Laboratorisjki nalazi i lipoproteinski tipovi

Da ponovimo, po zvaničnom, opštem, mišljenju holesterol izaziva kardio-vaskularne bolesti. Ovo mišljenje zasnovano je na hipotezi  Ancela Keis-a, koji je 1950-ih godina izašao sa svojom ,,lipidnom teorijom”.

Ova teorija povezala je  zasićene masti i holesterol u ishrani sa povećanim rizikom od srčanih bolesti. U nastavku priče o ,,holesterol mitu”, saznaćete kako treba pravilno tumačiti lipidne testove iz krvi, dok će se njen treći deo baviti koracima koje možete da preuzmete kako biste, na prirodan način, pobedili ove bolesti.

Najnovija naučna istraživanja omogućila su  nam potpunije i veće razumevanje uloge koju holesterol ima, kada je u pitanju pravilno funkcinisanje organizma i izazivanje  arteroskleroznih promena. Videćete da je holesterol nevina žrtva, a ne izazivač ovih bolesti , koje neumoljivo satiru moderan svet.

 

Lipoproteini i upala

Čestice lipida koje transportuju holesterol nazivaju se lipoproteini. U okviru ove klasifikacije imate lipoproteine niske gustine (LDL), lipoproteine visoke gustine (HDL) i lipoproteine vrlo niske gustine (VLDL). U okviru ovih proteina nalaze se jedan ili više proteina, koji se nazivaju apolipoproteini, oni deluju kao molekularni „signali“, olakšavajući  kretanje lipoproteina punih lipida po telu. Holesterol ne izaziva srčane bolesti.

Međutim, oksidovani holesterol uzrokuje velike probleme u telu. Kada u organizmu tinjaju netretirane upale, molekuli holesterola se oksiduju, formirajući trigliceride koji oštećuju zidove krvnih sudova. Iako su čak i trigliceridi važan deo metaboličkih procesa u organizmu, pošto ih telo koristi za proizvodnju i skladištenje energije, njihove povišene vrednosti mnogo su opasnije od povišenih vrednosti holesterola.

 

Istina o LDL-u

LDL su oduvek nazivali ,,loš holesterol”, zbog njegove povezanosti  sa nastankom arterijskog plaka. Većina ljudi ne zna da je LDL direktno uključen u mnoge vitalne procese organizma, kao što je na primer transport važnih hranljivih materija rastvorljivih u mastiima (vitamin A, vitamin E, vitamin D i coK10) do ćelija tela.

Moderna nauka pokazuje da je demonizacija svih LDL čestica bila velika greška.  LDL pomaže u prenošenju antioksidanata rastvorljivih u mastima ( CoK10, vitamina E i karotenoida) koji štite transportovane lipide od oksidativnih oštećenja. Zbog toga su se vitamin E i CoK10 pokazali veoma efikasnim u prevenciji koronarnih bolesti.

Oni sprečavaju oksidativnu modifikaciju LDL čestica, što zauzvrat štiti membrane krvnih sudova od oštećenja. Sve je više dokaza  koji otkrivaju da je koncentracija i veličina LDL čestica važnija od ukupne količine LDL, kada je u pitanju napredovanje bolesti, kao što je arteroskleroza..

Lipoproteinski profil A

Postoje dve glavne klasifikacije LDL čestica. One se pojedinačno zovu lipoproteinski profil A i lipoproteinski profil B. Profil A je klasifikovan kao krupne, plutajuće čestice koje sadrže više masti i antioksidanata u odnosu na čestice profila B. Lipoproteini profila B su mali i gusti, i imaju manju anti-oksidativnu zaštitu. Velike plutajuće LDL čestice nose veliku količinu  vitamina E, koji ih štiti od slobodnih radikala. Zbog toga su šanse da se ove čestice oksidizju veoma male.

Laoboratorijski nalazi (profil A):

  • Lipoprotein niske gustine (LDL): Može biti nizak-normalan-visok
  • Lipoprotein visoke gustoće (HDL): normalan
  • Trigliceridi (TG): Normalno

Bez obzira na to gde su vrednosti LDL-a, ovo je veoma zdrava krvna slika. Odnos TG / HDL je ovde  ključni pokazatelj. Ako je odnos TG / HDL veći od 2, postoji velika verovatnoća da je LDL, većinski, sastavljen od sitnih i gustih čestica. Ukoliko je ovaj odnos  bliži jedinici,  LDL čestice će većinski biti krupne, plutajuće.

 

Pročitajte: ,,Mit o holesterolu – prvi deo”

 

Lipoproteinski tip B

Lipoproteini tipa B predstavaljaju male i guste LDL čestice. Ove čestice sadrže manje antioksidanata,  što drastično povećava mogućnost njihove oksidacije. Zbog svoje veličine i gustine, ove LDL čestice lakše prodiru u sloj epitelnih ćelija ( endotelijum) koje oblažu i štite krvne sudove . Tako nastaje oksidacija, značajno oštećenja endotelijuma i, ozloglašeni, koronarni plak.

Laboratorijski nalazi (profil B)

  • LDL: Može biti nizak-normalan-visok
  • HDL: Nizak
  • Trigliceridi: Visoki

Bez obzira na to gde su vrednosti LDL-a, ovo je veoma opasna lipidna slika. Kao što ste videli u predhodnom delu priče odnos TG i HDL važniji je od toga dali imate visok LDL.

Sve verzije LDL i HDL možete dobiti takozvanim VAP testom ( vertikalni autoprofil holesterola). Kao i rutinski testovi, VAP test meri ukupni holesterol, HDL (“dobar” holesterol), LDL (“loš” holesterol) i trigliceride. Ali VAP test takođe meri podklase holesterola, koje igraju važnu ulogu u razvoju srčanih bolesti. Ove, dodatne, informacije omogućavaju vašem lekaru da poboljša otkrivanje rizika od srčanih bolesti sa oko 40% na 90%.

 

 

Autor : Miloš Stojaković

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *