Naporno fizičko vežbanje kod sportista ostavlja veći ili manji trag na organizmu kao celini i na njegovim pojedinim organima i sistemima. Uticaji višegodišnjeg fizičkog vežbanja, uslovljeni su vrstom, trajanjem i obimom vežbanja, kao i fiziološkim i psihološkim odlikama vežbača. Sistematsko fizičko vežbanje menja fizičke i psihološke osobine čoveka, i to snagu, brzinu, izdržljivost, pokretljivost, okretnost, veštinu i sl. kojom se pokreti izvode. S obzirom da pokreti i promene položaja tela predstavljaju normalnu funkciju mišića i nervnog sistema, vrsta i način vežbanja omogućava odgovarajuću brzinu i snagu izvedenih pokreta, i odlučuje o njihovoj preciznosti i efikasnosti. Usaglašenost nervnog sistema i mišića izraženih kroz utreniranost za pojedini sport, jedan je od ciljeva bavljenja fizičkim aktivnostima u pojedinoj sportskoj grani, koje za posledicu ima uvećavanje radnih i funkcionalnih sposobnosti sportiste. Takođe, važno je usaglasiti obim i intenzitet vežbanja sa raspoloživim mogućnostima organizma sportiste.

Nakon savladavanja osnovnih elemenata tehnike u određenom sportu, prelazi se na sistematski trening u cilju razvoja sportske forme. Sportska forma je stanje optimalne pripremljenosti za veća dostignuća koja se stiču odgovarajućim treningom na svakom novom stepenu usavršavanja za pojedini sport. Opšte karakteristike visoke sportske forme su: brzo uvođenje organizma u specifični napor, pojačan mišični rad na visokom stepenu snage, pokretljivosti, brzine, izdržljivosti i okretnosti, ekonomično trošenje energije pri naporima i brzo smirivanje funkcija u organizmu posle izlaganja specifičnim naporima vezanim za rešavanje postavljenih zadataka. Navedene karakteristike sportske forme mogu se postići i poboljšati pomoću joge. Praktikovanjem joge pokušava se postići jedinstvo Uma, Duha i Tela, što dovodi telo, delove tela, sisteme organa, pa i čitav organizam u jedno savršeno stanje. Za razliku od joge, u većini sportskih disciplina najviše se obraća pažnja na elemenat fizičkog vežbanja, daleko manje na psihološku pripremu, a o posebnim programima za podizanje energetskih potencijala i usaglašavanje svih elemenata uma, duha i tela skoro da se i ne razmišlja.

 

joga

 

Dosta sportova zahteva eksplozivne pokrete, veću snagu koja omogućava brže reagovanje i proizvodnju snažnih pokreta uz manje napora. Agilnost je takođe važna za dobro kretanje po terenu i omogućava da je igrač uvek u pravilnom položaju. Dok su neki sportisti urođeno brzi, drugi brzinu mogu poboljšati pomoću treninga. Praktikovanjem joga položaja, angažuje se maksimalan broj mišićnih grupa koje pokreću unutrašnje i spoljašnje delove tela. U joga asani, dok se osoba zadržava u određenom položaju, dopušta da se organizam adaptira i maksimalno iskoristi sve prednosti koje taj položaj nudi. Takođe, kroz joga položaje smanjuju se hormoni stresa i uravnotežavaju endokrini i nervni sistem što znači da bi se ta energija (koja se inače naročito gubi u situacijama stresa i neravnoteže) mogla preusmeriti u povećanje fizičkih kapaciteta sportiste.

Kretanje kultiviše kardiovaskularne snage osobe, dok joga kultiviše sposobnost da kontroliše rad srca uglavnom kroz disanje. Praksa održavanja daha u teškim položajima još je izazovnija kada se primenjuje na sport. Tehnike disanja (pranayama) kod treninga pomažu da se ostvari veći dotok kiseonika, poveća kapaciteta pluća i energija usmeri tamo gde je najviše potrebna.

Duboka relaksacija (yoga nidra) ima za cilj da sportistu prožme većim dinamizmom, kao i većom sposobnošću da se usklade sa okolinom i proprate kolektivni životni tok. Rezultati koje pritom postižu u sportu mogu biti izvanredni. Ako su u stanju gde su im mišići napeti, ograničenog opsega delovanja, ako osećaju hroničan bol, telo zahteva više energije za sve aktivnosti. Uz pomoć duboke relaksacije, sažima se energija koja se kasnije koristi za ostvarenje viših ciljeva sportiste.

Joga može biti od koristi sportistima u svim elementima njihovog treninga, fizičkom, mentalnom, energetskom, a posebno je značajno što joga može dosta uticati na prevenciju povreda u sportu, a o tome u nekom narednom tekstu.

 

Autor: Željko Mojsilović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *