S obzirom na kompleksnost joge kao discipline, koristi koje proizilaze iz iste su višestruke. Upravo zbog njene složenosti skoro svaka osoba može da pronađe određenu korist baveći se jogom. Koristi koje proizilaze iz joga prakse mogu da utiču na fizički, emotivni ili duhovni aspekt našeg bića.

 

joga

 

Kada je reč o fizičkom aspektu, odnosno o izvođenju joga položaja (asane), uz pomoć njih, ulazeći, zadržavajući se i izlazeći iz istih joga praktikant utiče na poboljšanje svog fizičkog tela. Uz pomoć praktikovanja asana na pravilan način dolazi do povećanja elastičnosti mišića, tetiva, ligamenata. Mišići se oslobađaju napetosti, dolazi do poboljšanja cirkulacije u čitavom telu. Čitavo telo postaje gipkije.  Isto tako putem joga prakse dolazi do povećanja snage našeg fizičkog tela. Centralni i periferni nervni sistem se kroz joga praksu dovode u daleko potreban balans, takozvanu nervnu ravnotežu. Naučno je dokazano da zahvaljujći jogi ljudi mogu da  smanje nivo svakodnevnog stresa, mogu da utiču na smanjenje anksioznosti. Putem joge se poboljšava funkcionisanje organa, usporava se proces starenja. Treba imati u vidu da postoji veliki broj stilova joge, shodno tome osoba koja nije imala uopšte dodira sa jogom bi trebala jedno vreme da provede u istraživanju različitih stilova. Jedino će na taj način moći da oceni koji stil joge odgovara njenom senzibilitetu. Svakako dobra osnova jeste hata joga. Gledano sa fizičkog aspekta hata joga predstavlja srž joge. Iz nje su proizašli svi ostali stilovi. Dakle, svakako savetujem da osoba koja je na početku svoje joga prakse krene od osnova, od hata joge. Podrazumeva se da mora da pronađe odgovarajućeg učitelja. I za to ponekad treba vremena. Kada se govori o jogi iz ugla fizičke discipline tu treba još napomenuti značaj čišćenja organizma (šatkarma) i značaj jogičkog opuštanja.

 

emocije

 

Nit za koju se može reći da povezuje fizičko telo sa emotivnim jeste disanje, odnosno tehnike disanja (pranajama). Posmatrano sa fizičkog aspekta, disanje je vrlo važno u samoj joga praksi, tokom koje se teži da se uskladi pokret, pogled, mišićna stezanja (bande) sa disanjem. S druge strane primenom različitih tehnika disanja možemo da utičemo na pokretanje različitih emotivnih stanja unutar našeg bića. Za emotivni aspekt našeg bića pored tehnika disanja mogu se vezati i samodisciplinovano ponašanje i činjenje (jame i nijame). Jame i nijame u suštini predstavljaju spoljašnja i unutrašnja ograničenja. U okviru jama i nijama postoje pet praksi (jama: ahimsa – nenasilje, satja – poštenje, asteja – ne krasti, bramačarja – pametno korišćenje energije, aparigraha – ne biti pohlepan; nijama: sauča – čistoća, santoša – ispunjenje, tapas – strpljenje, svadjaja – kontemplacija, išvara pranidana – predanost idealu čiste svesti). Primenom određenih tehnika disanja i pravilnog sprovođenja praksi u okviru jama i nijama naše emotivno biće može da doživi potpuni preobražaj.

 

meditacija

 

Jame i nijame putem primene svojih određenih praksi vrlo suptilno povezuju emotivno sa duhovnim bićem. Jedan od bitnijih činilaca duhovnog rasta našeg bića jeste i meditacija. S obzirom na to da Ošo ukazuje na činjenicu da postoji preko 1oo različitih vrsta meditacija, ovde takođe praktikant mora da se podvrgne procesu istraživanja. Sve u cilju pronalaska meditacije koja mu odgovara. Jame, nijame, meditacije, sve to predstavlja samo početak kada se govori o duhovnom rastu iz ugla joge.

Na duhovni rast takođe utiču i knjige koje čitamo i ljudi koji se nalaze u našem bliskom okruženju. Svi ti činioci utiču u znatnoj meri na povećanje frekvencije kako našeg svesnog tako i našeg podsvesnog bića.

Ako želite da saznate još informacija vezanih za dobrobiti joge i koje vreme je dobro za joga praksu to možete saslušati na sledećem linku.

Namaste.

 

Autor : Uroš Martinović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *