Istražujući o benefitima fizičke aktivnosti na telesno i mentalno zdravlje pojedinca, naišla sam na veoma interesantnu izjavu poznatog američkog lekara za Tajm časopis iz septembarskog izdanja 2016. godine koja me je potakla na razmišljanje. U svom intervjuu, doktor Mark Tarnopolski ističe da kada bi postojao lek, koji bi za zdravlje čoveka mogao da učini ono što vežbanje može, to bi vrlo verovatno bio najcenjeniji lek ikada otkriven. Kao neko ko je fizički aktivan i vežba već deceniju sa sve većim i većim žarom, moram se složiti sa ovom izjavom.
Smatram da veoma mali broj ljudi na ovome svetu ima jasnu sliku o tome koliko dobra može da proistekne iz toga ako se nekoliko sati nedeljno na ovakav način posvete sebi. To može da bude plivanje, trčanje ili šetnja, joga, ples, vežbanje i još mnogo drugih aktivnosti, posebice onih u prirodi. Uticaj na telesno zdravlje i kvalitet života je velik, a uticaj na psihičko stanje – nemerljiv. U nastavku ću pokušati da vam približim šta to, zapravo, fizička aktivnost čini za naš mozak i za naše telo.
Redovna fizička aktivnost stimuliše dio mozga zaslužan za nivo naše motivisanosti tokom dana. Utiče i na usredsređenost na zadatke i ciljeve koje smo si postavili. Ujedno poboljšava memoriju i brzinu kojom usvajamo nova znanja. Drugim rečima, fizička aktivnost stimuliše oslobađanje različitih supstanci koje su zaslužne za naše dobro raspoloženje. Na prvom mestu je endorfin, koji umanjuje oset bola i pomaže da lakše podnesemo stresne situacije. Pored endorfina, oslobađaju se i hormoni dopamin, norepinefrin i serotonin. Svi su oni od velike važnosti za regulisanje našeg trenutnog duševnog stanja. Primera radi, redovno vežbanje pozitivno utiče na izlučivanje serotonina u mozgu. To rezultira podizanjem duha usled osećaja blagostanja koji u nama izaziva fizička aktivnost.
Dostizanje ciljeva koje si postavimo u vežbanju podiže razinu našeg samopouzdanja i osećaj disciplinovanosti. Lučenje serotonina, takođe, reguliše apetit i utiče na kvalitet sna. Redovnim vežbanjem možemo doprineti ravnoteži hormona stresa u našem telu. To će u nama neminovno izazvati takozvani runner’s high – najpristupačniji antidepresiv koji postoji, a koji proizvodimo mi sami. I što je najvažnije – za njega nam ne treba recept.Benefiti fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje su zaista veliki.
Šta je sa našim telom? Redovnim vežbanjem, naše telo se menja, adaptira i razvija na najlepše moguće načine. Baveći se nekom vrstom fizičke aktivnosti minimum tri puta nedeljno, doprinosimo održavanju balansa razine glukoze, insulina i leptina (hormon zaslužan za osećaj sitosti) u telu. Povećavamo kapacitet pluća i jačamo respiratornu muskulaturu. Samim tim umanjujemo rizik od raka pluća. Redovnom vežbom jačamo srce, a moguće je i umanjiti već postojeći visoki krvni pritisak. Podižemo razinu ,,dobrog” holesterola u telu (HDL), a smanjujemo razinu ,,lošeg” (LDL), što je od krucijalne važnosti za održavanje zdravlja arterija. Kao što sam prethodno napomenula, fizička aktivnost reguliše razinu insulina u telu i poboljšava njegovu osetljivost, što za rezultat ima prevenciju i kontrolu dijabetesa tipa 2.
Vežbom ubrzavamo metabolizam i samim tim rad creva. Nezaobilazno je pomenuti kako vežbanje utiče na libido, a i na zdravlje reproduktivnih organa. Vežbanjem pomažemo i očuvanju koštane strukture i zglobova. Fizička aktivnost, zajedno sa pravilnom ishranom, utiče na izgradnju i jačanje mišića u telu, što pruža zaštitu kostima od povreda, a zglobove štiti od bolesti zvane artritis. Kao kruna na sve nabrojano, sa svakim sledećim treningom osećamo se snažnije i zadovoljnije sobom, menja nam se pogled na svet, a uz to izgledamo bolje nego ikada pre.
Kada sagledamo sve navedene benefite, zaista možemo sa sigurnošću tvrditi da fizička aktivnost neizmerno obogaćuje našu svakodnevnicu i poboljšava kvalitet našeg života. Kao personalni trener i neko ko radi sa ljudima već dugi niz godina, mogu iskustvom da potvrdim da je vežbanje lek, bilo za rekreativce, sportiste ili, pak, one koji se oporavljaju od povreda. Svaka životna dob zahteva brigu i posvećenost sebi i sopstvenom zdravlju. Kada kao posledicu brige o sebi imamo trajno produžen period dobrog raspoloženja, disciplinu snažniju, perspektivu bolju, izoštren fokus, a suosećanje na visokom nivou, šta drugo možemo poželeti, nego da momentum koji nam daje svaki odrađeni trening, iskoristimo i podelimo sa ljudima oko sebe, te budemo njihov snažni vetar u leđa?
Fizička aktivnost je lek u svakom smislu te reči. Nemojmo zaboraviti – svaki dan je odličan dan za posvetiti se sebi i preuzeti kontrolu nad svojom svakodnevnicom. Život je suviše kratak da bismo čekali sutra!
Sjajan tekst o stresu možete naći na sledećem linku.
Autor : Martina Tutiš
