,,Znaci su tu, samo ih treba znati čitati’’

Sigurno ste se mnogo puta zapitali u životu zašto baš ja. Zašto se baš meni dešavaju ovakve stvari? Zašto sam ja na meti osoba koje me prevare, zašto baš mene nametljivi ljudi saleću i traže mi usluge i slično? Iznova i iznova nam se dešavaju stvari za koje vrlo često nemamo jasno objašnjenje. Dobijamo loše plaćene poslove, srećemo narcističke partnere…ponekad se događaji u našim životima jednostavno nižu. Svako od nas se može setiti nekog lošeg perioda ili možda sada proživljava loš period. Radeći sa ljudima i razmišljajući na ovu temu, sabrala bih neke uvide.

1.Neprepoznavanje sopstvenih potreba

Neki događaji u životu nam se upravo dešavaju da bismo se vratili sebi i počeli da prepoznajemo šta je ono što mi zaista želimo. Vrlo često ljudi idu kroz život po određenom šablonu koji ih u potpunosti udaljava od onoga što žele. Bave se time kako će da izgledaju u nekim društvenim prilikama, kako će uopšte društvo da ih vidi, trude se da ispune program obaveza tog dana. Iz tog razloga prisvajaju sve one društveno poželjne osobine ili načine ponašanja, na primer vežbaju, izlaze na mesta na koja izlazi većina i slično, iako im u suštini i autentičnosti njihovog bića to ne prija. Neki biraju i zanimanja koja su im nametnuta ili slede utabane staze.

Prisvajaju sve te osobine kreirajući svoju personu ili javnu ličnost, masku koju zapravo žive i van javnog života i prostora. Iz tog momenta kolotečine, obično ih pokrene neko depresivno osećanje, lična bolest ili bolest ili smrt nekoga iz okoline. Tada shvate da sve vreme žive po principu koji nije njihov i da o sebi vrlo malo znaju. Slabo znaju šta ih pokreće, šta ih relaksira i dožive najčešće krizu sopstvenog identiteta ili depresivno stanje, koje bude pokretač otkrivanja sebe.

 

 

2.Nepoštovanje ličnih granica i nedovoljna ljubav prema sebi

Kada ne poznajemo svoje lične potrebe, onda smo dopuštali da se mnogo vremena povinujemo potrebama drugih, što je u krajnjem produktu dovelo do toga da u svoj lični psihološki prostor i psihološko polje puštamo ljude koji su krajnje konzumentski nastrojeni i uzimaju sve ono što im se daje. Usled toga postajemo izloženiji toksičnijim odnosima, toksičnim ljudima ili uopšte stvarima koje nam se ne dopadaju, jer nisu u skladu sa našim željama i našom autentičnošću.

Stoga možemo naizgled i doživljavati i lepe stvari, ali one nisu u skladu sa nama i krajnji produkt je nezadovoljstvo. Najprostiji primer je kada jednoj nametljivoj osobi odgovorimo na poziv za izlazak, jer ne znamo da kažemo ne ili nam je neprijatno da kažemo ne, a onda odemo u taj isti izlazak u jednom lošem stanju, pa nam se još i tamo počnu dešavati neke neprijatnosti i celo veče bude na neki način loše iskustvo.

 

3.Nerazrešeni odnosi iz prošlosti

Prošlost nije nevažna. Ona nam daje važne lekcije o našoj ličnosti i o tome kako možemo sebe unaprediti u odnosu ka sebi i ka drugome. Kada imamo mnogo otvorenih i nerazrešenih odnosa, mnogo je nezavršenih celina i mnogo je osećanja koja nisu kanalisana, već s vremena na vreme bleskaju u nama i muče nas. U skladu sa tim, ako nismo osvestili do kraja neke naše izbore upadaćemo u slične obrasce ponašanja ili ćemo prijektovati svoja negativna osećanja na druge ljude.

Tipičan primer su ljudi koji nisu još uvek oprostili nešto što im je učinjeno nažao. Hodaju ovim svetom sa velikim teretom i usled patnje i neotpuštanja toga vrlo često ne mogu da adekvatno odaberu ljude oko sebe, bilo prijatelje bilo partnere, a i kada naiđu na adekvatan izbor ne mogu da ga zadrže. Jednom rečju, neproživljeno uvek nalazi svoj put.

 

 

4.Blokirajuća uverenja o sebi, drugima i životu

Ova uverenja su najčešće stečena u toku detinjstva tokom odnosa sa roditeljima, ali ne nužno, mogu biti stečena i tokom nekih transformišućih iskustava tokom života sa drugim ljudima. U skladu sa ovim to bi značilo da opažamo ono sa čim smo u saglasju, sa čime smo u rezonanci. Ako za nešto nismo pripremljeni ili podešeni, to ne možemo da opazimo niti da postane značajno za nas.

Na primer, ako nismo spremni da budemo u vezi, plašimo se bliskosti, nećemo ni sretati ljude koji će nam to nuditi. Ili ćemo sretati nedostupne partnere (naravno ovo nije uvek pravilo) Ili, ako smo naučili da sve moramo mukom sticati, i gajimo takva uverenja o životu, vrlo verovatno da ćemo i birati takve istuacije gde je potrebno još više raditi i raditi i iscrpljivati se. Ovo su vrlo često nesvesne pozicije koje su ljudi odabrali tokom života.

 

 

5.Negiranje određenih aspekata sebe

Sve ima dve strane medalje, i sve ono što je belo ima u sebi tačku crnog, kao i obrnuto. Negiranje negativnog aspekta sebe najčešće dovodi do primećivanja upravo ovih aspekata sebe kod drugih kao u nekom crnom ogledalu i navodi nas na komplikovane odnose od kojih se teško rastavljamo. Ako u sebi celog života negiramo pustolovni duh i idemo po konvencionalnim merilima, preterano se kontrolišemo i preterano se samokritikujemo, možemo odabrati veoma nestabilnog partnera, jednog vagabunda, sa kojim ovaj deo sebe možemo da iživimo. Ili ako nemamo kontrole baš nigde, a jako želimo, možemo odabrati i poziciju nekog problema sa ishranom na primer.

 

 

Jung je jednom rekao: ,,Dokle god ne upoznaš nesvesno, zvaćeš ga sudbinom’’. Ono što nosimo u sebi teži da svoj životni put nađe u stvarnosti. Kao što kada posmatramo sebe u ogledalu, ne možemo dodirnuti svoje ožiljke, tako se ono u nama ospoljava u stvarnosti, a promena se dešava onda kada iznutra promenimo odnos ka sebi ili ka drugima ili životu uopšte. Promena kreće od malih koraka, zato skeniraj već danas sebe i načini mini korak ka budućem, boljem čoveku koga gledaš u ogledalu.

 

 

Autor: Anđelija Simić

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *