Ne postoji osoba koja živi u uslovima savremenog sveta, a da nije pod svakodnevnim stresom. O stresu se mnogo toga govori, svako zna ponešto o njemu, ali čini se da mu ne pridajemo dovoljno značaja i da mnoge uticaje koje trpimo, pripisujemo nečemu drugom. Izgleda da smo se na priču o stresu navikli i da zbog toga, njegov pravi uticaj počinjemo da zanemarujemo. Tako upadamo u zamku iz koje se teško možemo izvući bez pomoći sa strane.

Prvi je definiciju stresa dao Hans Seli 1936. godine još kao student medicine u Pragu. On je stres definisao kao adaptivni telesni sindrom, odnosno opštu mobilizaciju odbrambenih snaga organizma.

Dakle, stres je naša prirodna reakcija na razne zahteve upućene našem umu ili telu. Stres je odgovor našeg organizma u trenucima kada je potrebno izvršiti određeno prilagođavanje na faktore koji dolaze iz spoljašnje sredine.

Ovo znači da je stres za naše telo potpuno prirodan mehanizam, koji nam pomaže da preživimo u određenim situacijama. Međutim, zbog raznih faktora koji u današnje vreme provociraju stres, naš um ne razlikuje pravu opasnost od događaja koji je samo simuliraju. Zbog toga smo izloženi svakodnevnom, hroničnom stresu, a da toga najčešće nismo ni svesni.

 

 

Uzročnici stresa

Kod pračoveka, stres je najčešće bio uzrokovan napadom divlje životinje, koji ga je terao da se brani, ili pak lovom divljači. Sve ovo je dovodilo do sveopšte mobilizacije unutrašnjih snaga organizma. U svakodnevnom životu savremenog čoveka, najčešći uzroci stresa nisu stvarne, fizičke pretnje. Uopšteno uzevši, mi smo pod stresom od trenutka kada nas ujutru probudi alarm, dok žurimo da se spremimo na posao, jedemo hranu koja nam ne prija, pa onda radimo posao koj ne volimo ili u okruženju i na način koji nam ne odgovaraju. Dalje, tu su odnosi sa porodicom i prijateljima, gledanje neadekvatnog TV programa, previše vremena na društvenim mrežama i sl.

Povod za stres nije uvek negativan. Tako na primer, venčanje može isprovocirati isti nivo stresa, kao i razvod. Sve je samo naš stav, da li je nešto negativno ili pozitivno a za reakciju tela taj predznak nema nikakve veze. Bitno je istaći da je naš um na neki način stvorio lažne uzroke stresa, odnosno da ne raspoznaje da li nas nešto realno ugrožava ili je to samo imaginacija. U današnje vreme, mada neopravdano, ulogu nekadašnje divlje životinje od koje je potrebno pobeći, sada preuzima pretpostavljeni na poslu, a nekadašnju lovinu je zamenio odlazak na posao, odnosno jurnjava za karijerom ili novcem. Činjenica da mi sebe najčešće stavljamo u neku drugu ulogu u odnosu na ono što po prirodi jesmo, verovatno je najveći uzročnik stresa. Ovo je pogotovo bitno istaći, zato što na ovaj faktor uglavnom ne obraćamo pažnju, kada analiziramo uzroke stresa.

 

Kako pomoću Reikija utičemo na redukciju stresa?

Zamislite sebe u nekoj stresnoj situaciji u kojoj ste prinuđeni da donesete kvalitetno rešenje ili odluku. To može biti ispit na fakultetu ili neki zadatak na poslu koji ste dužni da rešite na zadovoljavajući način. Šta vi radite tada? Prisiljavate sebe na silu da razmišljate, da budete kreativni. A to je zbog mehanizma delovanja stresa, kojim smo fokusirani isključivo na fizičko preživljavanje, naprosto nemoguće.

Zamislite sada, da imate mogućnost da se u kratkom vremenu oslobodite dejstva stresa i počnete kreativno da razmišljate. Ili da se prethodno relaksirate i akumulirate energiju koja će vam pomoći da unapred, stres prevaziđete mnogo brže ili da čak i ne reagujete na faktore koji ga izazivaju. Sve ovo vam može priuštiti Reiki.

. Reiki u svetu važi za metodu broj jedan za redukciju stresa. Kao potpuno bezbedna za primenu, priznata je od Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ova metoda je između ostalog, poznata i po tome što je nakon kratke obuke, u cilju samopomoći ili pomoći drugima, može primenjivati svako.

 

 

Kada dovodimo u vezu stres i Reiki, kao metodu za oslobađanje od stresa, stvari možemo posmatrati sa dva aspekta. Kao prvo, da li ćemo podleći stresu najčešće zavisi od toga kako reagujemo na neki spoljašnji faktor, bez obzira da li je reakcija svesna ili podsvesna. Sa druge strane, da bi smo mobilisali odbrambene snage organizma i kasnije se vratili u stanje ravnoteže, potrebna je izvesna količina energije. Svako od nas poseduje određenu zalihu energije predviđenu da se crpi u toku stresne situacije i ta energija se u zavisnosti od intenziteta i trajanja stresa može pre ili kasnije potrošiti.

Dakle, Reiki nam u savladavanju stresa može pomoći na dva načina. Kao prvo, promenom misaonih obrazaca uz pomoć Pet Reiki principa (o kojima ću opširnije pisati drugom prilikom), promenićemo reakciju na faktore koji provociraju stres. Ovi principi su duhovni ideali kojima težimo i koji nas pripremaju za situacije u kojima bi smo mogli reagovati neljubazno, nezahvalno, brigom, ljutnjom ili na neki sličan način. Pod dejstvom Reiki principa, svesni situacije u kojoj se nalazimo, mi možemo izabrati kakva će biti naša reakcija.

Drugi način, na koji sebi možemo pomoći pri redukciji stresa, je Reiki tretman. Ovim putem u telo unosimo energiju, kojom ćemo dopuniti nedostatak, nastao usled stresa. Najverovatnije ne postoji drugi način samotretiranja koji je tako jednostavan i efikasan kao Reiki autotretman. Jednostavnim polaganjem ruku na telo Reiki će ići tamo gde je to potrebno.

Dakle, Reiki je uvek dostupan kad ste pod stresom, kada se osećate umornim i iscrpljenim. Isceliteljska moć Reikija je nesaglediva. On će vas preporoditi i osloboditi svega što vas vezuje za stare navike i način života. Pomoću njega možete očistiti svoje telo, um i dušu i početi da živite sa novom energijom. Moglo bi se reći da živite novi život. Vrlo često se kaže – život pre i nakon Reikija.

 

 

Autor: Denis Tomović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *