.
3. Mi smo sposobni da jedemo meso, tako da smo mi svaštojedi. Slučaj zatvoren.
Dobro, u redu, onda su i mačke i psi svaštojedi. Komercijalna hrana za pse i mačke sadrži sastojke kao što su pirinač, kukuruz i brašno. Neki ljudi čak hrane svoje kućne ljubimce čistom veganskom hranom.
Ali istina je da smu mačke i psi pravi mesožderi. Ne možemo ih zvati svaštojedima samo zato što se hrane nečim što nije u njihovoj prirodi. Niko se ne buni za pse i mačke, ali isti argument postavljaju za ljude sa entuzijazmom. To je malo smešno. Moramo se držati istih standarda za sve.
4. Ljudi su svaštojedi i tačka.
“Svašto jed” ne znači da vam je ishrana 50% biljna i 50% mesna. Mnogi smatraju šimpanze za svaštojede. Međutim, 95-99% njihove ishrane je biljna i većina ostatka je, kao što rekosmo, termiti, a ne meso. Ako su ljudi svaštojedi, onda nam anatomski dokazi sugerišu da smo mi od iste vrste kao i šimpanze, tj. da nam je ishrana skoro ekskluzivno veganska. Takođe, ako je svaštojed biće koje je sposobno da jede i meso i biljke, onda smo mi svaštojedi, ali takođe su to onda i psi i mačke. Isto tako mi smo sposobni da jedemo i kartonske kutije, ali nam telo nije prilagođeno tome.
Pravi svaštojed je biće čije je telo prilagođeno da jede i biljke i meso. Kod životinja možemo pogledati čime se hrane u divljini kako bi smo saznali šta je njihova prirodna ishrana, ali kod ljudi koji su davno izgubili svoj instinkt, to se može ustanoviti samo preko anatomije, a posmatrajući anatomiju, dokazi su ubedljivi.
Mesožderi imaju takve zube da oni kidaju meso sa plena i ne mogu da ga žvaću (oblik zuba i pokreti vilice im to ne dozvoljavaju), već ga gutaju, a onda ga sa jakom stomačnom kiselinom (koja je nekada i do 100 puta jača od ljudske) vare. Ovako svareno meso, prolazi kroz njihova kratka creva (ukoliko bi ostalo duže u organizmu, meso bi počelo da se raspada i truli izazivajući porast loših bakterija i eventualne zdravstvene probleme).
Ljudski zubi su takvi da mi ne možemo da kidamo kožu i meso sa ubijene životinje, a i kada pripremljeno meso jedemo, mi ga prvo dobro sažvaćemo u ustima (imamo takve kutnjake i pokrete vilice koji nam to omogućavaju) gde se dešava do 80% varenja hrane, a zatim ga gutamo i u želucu pokušavamo da svarimo do kraja sa našom slabom (u poređenju sa mesožderskom) kiselinom. Ovo nedovoljno svareno meso tada odlazi u naša creva koja su i do 10 puta duža nego kod mesoždera i ovde truli, raspada se i kvari (jer mu je put do izlaza mnogo duži nego što treba). Ovo je jedan od razloga zašto su ljudi u poređenju sa životinjama mnogo više podložni bolestima.
5. Vitmain B12.
Ovaj argument je u sledećem: B12 nije pronađen u biljnoj hrani i moderni vegani moraju da ga suplementiraju, pa prema tome veganska dijeta ne može biti prirodna. Evo šta je pogrešno u ovom argumentu:
a) B12 ne prave životinje, već bakterije. On se nalazi u hrani životinjskog porekla, jer je ona kao takva savršeno mesto za razovj bakterija. Takođe, B12 se nalazi u izmetu skoro svih životinjskih vrsta. U prošlosti, bilo je mnogo lakše veganima da dođu do vitamina B12 jer je njihovo životno okruženje bilo prljavije nego danas. Bijke koje su čupane iz zemlje i nisu detaljno i skrupulozno prane, su na sebe sadržale dosta bakterija i prema tome i vitamina B12.
b) B12 se takođe prirodno nalazi u jezerima koja nisu prečišćena.
c) Ne zaboravite da biljojedi nisu isključivo samo biljojedi. Oni jedu male količine hrane koja nije biljnog porekla. Kao što smo već pomenuli, šimpanze se sa 1-5% hrane ne biljnom hranom, od čega su to uglavnom termiti, a ovi su prepuni vitamina B12.
d) Videli smo da okruženje kontaminirano fekalijama sadrži B12. Neke životinje ne ostavljaju stvari slučaju, pa se takođe hrane i vlastitim izmetom. Naši davni preci su možda činili isto (ljudski izmet je takođe prepun vitamina B12).
e) Pošto naša sposobnost da apsorbujemo B12 se smanjuje sa godinama, medicinska preporuka je da svi ljudi preko 50 godina bi trebalo da pojačaju svoju ishranu sa B12 suplementom, a ne samo vegani.
Sudeći po ovome, ideja da su naša tela prilagođena da jedu velike količine mesa samo da bi došle do jednog vitamina koji proizvode bakterije i nije tako ubedljiva. Najbolji kontra argument ovome je činjenica da u Indiji do pre 200 godina nisu znali šta je ni stočarstvo, ni ribolov. Koncept životinjske ishrane je bio potpuno stran, jer su svi bili vegani. Vrlo dobro znamo da je Indija jedna od najstarijih civilizacija i da su indijske Vede stare preko 5000 godina. Znači da su ljudi u Indiji živeli najmanje 5000 godina kao vegani, a nije im trebao suplement vitmaina B12.
6. Drugi primati jedu meso.
Jedva. Kao što rekosmo već nekoliko puta do sada, ishrana kod šimpanza je 95-99% biljna, a primarna ne-biljna hrana nije meso, već termiti. Takođe, ne zaboravite da su primati inteligentni i da mogu praviti izbore van svog instinkta, baš kao i mi, pa ta mala količina mesa koja možda pojedu može biti po njihovom izobru, a ne po instinktu.
7. Vi ne uzimate u obzir evoluciju.
Kako to? Koliko god da se naša vrsta promenila, krajnji rezultat je da naša anatomija još uvek favorizuje predominantno biljnu ishranu.
Nadam se da su ova objašnjenja bila dovoljna da argumentovano ustanovimo da smo mi ljudi, prirodni vegetarijanci. Ovo naravno neće ubediti mnoge od vas da prestanete da jedete meso i vratite se na stazu zdrave ishrane. Ali sam siguran da bi 95% ljudi mesojeda prešlo istog trenutka na vegeterijansku ishranu kada bi bili primorani da sami love i ubiju drugu životinju, pa da je onda oderu, očiste i pripreme za jelo.
Ljudskom umu nije prirodno da kada vidi ovcu, kokošku ili kravu da prvo što pomisli je da skoči i zubima je udavi, a da onda kao najveću poslasticu joj, opet istim tim zubima, raspara utrobu i gosti se slasno crevima, pre nego što pređe na čvršće meso. Ali na ovaj način razmišljaju pravi mesožderi.
Takođe, tu je i momenat globalnog zagrevanja. Industrijski uzgoj životinja i proizvodnja mesa se nalaze na drugom mestu (odmah iza proizvodnje eneregije) sa 18% doprinosa globalnom zagrevanju (vidi tabelu ispod).
Međutim, pored svega ovoga, ja sam postao vegeterijanac iz ubeđenja. Ne mogu da učestvujem u masovnom ubijanju životinja kako bih se ja sladio njihovim mesom. Grizla bi me savest da ponovo radim tako nešto.
Ovo me stavlja u delikatnu situaciju, jer je takođe dokazano poslednjih nekoliko decenija da i biljke osećaju kako ljubav, tako i bol, strah i patnju. Razmišljam se da na sebi pokrenem sledeći korak evolucije – alternativni način dobijanja energije – gledanje u sunce (sungazing), ali ovo će biti jedna od tema budućih tekstova.
Ne bih želio da delujem kao neki fanatik koji mrzi “mesoždere” i kritikuje i prekorava sve oko sebe koji misle drugačije. Želja mi je bila da vam predočim činjenice. Svako ima svoj put i pravo da bira način kako će ići tim putem.
Međutim, za sve one koji se odluče da postanu vegeterijanci poručio bih da budu oprezni. Mnogi ljudi naprave grešku i postanu vegetarijanci, a da predhodno zadrže sve svoje stare loše navike iz ishrane, a samo izbace meso. Meso, koliko god je energetski loše, industrijski napumpano veštačkim hormonima i antibioticima i nije prilagođeno našoj anatomiji, u sebi sadrži već vitamine i minerale koji su u formi spremnoj za laku apsorbciju. Ukoliko ne promenite vašu ishranu tako da u nju ubacite biljne namirnice koje će vam nadomestiti minerale i vitamine koje ste ranije dobijali iz mesa, može vam se desiti da se posle određenog vremena razbolite zbog nedostatka vitamina i minerala.
Zbog toga ću vam u narednim tekstovima pisati recepte koje će vam ovaj put učiniti zdravijim, boljim i ukusnijim.
Autor: Bojan Zečević
