Kada je došla u moje telo, znala sam da ću biti samo njena. Da ću se posvetiti samo njoj, iako nisam bila načisto na koji način će se to odvijati. Znala sam da je moja uloga mame, da njoj budem na raspolaganju 24h dnevno. Sve dok ona ne kaže mama idi svojim putem ili idem ja svojim putem.

Patetično, možda, jer danas u svetu u kom živimo, te stvari se smatraju nebuloznim. Majka koja ostane kod kuće da bude SAMO mama, nije baš normalna. Jer treba ići za karijerom, treba se edukovati, posvetiti sebi, itd. Respect, svakome ko oseća da je to njegov put. Moj nije.

 

“SAMO MAMA”

Pre 5 godina, imala sam veliki problem, sa svima koji ne razmišljaju kao ja. Teško mi je bilo da prihvatim da nije svaka majka toliko luda kao ja, da ovako razmišlja. Osuđivala sam, sve koje ne doje, sve koje rade, ostavljaju decu ženama koje ne poznaju, itd. Sada kada gledam na takvu sebe, Bože kako sam malo znala, a mislila sam da sam prosvetljena, haha. To je samo stvar izbora, stvar karme, stvar naše percepcije. Ja imam jednu, one imaju drugu. Ali sve smo najbolje mame svojoj deci.

E sad, puno se zna o tome kako je biti zaposlena mama, u koji vrtić upisati dete, u koju školu, gde kako otići u koju igraonicu. Hvala Bogu za to, međutim ono što fali, su informacije za mame koje su izabrale poput mene da budu SAMO MAME.

Mi koje slavimo rođendane kod kuće, koje i dalje spremamo svu hranu same, poput naših mama, baka itd. Mi koje biramo da ne radimo, da možda imamo manje materijalnog, ali to nadomešćujemo sa onim što je nama bitnije. Vreme koje provodimo sa našom decom i porodicom. Hvala Bogu na tome.

U svetu se sada “stay at home mum”-mama koja ostaje kući više ne smatra ludom, čak ima i toliko pokreta upravo tih mama(i tata), koje se okupljaju na plažama Havaja, Tajlanda, Balija, Andaluzije i zajedno provode dane sa svojom decom. Školuju ih putujući svetom(worldschooling), ili naprave učionice kod kuće (homeschooling), ili jednostavno puste decu i prate njihove potrebe za učenjem, gde god da su kada god (unschooling). Postoji veliki broj blogova, posvećenih samo ovome, ali su na engleskom većinom, i ne pokrivaju naše predmete i načine na koji se deca školuju ovde.

Taj new age pokret, koji neki porede sa hipi pokretom iz 70-tih, je koliko naopak u nekim stvarima toliko i čaroban. Kao i sve u životu. Postoje lepe i ružne strane svega. Ono što mi ljudi treba da naučimo u ovom procesu spiritualnog rasta, jeste da vidimo i jedno i drugo, i da to prihvatamo. I dobro i loše. Bez da osuđujemo. To je ono na čemu ja aktivno radim.

 

“WORLDSCHOOLING”

Toliko je porodica, širom sveta koje su izabrale da naprave korak “van sistema” (nemoguće je napustiti sistem IKADA, pogotovo ako imate dete, ali to je lep način da se kaže da neko ne želi da mu sistem upravlja životom). Prodale su svu svoju imovinu(ako su je imali) i uputili se na put oko sveta. Savremeni nomadi vole da se zovu, školuju decu tako što ih upoznaju sa životom iz prve ruke, a ne kroz učionice sa nametnutim predmetima. To je “najekstremnija” grupa porodica koje biraju da ne budu vezane, već da žive potpuno slobodno. Uglavnom kupe kampera, ili konvertuju autobus i naprave kuću od njega i žive u tome, dok obilaze svet. Oni koji imaju više novca, iznajmljuju kuće i gde god da dođu žive kao lokalci.

 

 

“HOMESCHOOLING”

Zatim imamo roditelje koji rade na najvećoj berzi rada trenutno, na internetu. Da, budućnost celokupnog poslovanja, nalazi se na internetu, to je to zašto čovek ne može da priča da želi da napusti sistem i potpuno ode off grid, jer realnost je da samim tim što koristimo internet i zarađujemo na njemu, mi nismo van sistema već ga koristimo na drugačiji način od većine stanovništva.

 

 

Ti roditelji, kombinuju putovanje svetom, i život u mestu gde su navikli, samo što im deca ne idu u “redovne” škole, oni ne idu na “redovne” poslove, često ih možete videti po radnjama i bibliotekama kada nema nigde nikoga(od 9-5). I uglavnom su uvek nasmejani, nigde ne žure i zrelost njihove dece uvek oduševljava okolinu. Oni kod kuće imaju plan i program koji prate, i školuju svoje dete prema tom rasporedu. Naravno, sve je potpuno prilagođeno detetu i ništa nije striktno. Nema nametanja, niti sile. Sve je dogovor. Deca mnogo vole da uče tada, jer oni sami diriguju šta je to što im se uči u određenom trenutku.

 

“UNSCHOOLING”

 

 

Onda ima i porodica koja praktikuje unschooling tzv. neškolovanje. To znači da oni ne misle da uopšte treba bilo ko koga da školuje, već da će deca naučiti sve što treba da nauče kroz svakodnevne situacije u životu. Deca se interesuju za ono što ih zanima i uglavnom se razvijaju najviše na tom polju. Najbolje savladaju ono za šta su i stvoreni. Kao što svi znate svi imamo onu jednu(ili nekoliko) stvari koje su nam suđene da radimo i došli smo sa tim znanjem na zemlju. Samo se trebamo toga podsetiti.

 

 

 

Autor:  Jasmina Bogućanin-Sarvan

 

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *