Moj početak možemo reći da je započeo u januaru 2013. godine, kada smo se muž i ja preselili u Švedsku zbog mog posla. Ja sam već živela u toj zemlji kao devojčica, i znala sam za njihove prehrambene navike. Bila sam više nego uzbuđena što ću opet jesti rolnice sa cimetom, njihovu princes tortu, zatim ćufte sa prelivom od džema od brusnica, zasoljeni margarin na slatkom hlebu i što ćemo kupovati kilograme i kilograme kačkavalja(sira trapista). Tako je i bilo, došli smo i dočekao nas je frižider napunjen upravo sa tim stvarima. Mojoj radosti nikad kraja, dok se moj muž zgražavao. Nije mogao da pojmi, kako mogu da jedem ćufte sa džemom… Baš sam bila svejed. Nisam imala ni na trenutak misli da toj hrani nešto fali, a pogotovo da to uopšte nije hrana za nas ljude. Kako je vreme odmicalo, sve više smo počeli da primećujemo kako su police sa voćem i povrćem veštačke, neprirodne. Svaki put bi komentarisali kako je moguće da u tri paprike ima jedan kilogram. Ne znam da li ste ikada videli takve paprike, iste su kao one plastične što se prodaju da se deca igraju ili nekada za dekoraciju. A kada ih čovek stavi da se prže (jer tada sam retko kada jela sirove paprike, ipak su „bolje“ prepržene pa čak i zapečene) one puste nekakvu vodu i ne ostane ni dvesta grama paprika. Isto se dešavalo i sa piletinom, koju smo naravno jeli, jer životinje su na ovoj planeti da nahrane nas ljude*, kada bi je stavili u tiganj redovno smo morali da odlivamo bar litar vode iz tog tiganja.

Tada smo počeli da razmišljamo o hrani koju jedemo. Upoznali smo prijatelje, zahvaljujući kojima ja sada pišem ovu knjigu. Upoznali smo čoveka koji je tada za mene uradio ono što ja radim sa svojom stranicom na facebooku, sa svojim blogom i sada sa ovom knjigom. Sejem seme u vašu podsvest. Pokušavam da vas probudim. On je nama redovno kada god bi se družili, a to je bilo svakodnevno, puštao edukativne filmove, o hrani, o životinjama, o bolestima, o pušenju (moj muž je tada bio pušač), o značaju porodice, o životu na selu, o farmaceutskoj mafiji, o zaverama, o masonima… Svakodnevno smo imali seanse buđenja, koje nisu tada odmah urodile plodom. On je posejao seme u moju podsvest, a tom semenu je trebalo dosta vremena da proklija nakon toga. Nedugo nakon tih seansi ja sam zatrudnela, pre toga je muž prestao da puši kako bi začeli dete koliko toliko bez tih toksina. Celu moju trudnoću, ja sam povraćala. Znate kako kažu žene povraćaju prva tri meseca, e pa ja sam otišla na porođaj povraćajući. Mislim da sada znam zašto, iako ne mogu to da tvrdim 100% jer još nisam trudna sa drugim detetom, ali mislim da je moje stanje i moje povraćanje bilo uzrokovano hranom koju sam jela. Moja ishrana je nastavila da bude ista kao pre, u svakom obroku kačkavalj, da li na hlebu, ili na testenini, ili na krompiru, on je morao da bude tu. Čokolade, bombice, torte, slatkiši su bile moja svakodnevnica, litre i litre kravljeg mleka, jer bože moj ono je neophodno kao izvor kalcijuma.

 

voće

 

Jedino od čega nisam povraćala su bile mandarine, narandže, banane, kivi i mislim da nijedno drugo voće nisam ni jela, jer šta će mi voće?! Moje prehrambene navike su bile užasne, a one su posledica mog odrastanja u Švedskoj, pa studija u Americi, pa zaposlenja na cruiserima. Kada sam ušla u deveti mesec trudnoće završila sam na infuziji zbog obilnog povraćanja. Svi su govorili mora da beba ima dugu kosu i još neke bapske priče, a ja sam samo čekala da se porodim jer sam bila iscrpljena. Došao je porod (o kojem ću pisati u nekoj drugoj knjizi), prošao je, došle smo kući i ja sam odletela na frižider i izvadila tepsiju baklave koju mi je svekrva napravila da se najedem kad nisam mogla u trudnoći. Da, pojela sam celu tepsiju baklave. Sama, niko je drugi nije ni probao. U danima koji su dolazili mi je mama bila tu pa mi je ona pripremala, ali to je opet bila hrana da Bog sačuva. Kompoti sa šećerom jer mi treba tečnost zbog mleka, omleti, džigerica pileća za gvožđe, čorbe sa mesom, teletina i ostalo. A o slatkišima da ne pričam, redovno sam pravila tzv „crnca bez jaja“, najjeftiniji, najbrži, najotrovniji kolač koji možete zamisliti. Nađite recept na internetu biće vam jasno kada vidite sastojke. I to sam isto jela u ogromnim količinama. Zašto vam pišem o svemu ovome ovako detaljno? Zato što želim da znate kako sam nezdravo ja živela pre nego što sam prešla na sirovu hranu, želim da osetite zgražavanje kako sam se hranila, i da se možda i poistovetite samnom. Želim da vam ukažem na to da ako sam ja mogla, koja sam bila teški zavisnik kuvane hrane i slatkog, može svako.

 

povrće

 

Moja Farah je rasla i dolazio je dan kada sam trebala da počnem da joj dajem čvrstu hranu uz moje mleko. Zaboravila sam da naglasim činjenicu da uz svu ovu lošu ishranu mi smo počeli da gledamo da kupujemo bar organsko voće i povrće. Seme koje je Radoje u Švedskoj posejao je polako počelo da klija, počele su svakodnevno da memore misli poput GMO(genetski modifikovani organizmi) povrća, voća, pa kako to da dam svom detetu, počela sam sve više vremena da provodim istražujući hranu. Pronalazila sam razne članke i istraživanja koja su ukazivala na to da su skoro sve dečije bolesti, alergije, prehlade usko povezane sa ishranom. Ja sam bila u boljoj poziciji od mama koje nije dojile svoju decu, jer ja Farah isključivo dojena beba, maltene do godinu dana, jer sve dok sam pokušavala da joj dam kuvane obroke, i dok još nisam skroz odlučila i spoznala da je samo PRESNO VOĆE I POVRĆE prava hrana za nas, njoj sam spremala kašice od krompira, riže, kuvanog povrća, raznorazne grizeve, rižine pahuljice, i šta već sve nude na tržištu za ishranu beba. Šta više da vam kažem, nego da sam u neznanju svom detetu dala pečenu jabuku(preporuke grupe zdrava ishrana za vašu bebu), jer njen organizam ne može da svari sirovu jabuku. No da se vratim na stvar, pre nego što ću početi sa čvrstom hranom za Farah, ja sam znala i odlučila da neću više ništa jesti što ne želim da moje dete jede. To je podrazumevalo sve što u sebi sadrži bilo koji emulgator**, sve što sadrži šećer, so, sve što nije organskog porekla od gotovih proizvoda poput testenine, paradajz sosa, riže, voća, povrća. Postala sam opsednuta organskim proizvodima.

 

Odlomak iz knjige ,,Kako zdravo smršati”

 

Autor : Jasmina Bogućanin-Sarvan

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *