Upareni koncept Makrokosmosa i Mikrokosmosa predstavlja ideju da postoji odgovarajuća sličnost u obrascu, prirodi ili strukturi između najsitnijih čestica i nebeskih tela kao i između ljudskih bića i univerzuma. Odnosi se na viziju kosmosa u kome jedan deo (mikrokosmos) odražava celinu (makrokosmos) i obrnuto.

Univerzum je refleksivan. Ono što postoji u jednom sloju, ili dimenziji, ogleda se u svakom drugom. Iste hemijske supstance koje se nalaze u zvezdama kao što su fosfor, vodonik, natrijum, sumpor, magnezijum i gvožđe mogu se naći u skoro svim živim organizmima, uključujući i ljude.

Ovaj princip korespondencije govori o odnosu svega u kosmosu. Univerzum i Zemlja su istog obrasca. Priroda i čovek se međusobno odražavaju. Posmatrajući jedan odnos, stičete znanje reflektovane celine.

Ljudski obrazac je isti kao i ćelija. Vibracioni obrazac ćelije je isti kao i atoma. Svi oblici života rođeni su iz ovog primarnog izvora. Sve je refleksija i povučena verzija njegovog većeg aspekta.

Čitav princip je baziran na ideji da su manji sistemi – posebno ljudsko telo – minijaturne verzije većeg univerzuma. Razumevanjem ovih manjih sistema, možete razumeti veće, i obrnuto.

 

Koncept Mikrokosmosa/Makrokosmosa

(Stvaranje ćelije- Smrt zvezde; Moždana ćelija –Univerzum; Zenica oka- Zvezdana nebula)

 

Ako prihvatimo tvrdnju da je materija sastavljena od elektrona koji su osnova električne energije, približavamo se gorenavedenoj ideji. Svaki atom elementa je sastavljen od pozitivnog nukleusa oko kojeg kruže po orbiti negativno naelektrisani elektroni, kao što planete kruže oko zvezda. Dakle, to je planetarni sistem u mikro obliku. Naše fizičko telo koje je sastavljeno od milijardi atoma je dakle kosmos koji drži na okupu i kojeg kontroliše i vodi jedna svest.

 

Sa leve strane- Atom Hidrogena. Orbita elektrona oko centralnog protona

Sa desne strane- Orbite planeta u Sunčevom sistemu

 

Drugim rečima, čovek (mikrokosmos) je u stvari makrokosmos smanjen do veličine čoveka, a makrokosmos je samo čovek povećan do veličine makrokosmosa. Ovaj princip posmatra čoveka kao manju reprezentaciju univerzuma. Dakle, sve što postoji i što se dešava u čoveku, dešava se ekvivalentno, ali u makro razmeru i u univerzumu. I obratno. Sve promene i atomske eksplozije u univerzumu se dešavaju i u čoveku samo na mikro nivou koji organizam homo sapiensa može da podnese[1].

Ova teorija se nalazi u istoriji misli od drevnih vremena kroz renesansu, kao i u različitim religijskim tradicijama, uključujući budizam i upanišade. To je karakteristika prisutna u svim ezoteričnim školama mišljenja. Ona je blisko povezana sa hermetizmom[2] i leži u osnovi praksi kao što su astrologija, alhemija i sveta geometrija sa svojom premisom “Kako na nebu, tako i na zemlji” (‘’As above so below’’).

[1] http://kabala-tarot.com/kabala/drvo-zivota-makro-mikro-kosmos.html

[2] Hermetizam (lat. hermeticus, od grč. naziva za boga Hermesa), filozofska i religijska nauka o tajnim stvarima i učenjima.

 

Nastavak…

 

Autor: Stefan Vulović

 

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *