Strah, panični napadi, fobije – svaki četvrti čovek ih je doživeo. Ko je imao snage i malo još sreće da polako izlazi iz toga,posle je mnogo lepše živeo, ali se većina vezala za lekove od kojih se simptomi umiruju, čak ne do kraja, ali život ostaje isti, glava ista.
Samo zamaskirana oronulost na koju neće da vam ukažu pre početa uzimanja!

Nije život na lekovima život, samo trenutno umirivanje svojih osećaja, svoje prošlosti, svega preživljenog, ali ne i proživljenog. Osećaj nerealne opasnosti koji se razvio u preterani strah, nekada u fobiju.

Strah je emocija koju svako od nas oseća, ali kada je on prisutan u situacijama u kojima nema nikakvog osnova za strah, osećamo stalnu uznemirenost, koju nazivamo anksioznost. Taj stalni osećaj straha u nama razvija niz tegoba, za koje mislimo da su fizičke prirode, da su vezane za neku najtežu bolest ili smrt i to nas remeti u svakodnevnom životu.

Strah sputava naše akcije i umesto da pokušamo da ga samo osećamo, mi počnemo izbegavati razne aktivnosti i situacije i tako ga samo jačamo. Sve ono gde usmerimo svoju pažnju, samo napreduje.
Kulminacija straha, panični napad je momenat kada krećemo da se povlačimo od situacija koje su nas nekada ispunjavale. Krenemo po lekarima, da uradimo sve analize i razočarani što je naš problem vezan za osećaje, a to je najteže, nemamo ni jedan fizički problem, počnemo sebe da smirujemo hemijskim preparatima.

Ovde možete naći tekst ,,Uticaj promene godišnjih doba na nas

 

Obično panični napad dolazi u životnom periodu nekih promena koje se od nas očekuju, porodična ili profesionalna afirmacija. Napadi panike jako negativno utiču na sva životna polja, na samopouzdanje.Osobe se vezuju za nekoga ko im je sigurnost i tako postaju zavisne od okoline. To sve utiče na socijalni život, jer retko ko govori o tome i time sebi jos više otežava.

Prema statistici, svaka četvrta osoba je imala napad panike. Sve je više ljudi koji ne uspeju da prevaziđu taj prvi osećaj nelagode, straha. Primarni strah je strah od smrti, jer to je nešto sto ne možemo da kontrolišemo. Ne znamo kada ce doći i zbog tog straha propuštamo mnoge stvari u životu.

Zbog tog nelagodnog osećaja razvijamo niz fizičkih tegoba, vrtoglavica, gušenje, lupanje srca.
Bilo bi dobro kada bi to samo osećali, do kraja. Vremenom bi i samo prošlo. Ne može se ništa dogoditi. Strašan osećaj samo osećajte.Kada shvati da vam više nije ,,interesantan” i ,,centar sveta” neće više biti tu prisutan, jer sve traži pažnju.

Rađanje i umiranje su lice i naličje iste stvari i često je strah od smrti, strah od života. Homeopatija jako dobro, delujući na čoveka bez i jedne štetne supstance, vraća čoveka u njegovo prirodno stanje, stanje harmonije, jer homeopatsko sredstvo je slika važeg stanja i nije ista kod svih strahova. Sve vaše “čudno” se može polako smiriti homeopatijom.

 

 

Autor: Ivana Malenko

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *