Kao i u svim ostalim sferama života, tako i u jogi postoji period adaptacije. Ponekad taj period traje i traje, i nikad se ne završava. Može se slobodno reći da joga predstavlja jedan večiti životni proces, koji konstantno evoluira.

Nemoguće je da tokom jednog časa/treninga joge (ljudi oko upotrebe ovih termina umeju itekako da započnu žučne rasprave, zaboravite na sam termin, bitno je da radite na sebi svakodnevno) , pogotovo grupnog, dostignete “savršenstvo”, koje uključuje simbiozu disanja, pogleda, mišićnih stezanja, i pokreta, kroz instrukcije koje dobijate od strane instruktora. Tvoje i moje telo nije isto, i to je slučaj i sa telima ostalih vežbača. Ako u studiju imate šest vežbača, vrlo je velika verovatnoća da će u tom slučaju biti šest različitih “downward facing dog” položaja. Šest različitih tela, šest različitih iskustava koje ,,nose” u sebi.

 

Tekst ,,10.000 sati, da ili ne?” možete naći OVDE.

 

Upravo zbog samog procesa adaptacije veliki sam zagovornik lične prakse u odnosu na rad u grupi. Kroz individualni rad se bez problema stavlja akcenat na one delove tela za koje se ustanovi da su problematični za samog vežbača, kako u fizičkom tako i u energetskom smislu.

Tokom individualne prakse kroz komunikaciju sa samim vežbačem može se ustanoviti da li je osoba otvorena i željna za primenu određenih tehnika koje ne podrazumevaju samo angažovanje fizičkog tela. Individualna praksa pruža vam mogućnost postupnijeg napredovanja, kao kada beba uči da hoda, korak po korak. U ovom slučaju tehnika po tehnika, instrukcija po instrukcija, varijacija po varijacija. Ponekad se može desiti da se čitav čas posveti samo pravilnom ulasku u sam položaj psa koji gleda na dole. Kada kažem pravilnom pod tim podrazumevam ulazak koji je prihvatljiv za samog vežbača. U individualnoj praksi nema šablona, sve je promenljivo.

 

Tekst ,,Tehnika koja otklanja umor” možete naći OVDE.

 

S druge strane, rad u grupi možda nosi sa sobom takozvanu dobru energiju zajedništva, međutim dok vežbate u okviru grupe hteli vi to da priznate ili ne vaš ego je uvek prisutan. Poredite se krajičkom oka sa drugim vežbačima, pokušavate da eventualno uradite iste položaje koje i oni rade iako vaše telo nije još spremno za iste, iako vas učitelj konstantno upozorava da svaki položaj treba da izvodite u granicama prijatnosti sopstvenog tela.

Na taj način dolazi do povreda, na taj način vi gubite. Takođe je vrlo teško zadržati pravilan fokus na disanje, pogled, mišićna stezanja i samu kretnju tokom čitavog časa kada je reč o radu u grupi, pogotovo kada je reč o ljudima koji se nalaze na početku svoje joga prakse. Ako već praktikujete jogu u okviru grupa, molim vas da ostavite vaš ego ispred studija.

 

Tekst ,, Jogom razbijaš sistem” možete naći OVDE.

 

Tokom praktikovanja joge postoje određene smernice na koje instruktor ukazuje iz prostog razloga da bi tela vežbača zaštitio od eventualnih povreda. Međutim, upravo vam joga daje mogućnost da konstantno eksperimentišete sa svojim telom, da osetite šta vam odgovara, a šta ne u određenom položaju. Ne treba striktno pratiti postojeće šablone, ako to činite, ponašate se slično kao tetris igrica. “Uklopićete” se vrlo brzo i nestati, u fizičkom i u energetskom smislu.

Joga postoji toliko dugo, iz jednog prostog razloga, joga se menja zbog nas, ne menjamo se mi zbog joge. Slobodno istražujte svoje telo u svakom pogledu tokom praktikovanja joge.

Namaste.

 

 

Autor: Uroš Martinović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *