,,Jedini i najveći problem u komunikaciji je iluzija da se ona zaista i desila.” – Džordž Bernard Šo
Kao da komunikacija nije sama po sebi već dovoljno zahtevna, u modernom vremenu dodatno je opterećena tehnološkim napretkom.
Savremeni čovek, posebno onaj u urbanim sredinama, svakodnevno komunicira na različite načine. Iako bi, po definiciji, komunikaciju trebalo da shvatimo kao deljenje (od latinskog Commūnicāre – deliti), ili barem kao aktivnost koja podrazumeva pošiljaoca, poruku i primaoca, često se dešava da se sve manje-više svodi na lično emitovanje. Kod ličnog emitovanja je najvažnije poslati poruku, a onome koji je emituje i nije naročito važno da li će je publika razumeti.
Ako ste i vi to primetili, sigurno se pitate zbog čega je to sve češći slučaj. Razloga ima više.
Neverbalna, verbalna i pisana komunikacija
Verbalnu i neverbalnu komunikaciju, zbog brzog načina življenja, sveli smo na pisanu komunikaciju. Pisana komunikacija bi, po pravilu, trebalo da bude najsporija, jer podrazumeva da smo pre slanja poruke imali vremena da promislimo o onome što ćemo nekome saopštiti, ali se pisana komunikacija, i u poslovnom svetu, sve više svodi na kratke poruke. Dakle, osim što smo razumevanju oduzeli neverbalni deo, koji čine dve trećine razumevanja, kao i verbalni (glas), mi smo i onaj deo pisane komunikacije sveli na nedovršene rečenice, skraćenice i nove reči, razumljive uglavnom nekom našem užem krugu.
Svesno slušanje
Ovakva vrsta komunikacije, kao i konstantna izloženost informacionoj kakofoniji (vizuelnoj, zvučnoj i verbalnoj), učinila nas je lenjim, pa nas sve više mrzi da se posvetimo priči i slušanju.
Biramo brže i lakše načine da emitujemo poruku, a nestrpljivi smo i površno zainteresovani da shvatimo da li je naša poruka shvaćena i u kojoj meri, jer slušamo da bismo odgovorili, a ne da bismo shvatili.
Umorni od izloženosti informacijama, gubimo sposobnost slušanja, pa je i razumevanja sve manje. Ukoliko do sada nismo osvestili činjenicu da svet možemo promeniti samo ukoliko menjamo sebe, sada je pravo vreme za to.
Izazovima koje komunikacije i slušanje nose bavićemo se još neko vreme. A ukoliko ste zainteresovani da poboljšate svoje veštine slušanja, a samim tim i razumevanja, za početak praktikujte sledeće:
- svesno disanje, koje možete preuzeti iz joge;
- barem pet minuta tišine na dnevnom nivou.
Autor : Katarina Djordjević-Linc
