Često se priča o osećanjima. Kada imamo loš dan, konstantujemo kako smo iscrpljeni, nervozni, isfrustrirani… Kada se upoznamo sa nekim zanmljivim, ukazujemo da smo srećni, radosni, entuzijastični… Emocija je mnogo, a nekada je jezički teško i imenovati sva svoja stanja. Na psihoterapiji ljudi dolaze sa različtim spektrom, uglavnom neprijatnih emocija, koje ih muče i kojih bi da se reše. Kažu da bi voleli da ne osećaju, da je lakše onima koji su manje osećajni ili koji uopšte ne osećaju? Da li je to tako? Čemu nam služe emocije ? Da li možemo ceo život biti srećni? Šta ako smo nesrećni? O emocionalnom umoru, pročitajte ovde.

Sa evolutivnog stanovišta postoji šest osnovnih emocija: sreća, iznenađenje, strah, gnev, gađenje, tuga. Ove emocije su univerzalne za sve narode sveta i prate ih više manje slične facijalne ekspresije. Emocije nam služe pre svega da se adaptiramo. Stoga ih možemo podeliti na one koje nam pomažu i odmažu tome, a u okviru njih imamo prijatne i neprijatne. Primera radi, kada se desi gubitak, tuga pomaže adaptaciji, dok depresivnost ne. Preterani entuzijazam iako prijatan često može voditi u zaslepljenost i lenjost.

U skladu sa ovim ako bismo stalno doživljavali sreću, kao što danas vlada jedan priličan teror pozitivnosti (da se razumemo nemam ništa protiv, ali je nemoguće biti non stop  srećan), vrlo brzo bismo zapali u jednu apatiju i ne bismo mogli ništa da naučimo o sebi i drugima. Međutim,  mnogi od nas doživljavaju često i veoma neprijatne emocij, koje ih muče i čije doživljavanje bi da skrate.

 

 

Istraživanja pokazuju da razvijena emocionalna inteligencija pomaže ljudima da što bolje prođu kroz stresne životne periode. Šta ovo praktično znači? Ovo znači narodski rečeno da emocionalno inteligentni ljudi mogu da se brže izdignu iznad situacije i da posmatraju sebe i da se u skladu sa tim postave.

Ovo bi značilo da mogu da budu svesni svog unutrašnjeg sveta, svojih osećanja, razloga zašto su nastala i da u skladu sa osećanjima odluče kako da reaguju i da se postave prema sebi, životu i drugima. Na primer, ako osećamo tugu, da dopustimo da je osetimo, da shvatimo zašto i da ono što je najvažnije shvatimo prolaznost svojih emocija, da im se ne predajemo kao nečemu fatalnom i stalnom. Ovo zahteva pre svega upoznavanje sebe, ali i posmatranje sebe. Međutim, dugoročno, terapijski daje odlične rezultate.

 

Kako još možemo posmatrati naše periode neprijatnih emocija?

1. Motivacija

Neprijatne emocije, kao što je umerena doza anksioznosti, straha, mogu ukazivati na to da je pred nama izazov koji možemo da se usudimo ili ne usudimo da pređemo. Ove emocije ako se jave, a svima će se u nekom trenutku života javiti, možemo da prepoznajemo i da razmišljamo u terminima dobitka ukoliko ih posmatramo kao svoje saveznike.

Na primer, normalno je da imamo osećanje anksioznosti pred javni nastup negde, u firmi, na fakultetu, ali umesto da sebe obeshrabrujemo rečenicama kako ćemo uprskati i da zamišljamo šta sve možemo poći po zlu, da od telesnih simptoma pravimo paniku, možemo konstatovati šta se dešava u našem telu i kazati sebi da naše telo u izazovnim situacijama mora napraviti više goriva, da nam anksioznost povećava pažnju i da će učiniti da damo sve od sebe. Na ovaj način dajemo sebi ohrabrenje da nastupimo i fokusiramo se na sadržaj prezentacije, a ne bavimo se osećanjima.

 

 

 2. Kreativnost

Mnoge neprijatne emocije mogu da navedu čoveka da bude kreativan i pronađe rešenja koja će se kasnije ispostaviti kao veoma produktivna.  Zamislite da ste nervozni i zatvoreni u jednu prostoriju gde nema baš puno predmeta. Posle početnog perioda frustracije, na kraju biste pronašli način da tu budete i zabavite se.

Ako ste očajni jer nemate posao, razmišljajte šta znate da radite sve sem onoga što je vaša primarna delatnost? Razmišljajte kako možete da osvežite vašu vezu, umesto da se fokusirate na to kako je loš period sada i da patite za vremenima kada je bilo bolje? Da li mogu da uradim nešto ja i šta?

 

3. Usporavanje i tendencija ka opažanju detalja

Emocije kao što su tuga, potištenost, neraspoloženje generalno, mogu  uticati na to da osobu uvedu u sporiji ritam života i na to da više obraća pažnju na detalje. Ipak umesto toga da razmišljate kako ovo stanje neće nikada proći i kako ćete zauvek biti nesrećni, imenujte vaše emocije znajte da morate da ih osetite jer su one prirodni pratioci. Međutim, iskoristite te prirodne pratioce da na primer, obratite pažnju na neke davno zaboravljene detalje sadašnjeg trenutka ili na to kako da to što ste sada sporiji iskoriste i pratite detalje vaše dnevne rutine. Pomoći će vam da živite u sadašnjem trenutku i da prođete lakše kroz proces tuge.

Da bismo mogli sve ovo uspešno da primenimo, potrebno je da donesemo odluku da radimo na sebi i da poboljšavamo aspekte sebe. Pre svega, da pratimo svoja osećanja, najbolje dnevničkom metodom, da uvidimo određene veze i obrasce i da u toku svakog dana naš mozak treniramo kako da preoblikuje situacije koje su negativne i izvlači iz njih određene benefite, umesto da tone i predaje se preplavljivanju osećanja. Ovo zahteva vreme i trud, ali koji se definitivno isplati.

 

 

Autor: Anđelija Simić

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *