Svakodnevno uputimo različite pohvale deci. One su sastavni deo komunikacije između roditelja i deteta i mogu bitno uticati na tok dečijeg razvoja kao i na razvoj određenog mentalnog stava.

Da li ste nekada razmišljali o tome kako i na koji način hvalite vaše dete? Kada i u kojim situacijama uputite pohvalu? Da li pohvalite dete zato što je pametno i lepo ili zato što je uložilo trud i vreme da nešto uradi? A možda uopše niste razmišljali o tome, već jednostavno hvalite dete u svim situacijama kada uradi  nešto što se vama dopada i dajete uopštene pohvale, kao na primer ,,Ti si tako dobar dečak”; ,,Ti si mamina pametnica”?

Kada dete nije hvaljeno dovoljno često može se osećati usamljeno i neshvaćeno jer odrasta sa uverenjem da nije dovoljno dobro da bi zaslužilo bilo kakvo priznanje ili pohvalu svojih roditelja. Osećanje niske vrednosti može odvesti ka destruktivnom ponašanju, bolestima zavisnosti, nasilju ili klasičnoj depresiji.

Ova deca su u detinjstvu stidljiva i plašljiva, a često takva ostaju i kao odrasle osobe. Da bi se dete razvilo u samopouzdanu i samosvesnu osobu neophodno je da dobija konstruktivnu pohvalu.

Zato, deca koja su bila hvaljena od svojih roditelja su samopouzdana i mnogo su spremnija da se takvim roditeljima povere kad imaju problem. Samopouzdano dete je veselo, radoznalo, lako sklapa poznanstva, uklapa se u društvo, ne boji se da pokaže svoju slabost, odrasta sa optimizmom i sigurnošću u sebe i svoju okolinu.

 

Međutim, može li se preterati sa pohvalama? Može li se pogrešiti kada je u pitanju hvaljenje deteta?

Nekada roditelji daju neusmerenu potvrdu, na primer u onim situacijama kada se podrazumeva da će dete nešto uraditi.

Evo primera:

Hvalite dete zato što deli igračke sa drugarima.

Hvalite dete zato što jede povrće ili supu i obećavate nakon toga čokoladu.

Hvalite dete za pročitanu knjigu ili sređenu sobu.

 

Ovakve pohvale detetu umanjuju zadovoljstvo uživanja u sopstvenim dostignućima. Šta mislite da li dete koje hvalite kako deli igračku sa drugom decom uči da se igračke dele od srca i sa zadovoljstvom ili stvara naviku da se deli zbog očekivane nagrade i posmatrača ( roditelja )?

Bilo bi dobro da umesto ovakvih pohvala hvalite posledice ponašanja i rezultate istog.

„Vidiš kako je tvoj drugar srećan zato što delite igračke“.

„Povrće je mnooogo ukusno, baš je lepo što si sve pojeo/la“

„Kako je lepo što si pročitao/la knjigu, hoćeš da mi ispričaš o čemu se radi“.

 

Saznajte: ,,Granice u vaspitanju”

 

Takođe, skloni smo da prečesto izgovaramo ,,Bravo”, “Kako si pametan/a”, ,,Ti si tatin najbolji fudbaler”, “On najbrže rešava slagalicu”, itd. Ovakve pohvale su neusmerene i neguju Trajni mentalni stav umesto Razvojnog mentalnog stava (Kerol Dvek).

Kada negujemo Trajni mentalni stav to znači da dete posmatramo kao statično biće koje ima određeni stepen inteligencije, lepote, umeća, talenta, itd. Tada dete počinje da veruje da je ,,najpametnije”, ,,najbrže”, ,,najlepše” i kada se nađe u izazovnim situacijama koje mogu dovesti u pitanje njegovu pamet ili brzinu, ono se povlači iz straha da ne poruši svoju sliku o sebi.

Umesto toga, efikasnije je da negujemo Razvojni mentalni stav koji nosi poruku “Ti si osoba koja se razvija”. To ćemo postići tako što ćemo hvaliti detetovtrud i proces kojim je nešto postiglo ili uradilo. Tako će dete razvijati stav da svoje veštine može usavršavati ukoliko se trudi, što će uticati i na razvoj samopouzdanja. Čak i u izazovnim situacijama dete neće osećati strah i nelagodu, već će se potruditi da savlada zadatak.

Dakle, umesto da hvalite talenat ili inteligenciju, pohvalite proces!

Evo primera:

Umesto ,,Bravo, dobio si 5 iz matematike, baš si pametan/a”, recite ,,Vidi se da si vredno vežbao/la, ponosna sam na tebe”; Umesto ,,Ti si naš najbolji fudbaler” recite ,,Ideš redovno na treninge, posvećen si fudbalu, sve si bolji i bolji”…

Dakle, od pohvale se raste, ali od pohvale koja je usmerena na razvojni proces, kada je mudro koristimo i kada pokazujemo detetu da verujemo u njegove kvalitete i sposobnosti da može napredovati svojim zalaganjem. Hvalite trud, uloženo vreme i čuvajte se zamke pohvaljivanja koja potkrepljuje detetovo uverenje da je prirodno pametno, inteligentno i da ne treba ulagati trud.

 

 

Autor: Kristina Radenković

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *