Prvi deo teksta možete naći na sledećem linku.

 

Hajde sada da se detaljnije pozabavimo svakim od glavnih faktora izazivača hroničnih upala u organizmu.

 

Pro-upalna ishrana

Loša ishrana doprinosi nastanku upalnih procesa preko mnogobrojnih proupalnih sastojaka, koje sadrži i nedostatka antioksidanata. Određena hrana izaziva upalu u organizmu tako što trigeruje naš imuni sistem.  On reaguje prevelikom proizvodnjom pro-upalnih citokina, u isto vreme smanjujući proizvodnju anti-upalnih citokina. Citokini su proteini koje proizvodi imuni sistem i koriste se kao hemijski prenosioci poruka. Oni regulišu imuni sistem tako što olakšavaju međućelijsku komunikaciju i njihovu migraciju prema mestima infekcija, trauma ili upala.

Standardna zapadna ishrana je ekstremno pro-upalna.  Ona se, većinski, sastoji od rafinisanog šećera i skroba, procesuirane hrane i toksičnih masti (trans-masti). Ovakva dijeta direktno je povezana sa povećanjem rizika od nastanka bolesti kardio-vaskularnog sistema, kancera, dijabetesa i mogih drugih zdravstvenih poremećaja. Ova ishrana sadrži velike količine glikotoksina koji, višestruko, povećavaju oksidativni stres u organizmu. Takođe, ona nema dovoljno antioksidanata, vlakana, vitamina, minerala i enzima koji predstavljaju temelj jakog i zdravog organizma.  Takvo okruženje idealno je za nastanak upala i hroničnih bolesti.

 

 

Hrana koju bismo mogli opisati kao pro-upalnu uključuje sledeće namirnice:

  • Šećer
  • Žitarice, proizvodi od žitarica (gluten)
  • Mesne prerađevine
  •  Mlečne proizvode
  • Trans masti i hidrogenizovana ulja
  • Mono sodijum glutamat (MSG) i sve ostale aditive i konzervanse
  • Viskoko procesuirana biljna i ulja semenki ( suncokretovo, kikiriki, sojino, koštica grožđa…)
  • Margarin
  • Veštački zaslađivači
  • GMO proizvodi

Izbacite ove proizvode iz vaše ishrane i vrlo brzo ćete osetiti, ogromnu, razliku po pitanju vitalnosti, nivoa energije, raspoloženja i zdravlja generalno.

 

Disbalans šećera u krvi

Konzumiranje namirnica koje su bogate šećerom (slatkiši, ugljeni hidrati, pa čak i neko voće) izazivaju brzo povećanje nivo šećera u krvi, što stimuliše pankreas da luči veće količine insulina, kako bi se ovaj šećer prebacio iz krvotoka u ćelije. Ovakav, nagli, skok insulina dovodi do brzog pada šećera i povećanja nivoa kortizola (hormon stresa). Ovaj brzo ponavljajući model utiče na povećanje proizvodnje pro-upalnih citokina koji ometaju signalizaciju insulina i time izazivanju nastanak insulinske rezistencije i stalno povećanje nivoa šećera u krvi.

Insulinska rezistencija predstavlja smanjenju mogućnost ćelija da reaguju na signale insulina. Ćelije odbacuju insulin i prestaju da metabolizuju šećer na pravilan način. Zbog toga organizam proizvodi veće količine insulina koji izaziva pojavu upala. A onda, pošto je šećer stalno uvećan, stvaraju se glikotoksini koji direktno oštećuju tkiva i dodaju gas na već postojeće upalne procese. A na kraju se pitamo zašto toliki broj ljudi pati od povišenog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2. Kako bi ste izbegli probleme sa šećerom u krvi, jedite zdravu i izbalansiranu hranu, optimizujte san, povećajte količine vitamina D, proverite stanje štitne žlezde i maksimalno smanjite stres.

 

Sindrom propusnih ili poroznih creva

Sloj epitelnih ćelija koji oblaže ljudski gastro-intestinalni trakt (creva), ili intestinalna barijera, reguliše koji molekuli će, uopšte, stići do krvotoka. Ova barijera sastavljena je od samo jednog sloja ćelija koj su snažno povezane i omogućavaju prolaz samo određenim stvarima.

 

 

Sindrom propusnih ili poroznih creva je stanju u kojem je ovaj sloj ćelija oštećen i gubi svoju sposobnos regulisanja, šta može a šta ne može proći kroz njega. Ova oštećenja, najčešće, nastaju zbog kozumacije GMO hrane, pesticida, hlora iz vode, antibiotika i procesuirane hrane. Kao rezultat, veza između ćelija postaje slabija i veća, što omogućava da veliki, nesvareni, molekuli hrane dospeju u krvotok. Kada naš imuni sistem uoči ove molekule, zamenjuje ih za molekule stranih napadača i pokreće napad protiv njih. Ovo dovodi do nastanka upala, alergija na hranu, atoimunih bolesti i smanjene apsorpcije nutrijenata. Ljudi koji pate od ovog sindroma često se žale na preterane gasove, nadutost, slabo varenje, proliv ili zatvor. Najbolje strategije za borbu protiv sindroma propusnih creva su vremenski ograničeno hranjenje, tečna hrana, GAPS dijeta i targetovana suplementacija (L Glutamin).

 

Hronični stres

Hronični stres izaziva upale u organizmu, tako što modifikuje ključne inflamatorne puteve. Ovi putevi uključuju oksidativni stres, aktivnost simpatetičke grane nervnog sistema, nuklearni faktor kappa B i pro-upalne citokine. Stres, takođe, utiče na modele ponašanja koji doprinose stvaranju upala. U ove modele spadaju loše navike u ishrani, preterana konzumacija alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, i nedostatak kvalitetnog sna. Pro-upalni citokini, koji nastaju kao posledica hroničnog stresa, oštećuju neurološko tkivo i izazivaju duboke mentalne posledice. Depresija i slične bolesti direktno su povezane sa ovim citokinima.

Upala izazvana hroničnim emocionalnim i mentalnim stresom, takođe, utiče na naš digestivni sistem. Stres aktivira simpatetičku granu nervnog sistema, koji je zadužen za odgovor organizma u trenucima kada se borimo ili bežimo, što zaustavlja proces varenja. Zbog toga se hronični stres direktno povezuje sa problemima digestvnog traktna, kao što je sindrom inritabilnih creva. Izbalansirana, zdrava, ishrana i tehnike opuštanja, poput meditacije, joge, šetnje, toplih-slanih kupki predstavljaju najbolje strategije za borbu protiv hroničnog stresa.

 

Loš san

Brojne studije pokazuju da nedostatak sna izaziva povećanje upalnih medijatora.  Nedostatak sna prouzrokuje, sistematsku upalu, niskog intenziteta, izazvanu lučenjem citokina i proteina akutne-faze. Loš san izaziva disbalans šećera u krvi i povećano lučenje kortizola, koji su direktno povezani sa stanjima, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i preterana gojaznost.

Vremenski usklađen, kvalitetan, san smanjuje upalne procese i izbacuje toksine iz organizma. Jedan od ovih toksina je i beta – amyloid, koji se akumlira u mozgu pacijenata koji boluju od Alzhajmerove bolesti. San, takođe, omogućava poboljšanje funkcije neurotransmitera i obnovu mijelinskog omotača koji štiti i izoluje nerve.

U strategije koje će na najbolji način unaprediti kvalitet sna spadaju izlaganje sunčevim zracima u toku dana, izbegavanje plave svetlosti telefona i televizora nekoliko sati pre spavanja, zamračivanje spavaće sobe, odlazak na spavanje dva do tri sata pre ponoći. Suplementacija magnezijumom, takođe, će unaprediti opuštanje i bolji kvalitet sna.

 

Toksini iz okruženja

Trenutno živimo u veoma toksičnom svetu. Toksini okruženja (xenobiotici) nalaze se u hrani koju jedemo, vazduhu koji dišemo, vodi koju pijemo i proizvodima koje koristimo. Proizvodi za ličnu negu, kućna hemija, medikamenti, teški metali, čestice dima i buđ u prostorijama spadaju u ovu vrstu toksina.

Dugotrajno izlaganje ovim toksinima proizvodi upalne medijatore u celom organizmu.  Na žalost, ove toksine je skoro nemoguće u potpunosti izbeći. Od 85.000 industrijskih hemikalija koje se danas redovno koriste, u proizvodnji gore pomenutih proizvoda, mali broj podleže pravilima redovnog testiranja bezbednosti.

Naš organizam posedjue prirodan sistem detoksifikacije, koji u normalnim uslovima sasvim dobro funkcioniše. Danas je ovaj sistem preopterećen zbog količine toksina sa kojima dolazimo u kontakt, svakodnevno. Zbog toga je važno, redovno, primenjivati neke od strategija detoksa. Neke od najefikasnijih su: anti-upalna dijeta, super hidratacija organizma, redovna fizička aktivnost, vremenski ograničeno hranjenje, višednevni post na vodi, sokovi i smutiji od zelenog lisnatog povrća, sauna, korišćenje esencijalnih ulja, kafenih klistira i uljnih ispiranja.

 

Hronične infekcije

Različiti bakterije, virusi, paraziti i gljivice, glavni su izazivači hroničnih infekcija. Ovi patogeni izbegavaju naš imuni sistem tako što menjaju njegov imuno odgovor. Ovo dovodi do nastanka upala, koje će trajati sve dok se ne pozabavimo uzrokom infekcije. Najčešće hronične infekcije izazvane su virusima hepatitisa, herpesa i Epstein barr. Najbolji primer hroničnih infekcija su infekcije urinarnog trakta, dok je kandida najčešća hronična infekcija izazvana od strane gljivica.

 

 

Najbolji testovi za otkrivanje hroničnih upala

 

 

Postoji 5 testova koji se smatraju zlatnim standardom kada je u pitanju otkrivanje hroničnih upala, a to su:

  • Nivo insulina u krvi nakon 24 sata gladovanja
  • Hemoglobin A1c
  • C reaktivni protein (CRP)
  • Feritin u serumu
  • Širina distribucije crenih krvnih zrnaca.

Kada odete na redovni sistematski pregled, obavezno tražite da vam urade neki od ovih testova, kako biste na vreme reagovali i možda ispravili neke stvari u životu, koje doprinose razvoju upalnih procesa u vašem organizmu.

Uvek delujte unapred, preventivno. Vaš cilj ne treba da bude „ doživeti stotu“. Mnogo je bolje da se fokusirate na trenutni kvalitet vašeg života. Ukoliko se osećate dobro u svakom trenutku, puni ste energije, zadovoljni sobom i generalno srećni, lako će te izbeći izazove u vidu kratkotrajnih užitaka, bez obzira da li su oni vezani za hranu ili nešto drugo.

 

 

 

Autor: Miloš Stojaković

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *