Kada je meditiranje kao tehnika rada na sebi u pitanju, ljudi se obično dele na one koji su spontano počeli da praktikuju meditaciju i sada ne mogu da zamisle svoj život bez ove prakse, i na one koji tvrde da ne mogu da meditiraju, da to nije za njih i slično. Važno je razumeti da je meditacije prirodno stanje svakog ljudskog bića i da, ako neko ne može da meditira, to samo znači da se previše diskonektovao od svog bića, odnosno znači da ga um ili racio previše „vozi“.

 

Zašto meditirati?

Meditacija je vreme koje provodimo u tišini svojih misli. Stanje bez misli je svakako cilj kojem svi težimo, no to stanje ne podrazumeva meditacija. Misli koje nam se javljaju dok (pokušavamo da) meditiramo je važno da budu odvojene od nas samih. Ako nastojimo da posmatramo svoje misli kao da se one smenjuju na TV ekranu, bez emotivnog i racionalnog uplitanja u njih, one neće imati nikakvog značaja za naše funksionisanje. Dakle, emotivna i kognitivna distanca od misli koje postoje pa postoje, javljaju se sporadično, donose mir našem biću kojem svi težimo.

Sva nezadovoljstva, patnju, tugu, ljubomoru, bes, anksioznost i ostale neprijatne emocije nastaju na nivou misli. Kasnije te misli postaju reči, a zatim dela i onda imamo i opipljivu posledicu proizvoda naših misli. Zato je važno održavati unutrašnju čistotu. Jedino će nam čistota misli, reči i dela doneti dugotrajni mir koji će ojačati naše biće iznutra i spolja.

 

meditacija

 

Kako meditirati?

Nije lako utišati um ili se odvojiti od svojih misli. Potrebna je praksa, doslednost, kontinuitet. Potrebna je snaga volje, vera i jasna svrha. To je put unutrašnje promene kojim se stvari dešavaju.

Meditacija ne mora da podrazumeva uvek sedenje u određenom položaju, određena priča koju smo pustili i koja nas vodi ili specifičan način disanja. Meditacija je stoprocentna prisutnost u sadašnjem trenutku. Potpuna svesnost onoga što radite. Šta god to bilo. Posmatrajte malu decu. Oni su u meditaciji konstantno, kada se igraju, zabavljaju sami sa sobom. Šta god da radite: šetate, promatrate prirodu, radite neku rukotvorinu, plešete, slikate, bojite… ako to radite sa puno svešću, skoncentrisani samo sa pokret, ako samo promatrate, pritom ne razmišljajući ni sekund dalje on onoga što se upravo dešava, vi već uveliko meditirate ili kontemplirate. Ako, na primer, šetate lagano plažom i sakupljate školjke, ne razmišljajući šta ćete sa tim školjkama, kome ćete ih pokloniti, kome bi se mogle svideti, da li biste mogli od njih nešto napraviti… Ništa od toga. Ništa.

Neka vaša pažnja ne ide dalje od onoga što ste ugledali. Ova rupa u razmišljaju (stanje umirenih misli) može da potraje svega nekoliko minuta na početku, a kasnije može da se produži na sate. Isto je ako samo sedite i osluškujete zvuk prirode na nekom mirnom mestu ili zvuk talasa u blizini vode. Ne upuštajte se misaono u asocijacije i sećanja na ljude, mesta ili neki period života. To će se sigurno dešavati. Naš um uvek teži da drži kontrolu nad celim našim bićem. Razvijaće razne veze i asocijacije, vodiće vas u prošlost ili budućnost i automatski ćete početi nešto da osećate – prijatna ili neprijatna sećanja, zabrinutost, setu, možda euforiju. Znajte da ste u tom momentu izašli iz meditacije jer niste ostali vezani za sadašnji trenutak. Pre nego što to i shvatite, roj misli se već izrodio u vašem umu, potakao je neke osećaje ili emocije i pokrenuo ceo naš sistem koji je momentalno napustio tišinu i prazninu. Nikad ne zaboravimo da je mir smešten u praznom unutrašnjem prostoru. Samo puna koncentracija na zvuk koji čujemo, bez uplitanja i vezivanja za misli koje će se verovatno javiti u vezi sa spoljašnjim stimulansom. Zbog toga što je često teško u početku ne uplesti se u tok misli za koji ne primetimo kada počne da nas vodi, veoma će pomoći tehnika praćenja sopstvenog daha.

Kada nam je pažnja vezana za dah, kada pratimo pažnjom ulazak vazduha kroz nos vizualizujući kako se on spušta skroz do dna stomaka, pa onda istim putem izdah (takođe kroz nos), totalno smo prisutni u sadašnjem trenutku. Druga opcija, ako ste skloni vizualizacijama, ako vam one dobro idu, možete pratiti svoj dah na sledeći način: zamišljajte da udišete vazduh (životnu, pokretačku energiju) iz zemlje, iz samog zemljinog jezgra. Pratite dah koji ulazi u vaše telo kroz tačku dodira tela i zemlje i uz kičmu se penje sve do vrha glave, odakle izlazi i odlazi visoko u nebo. Ponavljajte istu stvar nekoliko minuta, ili samo nekoliko udaha i izdaha na taj način i ubrzo ćete uvideti koliko se širite i umirujete. Kičma je centralni stub našeg energetskog sistema. Ako pažnjom ostanemo u kičmi, neprekidno vezani za dah, ostaćemo centrirani u tom tako važnom energetskom stožeru, i ako to praktikujemo dovoljno dugo, postaćemo jaki i nesalomivi u energetskom i emotivnom smislu. S druge strane, postaćemo osetljiviji i suptilniji, pokazivaćemo više saosećanja i brige za svet oko nas. Naš mir će se pretočiti na okolinu i ljude koji nas okružuju.

 

misli

 

Disciplina i kontinuitet

Kao i svaku praksu, i ovo je potrebno praktikovati svakodnevno da bismo stekli naviku i da bi naše telo zapamtilo osećaj, kojem će ubrzo početi da teži spontano i kada se ne „naterate“ sami na ovakvu „aktivnost“. Kada vam ovo postane spontana radnja čime god da ste okupirani, ili jednostavno samo sednete u tišinu svoje sobe, zatvorite oči i počnete svesno da dišete, onda možete računati da su promene unutar vas počele da se dešavaju trajno, da je vaše biće ponovo okusilo prirodno stanje mira. Vaše biće se tog iskonskog mira samo podsetilo jer je to mir kakav vlada u majčinoj utrobi, na dnu okeana i u svemiru (potpuno iste vibracije spokoja, praznine i ispunjenosti, tišine, jednote). Tada je meditacija postala deo vaše svakodnevnice i vašeg načina funkcionisanja kroz dan, kroz situacije koje vam se dešavaju, kroz život. Potpuna prisutnost i prihvatanje trenutka kakav on jeste. Čim krene opiranje, a ono neminovno dolazi iz uma, u vidu kritike, straha, osude, brige… izašli ste iz balansa, niste više centrirani i stojite na vetrometini dnevnih događaja i životnih okolnosti.

 

Kako nam meditacija pomaže u svakodnevnom životu?

Kroz meditaciju negujete prihvatanje. Prihvatanje otvara vrata miru i spokoju u životu. Ne možemo očekivati niti težiti tome da izbegnemo neprijatne situacije, događaje, okolnosti i ljude u životu. Život nije tako zamišljen. Život čine iskustva koja ljudski um percipira kao dobra i loša, prijatna i neprijatna. Zapamtite da je na nivou duše, našeg bića, to sve samo iskustvo koje nam je dato radi više svrhe, a koja je uvek ekspanzija i rast. Ako se tome opiremo, osećaćemo otpore i sva one neprijatna osećanja. Ako pak samo svedočimo, osvešćujemo i prihvatamo (bez racionalnog i emotivnog uplitanja) događaje, situacije, okolnosti, ljude i emocije koje nam dolaze, mir nas neće napustiti. Bićemo snažne ličnosti čija će se snaga ogledati ne u tome šta sve mogu da podnesu, nego u tome kako sve što im se dešava mogu da iznesu.

Ne zaboravite da treba svoj život da proživimo dostojanstveno, proživljavajući sva iskustva koja su nam u ovom telu, u ovom životu data, bez opiranja i negodovanja jer ono uvek vodi u nezadovoljstvo i distrakciju. Prihvatanje znači živeti svaki dan i svaki momenat u danu ne vagajući ga, ne vrednujući ga i ne porediti ga sa tuđim pričama, životima, danima. Svako od nas živi svoju priču, sudbinu ili karmu i nema smisla osvrtati se na tuđu. Kada prihvatamo, kada svesnujemo trenutak, kada ne vezujemo senzaciju, misao ili emociju za trenutak, onda meditiramo. Onda smo u stanju mira. Onda smo u balansu duha i materije, tela i energije, neba i zemlje koji se spajaju duboko u našem srčanom centru. Onda će se naše srce otvoriti samo za ljubav (prvenstveno emitovanje ljubavi; primanje ljubavi će doći automatski kada emitujemo bezuslovnu ljubav), a onda ćemo svedočiti milosti koja će samo uticati u naš sistem, prelivajući se na svakodnevni život i ljude oko nas.

 

život

 

Održavanje unutrašnje čistote je jednako važno kao i održavanje spoljašnje higijene tela. Meditacijom kupamo naše unutrašnje biće, spiramo slojeve koncepata i uverenja koji su uzrokovali bolne emocije u nama. Ove koncepte i uverenja smo usvojili tokom odrastanja, uglavnom nesvesno, kroz način vaspitanja, društvo, kulturne i tradicionalne obrasce kojima smo bili izloženi. Budite duboko svesni da ništa od toga nije naše i da nam ništa od toga ne pripada. To su samo društvene norme i društveni postulati. To su samo ogromne energetske blokade, emotivne težine, a zapravo je priroda našeg bića lakoća i prozračnost. Mi smo mnogo više od toga što je društvo usvojilo kao moralno prihvatljivo ponašanje. Mi smo beskonačna sloboda i beskonačni potencijal. Meditacija je naše unutrašnje tuširanje, ne zaboravite to. Održavajte svoj unutrašnji prostor čistim. Jedino tako će život biti lagodan, a vi ćete imati snage da kroz isti koračate hrabro, obožavajući ga. Nećete život doživljavati kao patnju ili nepravdu, već kao čist blagoslov. Bez obzira na okolnosti i događaje. Jer ćete spoznati istinu oslobođenog življenja. Tu počinje sva lepota postojanja.

 

 

Autor : Dejana Vojnović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *