Šta je to zahtevan položaj?

Nesumnjivo jedno od češtih pitanja kod početnika jeste koliko dugo vežbaš jogu.  To nije jednostavno pitanje i ne traži jednostavan odgovor, a posebno ako se vežba u grupi ili reč je o zahtevnim položajima.

  • Koliko dugo vežbaš jogu?
  • Pet godina. Zašto me to pitaš?
  • Vidi, ja mogu ovo, a ako stanem ovako, onda ne mogu da dohvatim…
  • Aha, ja sam to ovako…

Zašto je to bitno?

  • Slikaću se za Instagram i hoću da se vidi da mogu da dohvatim palac leve noge kažiprstom desne ruke. Još ako se nasmejem i obučem one nove helanke, biće fotka vrh.
  • Vrh čega?

Zadovoljstvo se javlja u svemu što postignemo, a mislili smo da ne možemo postići. Najčešće je iza takvih poduhvata rad i istrajnost da stignemo do određenog cilja. Međutim, upoređivati se sa drugim vežbačima u bilo kom smislu je besmisleno. Svako ima jedinstveno telo i prirodno je da su nam neki položaji jednostavniji, a neki teži za izvođenje. Za nekoga je zahtevno i da zauzme položaj šavasana, to je položaj mrtvog tela. Deluje prosto, samo legneš i opustiš se. Da, da, na prvi pogled. Neću da ulazim u detalje zašto je to tako, jer ima raznih detaljnih objašnjenja od fizičke građe vežbača, pa sve do psiholoških karakteristika osobe.

 

joga

 

Dok vežbamo u grupi, svako prati sebe i svoj tempo, svoje mogućnosti i ograničenja koje telo postavi. Posebna je blagodet kada instruktor postupno uvodi vežbače u položaje. Onda svako može da se zadrži u onoj fazi položaja koja mu prija. Vežbači mogu da modifikuju položaj, prema uputstvima instruktora, tako da imaju koristi iako nisu u mogućnosti da izvedu određeni položaj potpuno. Najvažnije je da položaj izvodimo pažljivo i bezbedno, po nas same , ali i po okolinu. Za neke položaje moguće je koristiti i pomagala, a najčešće su to kaiševi i blokovi. Kaiš, oni koji ne znaju, nije to nikakvo pomagalo kojim će te insturktor vezati. Neće, barem ja nisam čula da se tako nešto desilo.

Budimo svesni toga da postoje položaji koje nikada nećemo moći da zauzmemo. Pre nego što krenemo da osvajamo zahtevnije položaje, pitajmo se zašto nam je to toliko važno. Šta ću postići ako stavim nogu iza vrata? Šta ću onda? Da li ću tako da skakućem na onoj drugoj kroz grad? Ili da se šetam na rukama?  Da li mi je to zaista neophodno?

Svakako da nam pričinjava zadovoljstvo kada uočimo da napredujemo u vežbama. To nas dodatno motiviše da nastavimo sa radom. I ako neki zahtevniji položaj nekada dostignemo, uvek ima šta dalje da se radi i na šta da se obrati pažnja. Lepota jeste u tom neprekidnom radu i napredovanju, ali i nazadovanju. Zato vežbanje joge nikada nije dosadno, a nikada nije ni konačan čin.

 

 

Autor : Ivana Stanojević

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *