davanje vakcine u ruku

Kako je ovaj mit nastao i šta je zapravo istina

Mnogo je opštih i prihvaćenih shvatanja u savremenoj kulturi koja nemaju istinsku naučnu osnovu, već se samo prihvataju kao činjenica. Jedno od glavnih pitanja, vezano za ovu temu, odnosi se na patogenezu različitih  bolesti, uključujući srčane bolesti i rak. Zato ćemo se danas pozabaviti mitom vezanim za holesterol.

Sigurno ste hiljadu puta čuli nešto slično sledećoj rečenici “Holesterol je glavni uzročnik srčanih bolesti”. Tvrdnja da holesterol začepljuje naše arterije poznata je širom sveta, uprkos tome što nema naučnih dokaza koji bi potvrdili tu ideju. Kao društvo, morali bismo da utičemo na naše lekare, kako bi se ovakav način posmatranja holesterola promenio. Čak je i Američki FDA, nedavno, dao zvanično saopštenje u kome se priznaje da konzumacija zasićenih masti nema uzročno posledičnu vezu sa nivoima holesterola u krvi.

 

Nastanak mita o holesterolu i srčanim bolestima

Početkom dvadesetog veka srčane bolesti smatrane su veoma retkim. Međutim, sa početkom masovne prerade hrane, počinje i epidemija ovih oboljenja. Od 1950-e srčana oboljenja dobijaju, neslavan, epitet masovnog ubice. Tada nastaje  takozvana teorija o lipidima i mit o holesterolu. Razvijena od strane Ancel Keis-a, ova teorija kaže da postoji direktna veza između količine zasićenih masti i holesterola u ishrani i pojave koronarnih bolesti. Sa sumnjivim dokazima, Keis je pisao članke i promovisao ovu teoriju širom medicinskog sveta. U međuvremenu, stotine drugih studija koje su testirale ovu teoriju pronašle su potpuno suprotne zaključke. Uprkos nedostatku dokaza, ova teorija postaje opšte prihvaćena, uz veliku pomoć proizvođača biljnih ulja i drugih prehrambenih proizvoda, koji će iz nje izvući ogromne finansijske benefite. Tako je postavljen temelj za mit o holesterolu u koji danas mnogi veruju.

 

Pročitajte: ,,Koliko je voće zaista zdravo?”

 

Šta stvarno pokazuju naučna ispitivanja?

Blizu 90% svih dobro isplaniranih, izvedenih i pravilno dokumentovanih studija koje istražuju teoriju o lipidima ne podržavaju tvrdnju da zasićene masti i holesterol izazivanju začepljenje arterija, pa samim tim i nastanak srčanih oboljenja. U studiji iz 1994. godine, objavljenoj u britanskom medicinskom časopisu Lancet, londonski istraživači analizirali su masnoću koju su pronašli u začepljenim arterijama. Rezultati su pokazali da samo 26% odlazi na zasićene životinjske masti. Ostalih 74% predstavljaju nezasićenje masti, u koje spadaju i biljna ulja, navodno zdrava za srce. Pored toga, kalcijum je glavni igrač kada je u pitanju nastanak  arterijskog plaka, a o njemu se veoma retko govori.

 

Pročitajte: ,,Upalni procesi -Skriveni izazivači bolesti”

 

Prednosti zasićenih masti i holesterola

Većina lekara se pridržava zvaničnih protokola, koji nedovoljno brzo prate nova istraživanja i dokaze, tako da mit o holesterolu i dalje egzistira i, nažalost, loše deluje na zdravlje svetske populacije. Prema veoma opsežnom izstraživanju dr. Mari Enig, eksperu za biohemiju lipida, zasićene masti i holesterol donose bezbroj benefita našem organizmu, a ovo su samo neki od njih:

 

Pročitajte: ,,PLACEBO vs NOCEBO efekat – da li smo sposobni za samoisceljenje?”

 

Zdravlje ćelijskih membrana:  Zasićene masne kiseline i holesterol čine najmanje 50% ćelijskih membrana. Oni su ono što našim ćelijama daje potrebnu čvrstinu i integritet.

Zdravlje kostiju: Zasićene masti igraju vitalnu ulogu u zdravlju naših kostiju. Da bi kalcijum bio efikasno ugrađen u skeletnu strukturu, najmanje 50% prehrambenih masti bi trebalo da bude zasićeno. Holesterol je preteča vitamina D, seksualnih hormona (estrogen, progesteron, DHEA, testosteron itd.) , hormona koji regulišu stres i energiju.

Povećavaju imunitet: Zasićene masti jačaju imuni sistem i deluju kao anti-depresivi, poboljšavajući funkciju serotoninskih receptora. Nizak holesterol je visoko povezan sa nasilnim i agresivnim ponašanjem, depresijom i suicidnim tendencijama.

Omogućavaju pravilnu upotreba esencijalnih masti: potrebne su za pravilno korišćenje esencijalnih masnih kiselina. Omega-3 masne kiseline bolje se zadržavaju u tkivima kada je ishrana bogata zasićenim mastima.

Predstavljaju gorivo za srce: Zasićena 18-ugljenik-stearinska kiselina i 16-ugljenik palmitinska kiselina su poželjna hrana za srce, zbog čega je masnoća oko srčanog mišića veoma zasićena. Srce crpi ovu rezervu masti u toku stresnih perioda.

Antimikrobna svojstva: Zasićene masne kiseline kratkog i srednjeg lanca imaju važna antimikrobna svojstva. Štite nas od štetnih mikroorganizama u digestivnom traktu. Holesterol igra vitalnu ulogu u obnavljanju i održavanju crevne membrane, sprečavajući sindrom propusnih creva, ulcerozni kolitis i niz drugih crevnih poremećaja.

Zaštita od antioksidanata: holesterol se sada smatra vitalnim anti-oksidansom, koji nas štiti od oštećenja slobodnih radikala i pomaže u izlečenju bilo kojeg oštećenja arterija. Viši nivo oštećenja od strane slobodnih radikala proizvedenih oksidativnim stresom = veći nivo holesterola u cirkulaciji.

Proizvodnja žuči: holesterol proizvodi žučne soli koje nam pomažu kod metabolizma masti u našoj ishrani.

Razvoj mozga i nervnog sistema: holesterol je izuzetno važan za bebe i decu jer razvija njihov mozak i nervni sistem. Preko polovine mozga se sastoji od zasićenih masti i holesterola. Zanimljivo je da je jedan od najbogatijih izvora holesterola majčino mleko, koje takođe sadrži poseban enzim koji pomaže bebi da metabolizuje i koristi ovaj hranljivi sastojak.

Mit o holesterolu i danas zbunjuje i zavarava i lekare i laičku javnost. Ali istina je da je holesterol jedna od najmoćnijih namirnica i molekula koje vaše telo može da unese ili proizvede. Problem leži u oksidaciji holesterola. Ona nastaje zbog slobodnih radikala i hroničnih upala koje tinjaju u organizmu. Ključ za sprečavanje i preokret srčanih bolesti jeste gašenje ovih procesa, koji nastaju zbog potpuno drugih razloga i nemaju skoro nikakve veze sa konzumacijom zasićenih masti i holesterola.

U sledećem tekstu/videu opisaću kako treba posmatrati rezultate holesterola dobijene testovima iz krvi, koji tipovi lipidnog statusa postoje i zašto ne treba da se zabrinete ukoliko vam je ukupni ili čak loš horesterol povišen.

Želim vam lep i uspešan dan.

 

 

Autor: Miloš Stojaković

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *