Skoro da nema osobe koja se nije brinula u svom životu. Nekada je briga bila umerenog intenziteta i nije nas remetila previše u životu, a nekada nas je opsedala i iscrpljivala. Brinemo da li smo se dobro pripremili za ispit, da li ćemo imati dovoljno novca, da li će nam na dan venčanja padati kiša, hoćemo li do kraja godine naći partnera, pa kada ga nađemo da li ćemo ga zadržati… Suviše briga za jedno malo čovečije srce.

Kada čovek ne želi da prihvati da svet oko sebe ne može da kontroliše, kao ni život, javlja se snažna anksioznost i briga. U srži ovoga je zahtev da maksimalno moramo iskontrolisati život, okolinu, druge ljude, kako se ne bi desilo nešto nepredviđeno, jer ako se desi kako ćemo se snaći? Ko će nam pomoći? Kako ćemo živeti? Možda baš briga uspe da nas pripremi za najgori mogući scenario.

Zbog toga mnogi ljudi održavaju i potkrepljuju svoju brigu magijski verujući da ono što ‘‘prebrinu‘‘ se neće ni desiti.Ono što se često i dešava jeste da ljudi ukazuju da moraju biti sto posto sigurni; da ne isključuju postojanje šanse da nešto krene po zlu; da ne mogu da funkcionišu pod pritikom neizvesnosti; da moraju znati šta ih čeka i td. U stanju su čak i da kažu da bi lakše podneli siguran poraz, nego nesigurnu pobedu.

Pročitajte ovde tekst: ,,Zašto sabotiramo sebe?

Sve su ovo načini da se briga održava i da se održava na izvestan način strah od života u širem smislu reči. Možda je bolje pitanje za nas plašimo li se života, kada toliko brinemo i ne prihvatamo njegovu neizvesnost.

Usled svih ovih briga koje nas okupiraju, krenemo i da ih potiskujemo  (,,Ne smeš misliti”,  ”Ako nastavim da brinem doživeću nervni slom”, ”Razboleću se” itd.) ili da zamagljujemo realnost (,,Samo pozitivno i sve će biti dobro”). Iako protiv pozitivnog mišljenja, nemam ništa protiv, stalno ponavljanje ,,Misli dobro”, odaljava nas od realnosti i suštinski je samo analgetik za naš problem. Takođe, potiskivanje bilo koje misli, dovodi do toga da ona samo jača i opet smo u magičnom krugu. Čini se kao da se briga čovek nikada ne može osloboditi.

 

Ovde možete naći tekst ,,Dosada kao maska”

 

Briga nije ništa više do bespotrebno preopterećivanje uma potencijalnim ishodima. Neki od ovih ishoda se nikada, ali nikada  neće dogoditi. To je ono što sa sigurnošću možemo znati. Istraživanja pokazuju da oko 80% naših briga spada u kreativnu fikciju i da se nikada ne obistine. Ipak, i pored toga ljudi opet brinu. Zašto? Iz dva razloga: prvo jer su navikli na ovakav vid funkcionisanja, ma koliko bio štetan, poznat je. Drugo jer imaju uverenje da ih briga zapravo priprema za sve ono što se može potencijalno desiti.

Zabrinutost zapravo predstavlja način predviđanja života kako bi se izbegla sva nepoželjna iznenađenja. Ona smanjuje osećaj neizvenosti i nepredvidivosti, ali naravno na kratko. Vrlo brzo nastavljamo ponovo po istom i zapravo se vrtimo u jednom začaranom krugu. Sve što smo uradili smišljajući potencijalne scenarije, jeste da smo utrošili naše vreme, nađe psihičke resurse i ponovo se osećamo neprijatno, jer nas realnost tera da prihvatimo neizvesnost!

 

Ovde možete naći tekst ,,Introverzija-Ekstraverzija: Po čemu smo različiti?”

 

Kako se boriti protiv briga

Ključna stvar u brinjenju jeste ne procenjivati misli koje se jave, već naučiti da ih pustite i u skladu sa tim odložite.

Druga tehnika svodi se na to da procenite da li postoji objektivna i realna šansa da se vaša briga obistini. Ukoliko se vaša briga neće ostvariti, verovatno se neće ostvariti ili se neće ostvariti uskoro, onda je to briga koja spada u nešto što smo izmaštali  da se može desiti u nekoj potencijalnoj realnosti i takve brige i najbolje rešenje je da odustanemo od njih.

Možemo da ih zapišemo na papir i ubacimo u neku kutijicu i da na kraju otpustimo.  Sledeće pitanje koje možete postaviti sebi jeste da li je briga u kategoriji vaših moći ili ne. Zapamtite bavimo se samo brigama koje imaju uskoro veliku šansu da se obistine i u vašoj su moći. Za njih pravite plan rešavanja i primenjujete ga kada se to desi, dakle ne bavimo se svakodnevno njime.

Traženje sigurnosti i predvidivosti je zadatak koji je usmeren na budućnost, a čovek koji živi u budućnosti propušta svoj život. On juri za nečim što bi moglo da se desi, dok sadašnji trenutak ne uviđa i tako mu promiču važne signali koji mogu uticati na donošenje odluka. Pre no što krenete sa brigom, možete i odlučiti da li uopšte treba brinuti oko toga oko čega brinete.

Ovo su neke kratke smernice kako možete dati sebi prvu pomoć kada osetitte da ste preplavljeni brigama.  Ukoliko se osećate da imate još dosta uverenja i želeli biste da prodiskutujete ili da vam treba stručno vođstvo kroz životni lavirint, slobodno mi se obratite.

 

 

Autor: Anđelija Simić

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *